Fotografija: Jonas Gratzer / Getty Images

Pandemija korona virusa izazvala je povećan broj osoba ranjivih na eksploataciju — i otkrila nespremnost ostatka sveta da im pruži zaštitu.

U februaru je obavljen prvi globalno koordinisan razgovor o trgovini ljudima tokom pandemije novog korona virusa. Osoblje Globalnog klastera za zaštitu - nezavisne mreže koja okuplja preko 1.000 međunarodnih nevladinih organizacija sa fokusom na podršku ranjivim grupama tokom perioda krize, na čijem je čelu Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice - priseća se tog naročito napetog okupljanja, podstaknutog sve većim osećajem zabrinutosti; osećajem da se suočavaju sa problemom koji je ceo humanitarni sektor zatekao nespremnim. “Bili smo zatečeni potpuno nepoznatom situacijom”, rekla je Samanta MekKormak, pravnica za pitanja trgovine ljudima u Globalnom klasteru za zaštitu. “Kada govorimo o trgovini ljudima u periodima krize, obično razmišljamo o konfliktima ili prirodnim katastrofama. Ovo je za nas bilo potpuno novo iskustvo.”

Ovaj tim za borbu protiv trgovine ljudima kaže da im je godina počela sa osećajem poleta i energije: Vilijam Čemali, novoimenovani koordinator Globalnog klastera za zaštitu, naglasio je organizacijama članicama da je bavljenje problemom trgovine ljudima u kriznim zonama od ključnog značaja, a njegov tim je bio u procesu kreiranja formalnih smernica o načinima na koje njihove kolege mogu da uključe i borbu protiv trgovine ljudima u svoj rad na terenu tokom katastrofa poput zemljotresa i tajfuna. MekKormakova je očekivala da će godinu provesti objašnjavajući šta bi sve mogla da obuhvati prevencija trgovine ljudima u 32 zemlje sa značajnim brojem interno raseljenih lica koja su u naročitom riziku od eksploatacije.

Za svakoga ko je upoznat sa mehanizmima i metodama koje pokreću trgovinu ljudima, očigledno je zašto stopa eksploatacije skače tokom međunarodnih kriza. Bilo da je u obliku regrutovanja, prevoza ili skrivanja pojedinaca upotrebom sile, pretnje ili prevare (ili svega navedenog), trgovina je predatorsko ponašanje, a osobe koje su ranjive, kao što su devojčice neveste ili izbeglice — neizbežno su u najvećem riziku. Ali, u vanrednim situacijama - bilo da su uzrokovane poplavama, sušom ili glađu, ratovima ili recesijama - potporne strukture se pomeraju i propadaju. Zajednice koje su nekada bile snažne postaju iznenada slabe, dok se ljudi suočavaju sa gubitkom porodica, domova i posla. Za trgovce ljudima širom sveta, svaka katastrofa signalizira iznenadnu dostupnost potencijalnog plena.

Ali, čak i uz sve veći fokus Globalnog klastera za zaštitu na prevenciju trgovine ljudima tokom krize, čini se da je zanemarljiv deo humanitarnog sektora predvideo domino efekat eksploatacije za koji stručnjaci tvrde da je izazvan pandemijom korona virusa - i koji eksperti za trgovinu ljudima širom sveta sada pokušavaju da spreče. Tokom intervjua sa desetak članova grupe za borbu protiv trgovine ljudima, ponavljalo se pitanje da li su nevladine organizacije koje pružaju podršku tokom pandemije nemoćne da se izbore sa porastom slučajeva trgovine ljudima zato što je većina njih do sada zanemarivala taj problem.

