Kriminalci uključeni u ovu aktivnost, čija je svrha eksploatacija, vrbuju žrtve putem društvenih mreža i na javnim mestima. Vlasti mole građane da budu nepoverljivi, i prijave svaku sumnju na nelegalne aktivnosti

“Primila sam poruku na Facebook-u, nisam poznavala osobu koja mi je poslala, niti smo bili prijatelji na toj društvenoj mreži, ali pisalo je da se organizuje foto kasting. Bila sam oduševljena, i otišla sam tamo sa mamom, nismo provele ni pet minuta na kastingu.”

“Sve je bilo potpuno normalno: odeća, fotografije, devojke. Ništa nije delovalo čudno. Dve ili tri foto sesije su protekle u najboljem redu, a onda su počeli da zahtevaju druge stvari (fotografije seksualne prirode).”

“Imali su moje podatke iz škole, znali su moj raspored, rekli su da će me tražiti, i pošto nisam želela da pristanem na takve fotografije, počeli su sa pretnjama.”

“Pretili su da će mi ubiti sestru, oteti je ili seksualno zlostavljati, pominjali su najosetljivije stvari u mom životu; ona je bila izuzetno mlada, i na kraju sam pristala da bih je zaštitila. I sama sam bila devojčica, imala sam 13 godina…”

“Nisam otišla tamo zbog novca, niti sam želela da budem manekenka, bila sam radoznala, veoma naivna, i nesvesno sam ušla u tu mrežu.”

Ovako Marija (ime promenjeno za potrebe ovog izveštaja) opisuje šta je doživljavala tokom tri godine, koliko je bila žrtva trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, odnosno proizvodnje i distribucije dečije pornografije.

Ona je jedna od 26 devojčica koje su bile vrbovane od strane modne agencije sa sedištem u San Hozeu, u kojoj su dvojica fotografa povezana sa međunarodnom mrežom trgovaca ljudima bila zadužena za proizvodnju i slanje materijala u Meksiko.

Oni su pravili fotografije i video snimke maloletnika između 11 i 17 godina starosti, i objavljivali ih na pornografskim sajtovima.

Istraga ovog slučaja, poznata i kao R–INO (spasavanje nevinih), počela je 2015. godine, nakon što je majka jednog deteta otkrila da su fotografije njene ćerke objavljene na pornografskim sajtovima, i prijavila slučaj.

Od tog trenutka, Agencija za sudske istrage (OIJ) počela je rad na ovom slučaju, i tokom juna 2017. godine izvršila ukupno sedam pretresa.

Istražitelji OIJ-a utvrdili su da su vođe grupe u Kostariki bili dvojica fotografa, Elias de Hesus Solano Korales i Husto Toni Nunjez Romero.

Iz kancelarije Javnog tužioca potvrdili su da prvi služi kaznu zatvora u trajanju od 39 godina, dok je drugi osuđen, ali je trenutno u pritvoru, i čeka se potvrda presude na 28 godina zatvora.

Obojica su priznali krivicu, i suđeno im je po skraćenom postupku.

KAKO RADE MREŽE TRGOVACA LJUDIMA

Vlasti veruju da svako može da postane žrtva ovog zločina.

Rodrigo Pikado Mena, istražitelj Agencije za sudske istrage kaže da su ovakvi slučajevi veoma kompleksni, i da je teško povezati sve uključene osobe. Pored Kostarike i Meksika, grupa je imala članove i u Brazilu; internet stranice na kojima je postavljan materijal bile su blokirane za ove tri države, te je bilo neophodno koristiti posebne tehnološke alate za otkrivanje ovog slučaja.

“Nije bio u pitanju samo jedan sajt, već je materijal deljen na mreži sajtova sa dečijom pornografijom (…) Shvatili smo da je materijal reklamiran na pornografskim stranicama, kao i na dubokoj mreži (deep web), te vam je za pristup bilo neophodno članstvo, i plaćanje bankovnim karticama, prenosom, ili bitkoinima.”

“Članstvo košta 29 dolara, dok sam materijal vredi između 500 i 5,000 dolara”, kaže Pikado.

Pikado ističe da je grupa iz Kostarike vrbovala isključivo maloletne žrtve putem društvenih mreža i u školama koje se nalaze na periferiji urbanih oblasti; međutim, oni nisu imali profil.

Ponuda kojom su privlačili devojčice bio je kasting, da bi ih kasnije uz prinudu i pretnje eksploatisali za kreiranje pornografskog materijala.

Pikado pominje da su, kako bi izbegli neželjenu pažnju, snimanja obavljali u popodnevnim satima, u kućama članova mreže, motelima, i zabačenim hotelima.

U početku su devojčicama plaćali 45 dolara po sesiji, međutim nakon što su ih prisilili na pornografske sadržaje, prestali su da im plaćaju uprkos činjenici da su Solano i Nunjez nastavili da primaju novac za troškove produkcije.

