Koje usluge sigurnog smeštaja postoje u Evropi?

Ilustracija: O.M.Doodles/Instagram

Mnoge evropske države, uključujući i Srbiju, su ratifikovale Istanbulsku konvenciju i stoga su u obavezi da pruže pristupačne i kvalitetne usluge podrške žrtvama. Međutim, koje su to konkretne usluge dostupne u Evropi koje zaista poštuju standarde Istanbulske konvencije?

Statistika za Evropu u celosti

Prema godišnjem izveštaju mreže Žene protiv nasilja Evropa (WAVE) za 2021. godinu, kao i izveštaju po državama za 2021. godinu, čak 62 miliona žena u Evropi je doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje, što znači da je 1 od 3 Evropljanke pretrpela rodno zasnovano nasilje. Pored toga, po procenama su se tokom 2021. godine u Evropi dogodila 3.762 femicida, što pokazuje da je rodno zasnovano nasilje smrtonosna i stalna pretnja za žene i devojčice.

Jasno je da postojeća skloništa i raspoloživi smeštajni kapaciteti dostupni ženama u Evropi jednostavno nisu dovoljni. U Evropi kao celini, žrtvama porodičnog nasilja bilo bi potrebno 84.479 kreveta. Međutim, dostupno je samo 37.791. U celoj Evropi samo devet država ispunjava minimalne standarde Istanbulske konvencije u tom pogledu.

Kako izveštaj WAVE mreže navodi:

„Ovi nedostaci su zabrinjavajući, a situacija je naročito alarmantna u nekoliko država u kojima dostupne usluge ostaju na niskom nivou. (..) Države članice EU sa kritičnim nedostacima usluga uključuju Češku (92% kapaciteta nedostaje), Poljsku (83%), Bugarsku (82%) i Irsku (72%). Zemlje van EU koje imaju manjak veći od 70% su Jermenija (90%), Belorusija (92%), Severna Makedonija (76%) i druge države.

Štaviše, većina ovih smeštajnih kapaciteta ne nalazi se u specijalizovanim skloništima za žene. U 46 evropskih država koje izveštaj pokriva, postoje samo 1.573 skloništa za žene. Postoji dodatnih 2.112 skloništa koja su im takođe dostupna, ali ova skloništa ne pružaju specijalizovane usluge za borbu protiv nasilja nad ženama. Kao što već znamo, Istanbulska konvencija jasno kaže da skloništa za žene treba da budu prioritet u okviru sistema podrške žrtvama.

Postoje i slučajevi u kojima siguran smeštaj nije dostupan svim žrtvama zbog njihovog migracionog statusa. WAVE mreža stoga preporučuje da „zakoni koji regulišu finansiranje skloništa za žene osiguraju dostupnost ovih usluga i specijalističku podršku svim ženama koje su preživele nasilje i njihovoj deci, bez obzira na to da li su migrantkinje bez dokumenata ili imaju neregulisan migracioni status“.

Ove brojke nam govore da je situacija u Evropi daleko od idealne, uprkos jasnim i detaljnim obavezama koje nameće Istanbulska konvencija i konkretnim preporukama za pojedinačne države koje je izradio GREVIO.

Što se tiče centara za žene koji ne pružaju smeštaj ali su i dalje važan resurs za žrtve, u Evropi ih je ukupno 3.210. Međutim, procenjuje se da je potrebno 8.709 ženskih centara kako bi se zadovoljile potrebe specijalizovane podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja.

Osim podrške žrtvama nasilja u porodici, ovi centri svoju pažnju usmeravaju i na druge oblike nasilja kao što su trgovina ljudima, prisilni brakovi, „nasilje iz časti“, žensko genitalno sakaćenje, i mogu pružiti specifičnu podršku manjinskim populacijama kao što su Romkinje ili žene izbeglice i migrantkinje.