Uprkos pozivima da se prevenciji trgovine ljudima pristupi kao “aktivnosti spasavanja života” koju hitne službe treba da sprovode u prvim fazama reakcije na vanredne situacije, mnoge vodeće humanitarne organizacije ne sprovode specijalizovanu obuku za borbu protiv trgovine ljudima. Ostali još uvek raspravljaju o svojim strategijama - u trenutku kada pandemija već traje nekoliko meseci i kada međunarodne mere prevencije i zaštite podrazumevaju da je oko 75% humanitarnih aktivnosti privremeno obustavljeno. U međuvremenu, mere štednje mogu pogoršati samu situaciju sa kojom se akteri u borbi protiv trgovine ljudima suočavaju: početkom meseca, Svetski program za hranu bio je primoran da smanji distribuciju hrane za oko 50 procenata u područjima najviše ugroženim trgovinom ljudima, uključujući Jemen i izbegličke kampove u Ugandi, stavljajući time već socijalno i ekonomski ugrožene zajednice u još nezavidniji položaj.

“Već stižu do mene priče da su žrtve prisiljene na učešće u još rizičnijim aktivnostima kako bi zaradile novac trgovcima, da su suočene sa težim oblicima nasilja, kao i da su svakoga dana u sve većim dugovima [prema trgovcima ljudima]”, rekla je Tatjana Kotliarenko, savetnica za pitanja borbe protiv trgovine ljudima Organizacije za bezbednost i saradnju pri Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava Evrope. “Moramo raditi na tome da osobe koje su još uvek u situaciji trgovine budu otkrivene i spasene, i moramo se postarati da osobe koje su preživele trgovinu ljudima imaju pristup hrani, skloništu i osnovnoj medicinskoj nezi, kao i pristup pravdi i informacijama.”

Ograničavanje kretanja tokom pandemije korona virusa neće zaustaviti trgovinu ljudima. Milioni ljudi su i dalje u zarobljeništvu, a uobičajena je zabluda da trgovina ljudima mora uključivati prelazak međunarodnih granica.

Ketrin Vorsnop, profesorka u školi za javnu politiku na Univerzitetu Merilend, započela je istraživanje o vezi između trgovine ljudima i epidemije zaraznih bolesti 2017. godine, nakon što je naišla na objavu UNICEF-a o potrebi razvijanja humanitarnog odgovora na trgovinu ljudima tokom krize. Vorsnopova kaže da je odmah uočila paralele između epidemija i prirodnih katastrofa: u oba slučaja se povećava postojeća ranjivost, dok su istovremeno ugroženi i oni koji možda ranije nisu bili u riziku. “Imate porast ekonomske nejednakosti, stigmu, odvojenost od porodice, smrt članova porodice”, rekla je, “a sve su to već poznati faktori rizika za trgovinu ljudima, i ujedno posledice kako velikih tako i lokalizovanih epidemija”. Dolazak mirovnih snaga UN-a (što se vidi tokom lokalnih i regionalnih epidemija, poput žute groznice u Brazilu i lasa groznice u Nigeriji) predstavlja dodatni rizik, dodala je ona.

Do 2019. godine, Vorsnopova je dokazala svoju hipotezu: u zemljama pogođenim epidemijom, verovatno će se javiti porast slučajeva trgovine ljudima nakon širenja infekcije. Koristeći informacije prikupljene od strane Kancelarije Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala, i zaseban skup podataka pod nazivom Indikatori trgovine ljudima, Vorsnopova je mogla da analizira periode između 1996-2003. i 2000-2011. godine. Ali, ona nije mogla da ispita uticaj novijih epidemija - ebole tokom 2014. ili zike tokom 2016. godine, jer se potrebni podaci više nisu prikupljali. “Podaci o trgovini ljudima su nepouzdani, kao i podaci o epidemiji”, rekla je ona. “Ali, učinila sam sve što sam mogla sa podacima koji su mi bili dostupni.”

