Trgovina ljudima ima skriveni uzrok - i u porastu je širom sveta

Fotografija preuzeta sa Human Trafficking Foundation sajta.

Autori texta: Prachi Vidwans i Malaak Jamal

Vidvans je naučni saradnik u Fondaciji za ljudska prava
Jamal je službenik za razvoj politika u Fondaciji za ljudska prava. Vidvans i Jamal bili su koautori izveštaja za 2018. godinu Fondacije  za ljudska prava o trgovini i autoritarnosti.

Utorak je Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima Ujedinjenih nacija. Nakon skoro dve decenije međunarodne posvećenosti okončanju modernog ropstva, jedno je jasno: države jednostavno ne čine dovoljno. Procenjuje se da ima 40,3 miliona žrtava modernog ropstva, uključujući radnu eksploataciju i prisilni brak. Osamdeset procenata su žrtve prinudnog rada – i to je problem koji široka javnost slabo razume. Dvadeset i pet procenata žrtava trgovine ljudima širom sveta su deca.

Trgovina ljudima je epidemija sama po sebi. Ali je takođe pokazatelj drugih duboko ukorenjenih međunarodnih izazova - izbegličkih kriza, građanskih sukoba, siromaštva i još mnogo toga. To je opšteprihvaćena istina. Ali postoji još jedan suštinski uzrok o kome se retko, ako ikada, raspravlja: autoritarizam.

Svake godine američki State Department objavljuje izveštaj o trgovini ljudima koji kategoriše zemlje prema snazi njihovih napora za borbu protiv trgovine ljudima. Postoje četiri kategorije: Tier 1 (zemlje prvog nivoa), Tier 2 (zemlje drugog nivoa), Tier 2 lista praćenja (za zemlje drugog nivoa) i Tier 3 (zemlje trećeg nivoa). Da bi jedna zemlja bila kategorisana kao zemlja učinka najboljeg prvog nivoa  (Tier 1), njena vlada bi trebalo ići brže i dalje u procesuiranju trgovaca ljudima, zaštiti žrtava, sprečavanju novih slučajeva trgovine ljudima i partnerstvu sa civilnim društvom kako bi došli do novih rešenja. U ovogodišnjem izveštaju, objavljenom u junu, 94% zemalja prvog nivoa ima demokratske vlade. U međuvremenu, samo 6% rangiranih autoritarnih država ulazi u tu kategoriju. Listu trećeg nivoa čini  90% autoritarnih vlada i 10% demokratskih.

Povezanost je jasna i, kako beleži Fondacija za ljudska prava, i opstaje već godinama. Ipak, jako malo stručnjaka i zagovarača protiv trgovine ljudima raspravlja o odnosu između slabih  politika u borbi protiv trgovine ljudima i autoritarizma. Ovogodišnji izveštaj o trgovini ljudima podstiče vlade da „gledaju ka unutra“ da više adresiraju trgovinu unutar sopstvenih granica, i to čini ovaj izveštaj drugačiji od prethodnih.  To zahteva transparentnost, odgovornost, vladavinu prava i slobodu govora i javnog diskursa – a to sve jesu retki resursi u autoritarnim režimima. Ipak, reči „demokratija“ i „autoritarnost“ nikada nisu pomenuti u izveštaju Stejt departmenta. A ovaj nazovimo-ga previd nije nov: iz godine u godinu izveštaj ne govori o tomekako autoritarnost doprinosi trgovini ljudima.

Uzmimo na primer Tajland. Ovogodišnji izveštaj o trgovini ljudima svrstao je Tajland u Tier 2 grupu zemalja, u kojima se nalaze i autoritarne države poput Zimbabvea i Tadžikistana, kao i demokratske države poput Nemačke i Danske. No, iako je Tajland „pojačao napore“ u borbi protiv trgovine ljudima, njegova vojna hunta je takođe povećala represiju, ugasila je opozicione medijske kuće, proširila cenzuru i progonila stotine disidenata. U atmosferi u kojoj se aktivisti bezobzirno ućutkuju, reforme u borbi protiv trgovine ljudima sprovede se odozgo, bez konsultacije sa (lokalnim) zajednicama. Kako vladavina prava slabi, zemlja je osudila manje trgovaca ljudima i pokrenula veoma mali broj istraga. A sa nedavnim masovnim hapšenjima demonstranata i tekućim krivičnim suđenjima protiv aktivista, malo je verovatno da se žrtve ili njihovi zagovornici osećaju sposobnim da podstaknu potpunu primenu reformi.

Međunarodna zajednica je izvršila pritisak na Tajland da se pozabavi trgovinom ljudima. Nakon što je Gardijana kritički pisao 2014. godine o ropstvu u ribarskoj industriji, tajlandska vlada je pojačala napore u borbi protiv trgovine ljudima i radne eksploatacije, čak je stvorila i novi sud posvećen trgovini ljudima. Ali bez dubljih, institucionalnih promena, efekti su bili kratkotrajni.

Trajna promena zahtevala bi u resetovanje tajlandskog sudskog sistema radi ponovnog uspostavljanja vladavine zakona; angažovanje civilnog društva i žrtava trgovine ljudima kako bi se direktno učilo iz njihovih iskustava; i reformu izbornog sistema tako da predstavnici vlasti budu zaista odgovorni biračima. U nedostatku ovih sistemskih reformi, ropstvo nastavlja da buja u tajlandskoj ribarskoj industriji, a nedavne istrage koje vlada vodi protiv trgovine ljudima nisu ništa drugo do „pozorišna vežba za međunarodnu upotrebu“, prema Human Rights Watch. Ali da li je ovo zaista iznenađenje? Zašto bismo očekivali od zemlje koju je Freedom House  poslednjih pet godina rangirala kao „Nije slobodna“, činila dobro za svoje građane?

Kao zagovornici, mi često razgovaramo o globalnim izazovima kao da nisu povezani sa političkim sistemima. U ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, na primer, ne pominju se demokratija ili osnovne slobode poput slobode izražavanja. Ipak autoritarnost i izaziva i pogoršava mnoge krize u globalnom razvoju. Prema istraživanju Fondacije za ljudska prava, 25 od 30 najsiromašnijih zemalja su pod vladavinom autoritarnih režima; 96% izbeglica u svetu u 2017. godini došlo je iz zemalja sa autoritarnim režimima; a od 20 država sveta sa najgorim pristupom izvorima vodi za piće, 18 su pod vladavinom autoritarnih režima. Promovisanje demokratije može otvoriti put ka promenama.

Na Forumu slobode u Oslu 2019. bivši šef UN-a za ljudska prava Zeid Ra'ad al Hussein pozvao je zajednicu za ljudska prava da zajedno radi na odbrani svih prava i sloboda - ne samo zato što su prava na slobodno izražavanje, okupljanje i udruživanje osnovna, već zato što nas saradnja čini jačima. Ako se ne ujedinimo, ako ne prepoznamo vezu između problema poput trgovine ljudima i autoritarizma, on kaže, „nikada nećemo imati brojnost unutar pokreta, snagu unutar pokreta, da prevaziđemo opasnosti koje postoje pred nama. " Svake godine na ovaj dan razgovaramo o tome šta radimo da okončamo moderno ropstvo. Ali jasno, ne radimo dovoljno. Ako zaista želimo okončati trgovinu ljudima, moramo zajedno raditi na osnaživanju žrtava zagovaranjem temeljnih prava. Demokratija mora biti deo razgovora koji se vode.

Izvor: https://time.com/5638667/human-trafficking-cause/