U izveštaju se dalje navodi kako evropske države ne uspevaju da drže korak ni u drugim oblastima borbe protiv rodno zasnovanog nasilja. Iako većina država ima nacionalne SOS telefone za žene (39 od 46 država), još uvek postoji očigledan nedostatak specijalizovanih usluga za žrtve seksualnog nasilja. U ovom slučaju, potrebne su 4.224 takve usluge, ali u celoj Evropi ih ima samo 462, što znači da nedostaje čak 91 odsto.

WAVE mreža takođe navodi da, uprkos velikom broju femicida u Evropi, mnoge države još uvek ne prave razliku u nacionalnom zakonodavstvu između ubistava i femicida (ubistvo žena zato što su žene, za razliku od ubistava u kojima je pol žrtve sporedan).

I u slučaju skloništa i centara za žene, jasno je da su nedostatak finansiranja i slaba politička volja za ulaganjem u ove resurse ključne prepreke za ispunjavanje standarda nametnutih Istanbulskom konvencijom.

Situacija u Srbiji

WAVE mreža procenjuje da u Srbiji nedostaju 393 kreveta, što čini 56,7% ukupnih kapaciteta. Pored toga, ne postoje skloništa za određene grupe, poput žena iz marginalizovanih zajednica. U Srbiji trenutno postoji 14 skloništa dostupnih ženama sa oko 300 slobodnih kreveta. Zbog malog broja raspoloživih kreveta i nedostatka ovih skloništa, Srbija trenutno ne poštuje standarde Istanbulske konvencije o bezbednom smeštaju žrtava.

U Srbiji, žene mogu da ostanu u prihvatilištima do tri, odnosno šest meseci i ova usluga je besplatna. Sva skloništa u Srbiji finansiraju i vode državni ili lokalni organi vlasti, koji raspolažu ograničenim budžetom, i nema dovoljno podataka da bi se znalo koja vrste podrške su dostupne. Međutim, skloništa uglavnom nude savetovanje i rade u saradnji sa drugim relevantnim službama.

Najčešći oblici nasilja koje prijavljuju žene u skloništima su fizičko, psihičko i ekonomsko. Žrtvama se često ne odobrava upućivanje u sklonište zbog nedostatka prostora i kapaciteta.

Uprkos nedostatku sigurnog smeštaja samo za žene žrtve nasilja u porodici u Srbiji, postoji nekoliko ženskih centara koji mogu da pruže savetodavnu i psihološku podršku, pravne savete i zastupanje pred institucijama (kao što su sudovi, socijalne službe, itd.), i koji takođe mogu pružiti specijalizovanu podršku u drugim oblastima.

U Srbiji trenutno postoji 29 ženskih centara koje vode ženske nevladine organizacije. Većina njih radi zahvaljujući međunarodnom finansiranju. Ovi centri se uglavnom nalaze u gradovima, dok dva centra pružaju usluge i žrtvama trgovine ljudima.

Prema izveštaju WAVE mreže, 2.805 žena je uspelo da dobije podršku u ovim ženskim centrima u Srbiji tokom 2020. godine.

Godišnji izveštaj WAVE mreže za 2021. nam omogućava da zaključimo da Srbiju, ali i Evropu u celini, čeka još mnogo posla pre nego što obezbede adekvatnu i kvalitetnu podršku ženama žrtvama nasilja u porodici.

Ovaj članak nastao je u okviru projekta “Bolja podrška za žene i decu žrtve nasilja - unapređenje pristupačnosti i kapaciteta Sigurnih kuća u Srbiji” koji Udruženje građana Atina sprovodi u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija UN WOMEN, a uz podršku Evropske unije u okviru EU-UN Women regionalnog programa za zaustavljanje nasilja nad ženama u državama Zapadnog Balkana i Turske pod nazivom "Implementiramo norme. Menjamo mišljenja", finansiranog od strane Evropske unije.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost Udruženja Atina, i ne prikazuje nužno stavove Evropske unije, UN Women, njihovog izvršnog odbora niti država članica Ujedinjenih nacija.