Vorsnopova možda nije mogla da obuhvati ebolu svojim istraživanjem, ali rekla je da postoje i drugi indikatori koji bi sugerisali na povećanje eksploatacije u pogođenim regionima. U roku od dve i po godine od prvog dijagnostikovanog slučaja ebole 2014. godine, više od 11.000 ljudi u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu umrlo je nakon što su se zarazili virusom, a preko 16.000 dece izgubilo je jednog ili oba roditelja. Seksualna eksploatacija dece je bila u porastu: Program Ujedinjenih nacija za razvoj izvestio je da su slučajevi tinejdžerskih trudnoća skočili za 65% tokom epidemije u Sijera Leoneu, dok istraživanje organizacija Plan International, World Vision i Save The Children otkriva da 10% mladih zna devojčice koje su bile prisiljene u prostituciju nakon gubitka člana porodice. Stejt Department je takođe, u svom izveštaju o trgovini ljudima (TIP) za 2016. godinu naveo da su aktivnosti borbe protiv trgovine ljudima prestale tokom krize u državama pogođenim ebolom — čime su na hiljade ljudi bile izložene riziku.

Ipak, humanitarni sektor je dosad mahom zanemarivao Vorsnopino istraživanje. “Prošle godine smo pokušali da pričamo o eboli, ali nismo imali puno uspeha”, rekla je Andria Keni, ekspertkinja za borbu protiv trgovine ljudima iz Međunarodne organizacije za migracije. “Na tome je i ostalo. Ali, kada je epidemija korona virusa počela da se širi, počela su da pristižu i pitanja, i ponovo smo se vratili na istu temu pokušavajući da nađemo neku vrstu poređenja. Volela bih da smo se time ranije pozabavili”. Keni je kasnije, putem mejla, potvrdila da razlog iz kog se organizacija nije ranije ozbiljno posvetila istraživanju veze između pandemija i trgovine ljudima nije bio nedostatak interesovanja, “već činjenica da su zdravstveni akteri koji bi mogli dati odgovore o kontekstu ebole jednostavno bili prezauzeti”.

Sada, uprkos izveštajima o trgovini ljudima tokom pandemije, vlade preusmeravaju resurse dostupne za aktivnosti borbe protiv trgovine ljudima na druge oblasti - vršeći dodatni pritisak na humanitarni sektor. U martu je jordanska policija za borbu protiv trgovine ljudima kontaktirala Kancelariju Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala kako bi tražila nabavku osnovne zaštitne opreme. “To obično ne radimo”, rekao je Ilias Čatzis, šef odeljenja za borbu protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata - koje se obično fokusira na pomoć državama u izradi i primeni zakona i politika protiv trgovine ljudima. “Ali, u kriznim vremenima moramo se prilagođavati. Pokušali smo da dobijemo sredstva kako bismo podržali kolege zaštitnom opremom i omogućili im da nastave da obavljaju svoj posao”. On kaže da bi više odeljenja trebalo da imaju takav pristup. “Postoji očigledna potreba za većom saradnjom na terenu”, rekao je on.

Pitanje šta zapravo spada u aktivnosti borbe protiv trgovine ljudima tokom globalne krize je još jedna tačka rasprave, čak i među onima koji zagovaraju isti cilj. Globalna alijansa protiv trgovine ženama - mreža više od 80 međunarodnih nevladinih organizacija sa sedištem u Bangkoku - objavila je 31. marta na svom blogu da će pandemija korona virusa sigurno izazvati porast eksploatacije, ali da ipak smatraju “neiskrenim brigu zbog trgovinom ljudima trenutno”. Postoje šira društveno-ekonomska pitanja koja humanitarna zajednica hitnije treba da reši, argumentuju oni, kao što su nezaposlenost i glad.

“Naša organizacija smatra trgovinu simptomom, a ne uzrokom”, pojasnio je Borislav Gerasimov, koordinator Alijanse za komunikaciju i zagovaranje i autor posta. “To se dešava kada ljudi nemaju sredstava za život, nemaju socijalnu podršku, ne mogu da priušte zdravstvenu zaštitu, ni brigu o deci. Čak i u normalnim okolnostima rekli bismo da se treba pozabaviti faktorima koji ljude čine ranjivim na trgovinu ljudima. Ova pandemija učinila je to vrlo očiglednim.”

Umesto da se fokusira na spasilačke akcije i krivično gonjenje trgovaca ljudima tokom pandemije korona virusa, Alijansa podstiče svoje članice na pružanje osnovnih usluga ugroženim zajednicama i lobiranje da vlade omoguće univerzalnu zdravstvenu zaštitu i podršku nezaposlenima.