“U početku su primale novac, ali je sve nakon toga bilo isključivo pod pretnjom i prisilom. Putem društvenih mreža su prikupili sve informacije o žrtvama i njihovim najbližima, i koristili iste da bi imali kontrolu nad devojčicama. U nekim slučajevima, pretili su samim devojčicama noževima, a u ostalim bi govorili da će povrediti njih ili članove njihovih porodica” rekao je istražitelj.

Još tri osobe su uhapšene u racijama, ali je istragom utvrđeno da su dvojica fotografa jedini odgovorni, i suđeno im je za silovanje, nedozvoljene seksualne radnje, i nezakonito udruživanje.

Marija, koja je bila žrtva ove dvojice muškaraca tokom tri godine, priseća se da su obojica u toj meri kontrolisali sve aspekte da su znali ko je njena najbolja drugarica, i prisiljavali je da kaže da će biti kod nje kada bi je sačekali posle škole.

Kada bi devojčice odbijale da se fotografišu, ili kada su fotografi bili nezadovoljni njihovim učinkom, koristili su još jedan metod kontrole: psihologa, koji je bio brat jednog od optuženih, i ponavljao devojčicama da nema ničeg lošeg u tome što se one fotografišu nage ili oskudno odevene.

“Svaki put kada su nas fotografisali, psiholog je razgovarao sa nama, kao da je pokušavao da nas ubedi da je sve to u redu, ili da se ništa loše neće dogoditi”.

“Kada sam bila depresivna, neke dve sedmice sam bila na terapiji koja je bila beskorisna, ali istovremeno me njegova uloga navela da se osećam bolje u celoj toj mreži.”

“Zamislite samo, bila sam devojčica, i psiholog se pojavljuje sa stručnim terapijama, očigledno mu je lako bilo poverovati.”

“Svaki put kada se žrtva osećala loše, poslali bi ga da razgovara sa njom”, objašnjava Marija, koja sada ima 20 godina, i studira zdravstvene nauke.

Ona je uspela da se spase na prevaru, što je videla kao jedinu mogućnost da spreči da se situacija dodatno ne pogorša, jer su joj ponudili znatnu sumu novca u zamenu za pristanak na snimke masturbacije.

Marija tvrdi da je, kako bi mogla da napusti kuću u kojoj je bila u to vreme, rekla da pristaje, ali je tada odlučila i da nikada više ne želi da ima kontakt sa tim ljudima koji su je iskorišćavali.

Zastrašivanja nisu prestala, ali da bi se odbranila zapretila je jednom od fotografa da će ga prijaviti, te su pristali da je ostave na miru pod uslovom da nikome ne ispriča šta je doživela.

Nakon toga, odlučila je da više ne želi da ćuti, i ispričala majci sve što joj se dešavalo. Iako je njena majka insistirala da odmah prijave slučaj, ona ju je molila da to ne radi iz straha, jer je ova grupa imala članove i u drugim državama.

Međutim, kako je vreme prolazilo a ona nije uspevala da se oporavi, skupila je hrabrost i obratila se OIJ kancelariji.

Marija se nikada nije selila, ali jeste promenila školu, kao i broj mobilnog telefona.

Pored toga, prestala je da koristi Facebook, i, premda trenutno ima profil na Instagramu, ne koristi ga često jer ne smatra da su društvene mreže produktivne.

Vrbovanje na javnim mestima i društvenim mrežama

Trgovina ljudima je krivično delo čija svrha je eksploatacija, u ovom slučaju seksualna, ali može biti i radna, nelegalno usvajanje dece, ili trgovina organima.

Sandra Čavez Eskvivel, iz Odeljenja za borbu protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata Direkcije za migracije i strance (DGME) Kostarike, izjavila je da se ovo krivično delo vrši kako unutar države tako i u drugim državama, te da su metode koje trgovci koriste da zarobe žrtve brojne i često se menjaju.

Čavezova tvrdi da ne postoje ranjive osobe, već uslovi koji omogućavaju mrežama trgovaca ljudima da zloupotrebe određene životne okolnosti.

Na primer, uzmite mit da samo siromašne osobe postaju žrtve, ako je poznato da ponekad ponuda putovanja, ili poziv na neku aktivnost, između ostalog, predstavljaju zapravo ulazak u lanac trgovine.

Ona naglašava da je starost važan faktor, jer petnaestogodišnja devojčica ne razmišlja isto kao mlada žena od 25 godina, te kriminalne mreže zloupotrebljavaju i taj aspekt.

“Kada govorimo o organizovanoj mreži, oni obavljaju pripreme pre nego počnu potragu za žrtvom, odnosno pre nego dođu do robe. To zvuči okrutno, ali u trgovini ljudima ljudsko biće se posmatra kao roba, te se trgovci na taj način odnose i prema celom ovom procesu.”

