Sastanak između zagovaračke grupe ispred Udruženja građana Atina i Mitra Đuraškovića- Nacionalnog  koordinatora za borbu protiv trgovine  ljudima  održan je u Beogradu, 04. decembra 2019.godine. Sastanak je održan u prostorijama Rentegracionog centra UG Atina.  Ovo je bila prilika da gospodin Đurašković poseti ovaj prostor I čuje više o ovom delu programa koji nudi brojne vidove podrške u socijalnoj inkluziji: obuku korisnica za učestvovanje u grupama iskustvene podrške, individualnu/grupnu iskustvenu podršku, I pravno savetovanje, pomoć u formalnom obrazovanju, pomoć u alternativnom obrazovanju, ekonomsko osnaživanje, I druge vrste podrške za žrtve trgovine ljudima I rodno zasnovanog nasilja. Reintegracioni centar je namenjen pre svega korisnicama koje su prethodno bile u programu primarnog zbrinjavanja, a potrebna im je sistematska podrška u socijalnom uključivanju.

Od početka formiranja I rada zagovaračke grupe, cilj je bio njeno prerastanje u jedno Savetodavno telo, koje će biti pozvano da da svoj doprinos u formulisanju I usvajanju predloga I preporuka na sva relevantna dokumenta, zakonske predloge, strategije koje se tiču položaja, načina funkcionisanja mehanizma upućivanja I mreže podrške za žrtve rodno zasnovanog nasilja I trgovine ljudima u Srbiji.

Pripremajući se za ovaj I naredne sastanke sa predstavnicima svih relevantnih institucija za temu trgovine ljudima, članice grupe pohađale su niz treninga posvećenih unpaređenju njihovih veština kako da komuniciraju lagodnije, ali i načinima kako da zagovaraju i budu u što većoj meri uključene u proces donošenja odluka.

Sastanak je organizovan sa ciljem predstavljanja zagovaračke grupe, bližeg upoznavanja gospodina Đuraškovića sa tim šta je glavni razlog njenog formiranja, I koji je ciljeve pred sebe grupa postavila. Kao glavne ciljeve članice grupe su navele stvaranje sistema po meri osobe koja je pretrpela nasilje ili eksploataciju, u skladu sa njenim potrebama I punim poštovanjem svih njenih prava. Istakle su da žele da kao grupa participaruju u svim procesima na nacionalnom nivou koji se tiču uspostavljanja i unapređivanja regulative I svih relevantnih dokumenata za temu trgovine ljudima. Istakle su da se osećaju vrlo pozvane da učestuju u tim procesima I da očekuju od drugih profesionala da prepoznaju potrebu da se uključe.

Članice grupe su istakle da osećaju odgovornost, ali I važnost zadatka koji su odabrale I stavile pred sebe.

Za ovaj sastanak, koji je došao u trenutku kada je I Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima radio na izmenama I dopunama teksta Standardnih operativnih procedura za postupanje sa žrtvama trgovine ljudima, odabrale su da upravo skrenu pažnju na svoje komentare koje imaju na sadržaj tog primarno važnog dokumenta, koji definiše postupanje čitavog sistema zaštite u odnosu na žrtve trgovine ljudima:

• Glavni komentar se odnosio na to da se žrtvama nepoštuje pravo na period refleksije, da žrtve nisu ni informisane da imaju pravo na period za oporavak i razmišljanje pre donošenja odluke o tome hoće li sarađivati sa organima gonjenja u krivičnom postupku protiv učinilaca krivičnog dela.
• Takođe, po njima je sporno i to što pretpostavljena žrtva trgovine ljudima u prvom kontaktu koji je u najvećem broju slučajeva sa policijom, ne bude informisana o svim pravima koja joj pripadaju niti dobija sve informacije o postupku I procedurama koje je nakon toga očekuju I započinju.
• U SOP-iju stoji da informacije o svojim pravima žrtve dobijaju u prvom razgovoru sa stručnim radnikom Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ali to u praksi najčešće ne bude prvi razgovor koji žrtva obavlja sa nekim profesionalcem, ispred sistema.