Tokom telefonskog intervjua, Evelin Holsken odbacila je ideju da humanitarnim organizacijama borba protiv trgovine ljudima ne treba da bude među prioritetima tokom pandemije. Suosnivačica Free a Girl, holandske neprofitne organizacije posvećene okončanju komercijalne seksualne eksploatacije dece u Južnoj Aziji, Holskenova je rekla da, otkako je indijska vlada 24. marta počela da sprovodi mere izolacije širom zemlje, do nje svakodnevno stižu nezvanični izveštaji o seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju dece. “Deca se svakodnevno eksploatišu, a podrška koja im se pruža bila je ograničena i pre pandemije”, rekla je. Akteri na prvim linijama borbe protiv pandemije imaju obavezu da pronađu načine da reaguju i na glad i na trgovinu ljudima, rekla je - čak i kada su pristup i fondovi ograničeni.

Pitanje kako bi trebalo da izgleda efikasan odgovor u borbi protiv trgovine ljudima dugo je predstavljalo izvor nepotrebne pometnje u humanitarnom sektoru, rekla je MekKormakova, pravnica u Globalnom klasteru za zaštitu. Taj odgovor ne mora nužno da podrazumeva skretanje pažnje sa drugih gorućih pitanja. Takođe, ne mora da uključuje ni razvoj potpuno novih projekata, svakog sa sopstvenim ciljevima i budžetskim zahtevima. Često je suština u obuci hitnih službi da prepoznaju incidente trgovine ljudima, osiguravajući time da će žrtve eksploatacije dobiti ciljanu podršku.

“Jedan od razloga za zabrinutost je i činjenica da se često prijavljuje rodno zasnovano nasilje kada je zapravo reč o trgovini ljudima”, rekla je MekKormakova. “Ljudi moraju znati šta je trgovina ljudima - da bi je identifikovali i da bi se bavili rešavanjem tog pitanja na holistički način.”

Pozitivan znak primećen je početkom ovog meseca, kada se grupa lokalnih nevladinih organizacija u Nigeriji prijavila za niz virtuelnih radionica o borbi protiv trgovine ljudima. U međuvremenu, tim stručnjaka za borbu protiv trgovine ljudima iz Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava i UN Women takođe pripremaju anketu koju će distribuirati do kraja aprila mrežama preživelih na 20 jezika. Nadaju se da će u narednih četiri do šest sedmica moći da započnu sa izradom informisanih nacionalnih protokola o odgovoru na trgovinu ljudima tokom pandemije.

Ipak, Vorsnopova ne shvata zašto tako velike organizacije nisu obučile svoje osoblje kako da identifikuje žrtve trgovine ljudima pre pandemije. Možda nije moguće predvideti tačno kada će se epidemija poput korona virusa dogoditi, ali ovo nije prvi put da se tokom krize porodične strukture urušavaju i ugrožene grupe dolaze u opasnost od eksploatacije. “Zabrinjava me činjenica da rizik od trgovine ljudima trenutno nije na sistematski način integrisan u planove humanitarnog reagovanja”, rekla je ona. “To deluje kao propuštena prilika.”

I MekKormakova je razočarana trenutnom situacijom. Godina je na samom početku obećavala, rekla je ona. Ali, u ovakvim uslovima gde je ljudima otežan pristup hrani i vodi, mnogo je teže nagovoriti nevladine organizacije da naprave prostora za borbu protiv trgovine ljudima - iako to takođe može biti pitanje života ili smrti. “Od ključne je važnosti da organizacije razmišljaju o trgovini ljudima kada reaguju na sve krize”, rekla je. “Očigledno je korona virus ogroman izazov za celu globalnu zajednicu, ali trgovina ljudima je veoma važno pitanje. Moramo da radimo mnogo više.”

Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Text u originalu možete čitati putem linka: https://foreignpolicy.com/2020/04/30/coronavirus-pandemic-human-trafficking-crisis/