“Na društvenim mrežama dostupni su podaci o tome gde ona živi, gde studira, gde jede sladoled vikendom, njeni prijatelji, i emotivno stanje, između ostalog, što je razlog iz kog mreže koje su dobro organizovane biraju takve profile, i lako dolaze do žrtava jer imaju pregršt informacija na raspolaganju.”

“Drugi način na koji biraju žrtve je putem analize, koju koriste da otkriju najviši stepen ranjivosti. Dešavalo se da vrbuju i u crkvama, gde zloupotrebe ispovest određene osobe za te svrhe”, naglašava Čavez.

Ona je dodala da obmane obično dolaze sa ponudama za posao, kako u modelingu, tako i u drugim oblastima.

Erik Luis Hernandez, šef specijalnog odeljenja OIJ za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, naglašava da su društvene mreže mač sa dve oštrice, jer imaju mnoštvo korisnih aspekata, ali i lako dostupne lične podatke osoba.

Hernandez kaže da osobe koje kreiraju ponude za posao ili čak virtuelne kompanije olakšavaju kriminalcima pristup ličnim podacima.

“Informacije koje žrtva često objavi na društvenim mrežama koriste se od strane kriminalaca kako bi se kreirao profil, i postepeno pridobijalo poverenje osobe, dok ne dobiju ono što zaista žele”, rekao je on.

Hernandez navodi da su grupe koje se bave trgovinom ljudima najčešće odlično organizovane, te da članovi imaju jasna zaduženja, od vrbovanja, preko prevoza, i pretnji žrtvama, dok su jedna ili dve osobe u grupi zadužene za celokupan posao.

Postoje takođe i slučajevi kao što je R-INO, gde se članovi grupe nalaze u više država, dok njihov vođa izdaje naređenja na daljinu, i samo povremeno ih obilazi da proveri kako posao napreduje.

Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), žene pripadaju ranjivoj populaciji.

Frančeska Tabelini, ekspertkinja za trgovinu ljudima u mezoameričkom programu IOM-ove kancelarije u Kostariki, objašnjava da je 73% žena (23% devojčica i 50% punoletnih) ranjivo u određenim aspektima u odnosu na 27% muškaraca (7% dečaka, 20% odraslih).

Naglasila je da, nažalost, postoje slučajevi u kojima osoba može biti žrtva trgovine ljudima tokom celog svog života, uzimajući u obzir da one postaju nevidljive.

“Statistika o globalnim slučajevima trgovine ljudima prevazilazi milione, zajedno sa slučajevima krijumčarenja migranata, trgovinom oružjem i drogom, kao jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti na svetu.

“Svesni smo toga da na svaku žrtvu koju uspemo da otkrijemo dolazi mnogo veći broj onih za koje nažalost ne znamo, da su to slučajevi koji možda nikada neće biti procesuirani jer su nevidljivi.”

“Ovo je izuzetno složeno krivično delo, i ekstremno unosan posao koji ostvaruje ogroman profit širom sveta, što je i razlog iz kog su ove mreže veoma sofisticirane i, nažalost, ponekad u stanju da zadrže osobu u situaciji trgovine do kraja života, ukoliko mi kao institucija ne uspemo da pomognemo žrtvama da izađu iz ove situacije”, objasnila je Tabelini.

Marija kaže da ju je vodila hrabrost, i želja da druge devojčice ne dožive isto iskustvo, kada je prijavila slučaj, ali takođe ističe da je teško nastaviti normalan život nakon svega što je preživela.

Ona naglašava da nije bilo ekonomskih ili socijalnih problema koji su je naveli da se poveže sa grupom, i poručila ostalim žrtvama da se ne plaše jer uvek postoji neko ko će im pomoći.

U njenom slučaju, to su bili sudski istražitelji i psiholog. Stoga, ona doživljava pravosuđe kao efikasan mehanizam koji pomaže osobama koje prijave krivična dela.

“Roditeljima govorim da ne dozvoljavaju deci društvene mreže bez nadzora, jer su naivni i podrška porodice je od presudnog značaja. Ne treba nikome da verujete.”

“Moja poruka žrtvama je da, iako se ponekad osećamo usamljeno i mislimo da nas niko neće prihvatiti zbog svega što nam se desilo, to nije tačno, moguće je nastaviti dalje i ispuniti svoje snove. Ponekad je vrlo teško prisećati se prošlosti i nastaviti sa normalnim životom i ciljevima, ali moramo ostaviti sve to iza sebe”, zaključila je ona.

U budućnosti, ona se nada da će uspeti da organizuje kampanju ili grupu posvećenu borbi protiv trgovine ljudima, ali za sada je fokusirana na karijeru i nastavlja da gradi svoj život.

Za NVO Atina, tekst prevela Marija Pantelić

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://qcostarica.com/young-victim-of-human-trafficking-they-had-a-psychologist-and-made-me-believe-that-everything-was-fine/