U vezi sa svim iznetim komentarima članice zagovaračke grupe su dale predlog za izradu informativnog paketa koji bi se u prvom kontaktu sa žrtvom direktno njoj davao I tu bi se momentalno upoznavala sa svim svojim pravima ali I procedurom koja od tog trenutka započinje.

Gospodinu Đuraškviću je ovom prilikom preneto najčešće iskustvo iz prakse, da žrtve ne znaju kako funkcioniše ni mehanizam upućivanja ni mehanizam zaštite žrtava, a još manje znaju sva svoja prava, pa se tako ni ne pozivaju na ista.

Neke od tema koje su se otvorile tokom ovog susreta bile su i:

•  uloga i nadležnosti nacionalnog koordinatora i kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, I njihovo definisanje.
• iz prakse potvrđena neophodnost dalje edukacije tužioca i sudija na temu ne samo trgovine ljudima I rodno zasnovanog nasilja, nego I zaštite prava I položaj žrtve tokom samog sudskog I istražnog postupka
•  opasnosti senzacionalističkog načina izveštavanja medija o ovoj temi, kao i o objavljivanju previše ličnih podataka žrtava I njihovih porodica, navodile su konkretne propuste koji su načinjeni prema žrtvama i kako je to ugrozilo privatnost i bezbednost žrtve i njene porodice. Spomenuto je Atinino obraćanje Radnoj grupi po ovom pitanju, iza koga su I članice grupe stale( može I ne mora).
• Pokrenule su I pitanje fonda za žrtve, dale konkretne primere iz drugih zemalja u vezi kompenzacionih šema koje funkcionišu I daju željene rezultate.

Koordinator je naveo da se u potpunosti slaže da je izuzetno važno postojanje jednog ovakvog tela, da je neophodno da se čuje glas, onih koji imaju najveću potrebu za konkretnim promenama. Naveo je da se radi na preciziranju toga šta radi nacionalni koordinator, i da on vidi ovakve sastanke kao suštinsku aktivnost svakog koordinatora.

Upoznao je članice I sa ulogom nacionalnog izvestioca, i po čemu se njegova uloga razlikuje od uloge koordinatora, kao i da je u planu njegovo imenovanje za 2021/22.godinu.

Nacionalni koordinator je zaključio da ulogu zagovaračke grupe, ovog tipa, vidi upravo u davanju sugestija,,komentara, konstruktivnih kritika na  sadržaje svih relevantnih dokumenata, Strategija, zakona, izveštaja kancelarije  koji se odnose na trgovinu ljudima, Strategija, Zakoni, izveštaji kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima I da tu vidi prostor za obostranu saradnju. Preporuka gospodina Đuraškovića je bila da se sastaje sa grupom jednom mesečno, da prepoznaje da je potrebno i da je to za njega najbitniji zadatak za nacionalnog koordinatora. Istakao je da bi želeo da se na mesečnom nivou savetuje sa njima o brojnim predlozima za aktivnosti koje se usmeravaju ka žrtvama, I da na taj način proverava njihovu svrsishodnost I opravdanost. Takođe je jedna od njegovih preporuka, da se grupa savetuje I pri osmišljavanju sadržaja za kampanje, materijale koji za ciljnu grupu imaju upravo žrtve trgovine ljudima. Po njemu neophodno je njihovo uključivanje I u brojne preventivne aktivnosti koje se organizuju tokom čitave godine.

Na obostrano zadovoljstvo zaključeno je da je ovaj, nadamo se u nizu jedan od sastanaka, opravdao razloge svog održavanja, da je rezultirao važnim zaključcima I preporukama, koje će svakako biti od koristi u daljem radu grupe, ali I u daljem radu nacionalnom koordinatoru.

Ova vest napisana je u okviru projekta koji je delom finansiran grantom Stejt Departmenta. Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovde navedeni pripadaju autorima, i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Stejt Departmenta.