Fotografija: annettetush.com

Pitanje kako otkloniti posledice COVID-19 pandemije koje trpe najranjiviji u našem društvu, naročito žrtve trgovine ljudima, u fokusu je niza preporuka vladama koje je danas objavio specijalni predstavnik OEBS-a i koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Valijant Riči.

Nadovezavši se na svoju izjavu državama članicama OEBS-a, Riči je upozorio vlade na rizik da bi ova zdravstvena i ekonomska kriza, bez hitnih i ciljanih akcija, mogla da postane kriza trgovine ljudima, što će ugroziti mnogo više života i uticati na koheziju društava u riziku. “Uticaj krize COVID-19 na trgovinu ljudima izuzetno je zabrinjavajuć. Naše preporuke imaju za cilj podršku državama članicama OEBS-a u borbi protiv trgovine ljudima tokom i nakon aktuelne krize, jer će se ranjivosti povećati u narednim nedeljama i mesecima”, rekao je on.

Specijalni predstavnik je spreman da pruži podršku državama članicama, uključujući i prilagođenu tehničku pomoć za razvoj i sprovođenje akcionih planova za borbu protiv trgovine ljudima, i drugih zakonodavnih ili političkih napora.

Prevencija

1. Osigurati univerzalni pristup osnovnim ekonomskim i socijalnim uslugama, uključujući i pomoć za nezaposlene, svima kojima je potrebna bez obzira na prethodna zaposlenja. Ovim će se prevenirati da osobe koje su pogođene ekonomskim uticajem krize, uključujući i milione neregistrovanih radnika, ne završe u lancu trgovine ljudima.

2. Odobriti ili produžiti privremene dozvole boravka migrantima i tražiocima azila, bez obzira na njihov pravni status. To će povećati njihovu otpornost olakšavajući im pristup zdravstvenoj nezi i drugim uslugama socijalne zaštite, a takođe će pomoći i vlastima i socijalnim službama da brzo identifikuju pretpostavljene žrtve trgovine ljudima i unaprede prevenciju budućih slučajeva eksploatacije.

3. Prioritet dati izlaznim uslugama u sektorima visokog rizika, kao što je prostitucija. S obzirom na to da je kupovina komercijalnih seksualnih usluga veštački potisnuta ograničavanjem kretanja, inkluzivni programi koji obezbeđuju podršku mogu da budu moćan alat za prekidanje ciklusa eksploatacije i jačanje izlaznih opcija, dajući stvarnu alternativu onima kojima je potrebna.

Zaštita

4. Omogućiti žrtvama trgovine ljudima pristup sigurnom i hitnom smeštaju, zdravstvenoj zaštiti i psihološkoj pomoći, kako bi lakše izašle iz situacije trgovine, i bile zaštićene od reviktimizacije. Privremeni karantinski smeštaj pre smeštanja u sklonište identifikovan je kao obećavajuća praksa u cilju poštovanja mera prevencije COVID-19.

5. Produžiti za minimum šest meseci sve mere zaštite i pomoći za žrtve trgovine ljudima, uključujući i radne dozvole i pristup uslugama, kako bi se osigurao kontinuitet u procesu socijalne inkluzije i nakon trenutne zdravstvene krize. Nastaviti ulaganja u programe rehabilitacije, jer je rizik od “gubitka” preživelih koji su već u tranziciji sada naročito visok zbog nepovoljne ekonomske situacije. Omogućiti onlajn podršku žrtvama trgovine ljudima unutar i van skloništa. Psihološko savetovanje, pravna podrška, kao i obrazovne aktivnosti i obuke predstavljaju primer usluga koje se mogu privremeno pružati na daljinu, kako bi se osigurao kontinuitet podrške žrtvama i sprečila reviktimizacija.

6. Uspostaviti ili ojačati SOS linije za prijavljivanje trgovine ljudima, porodičnog nasilja i zlostavljanja dece (uključujući i onlajn zlostavljanje) i promovisati ove usluge kao sredstvo za identifikaciju pretpostavljenih slučajeva trgovine ljudima.

Krivično gonjenje

7. Osigurati visoku pripravnost među nadležnim akterima i zaposlenima u hitnim službama, kako bi prepoznali i otkrili trgovinu ljudima. S obzirom na to da će se trgovci ljudima verovatno fokusirati na onlajn eksploataciju, te da se pripadnici policije, inspektori rada, socijalni, zdravstveni i prosvetni radnici, kao i osoblje nevladinih organizacija trenutno suočavaju sa ograničenjima u svom radu, napori usmereni na otkrivanje i suzbijanje moraće da se prilagode promenljivom okruženju.

8. Osigurati kontinuitet pravosudnog sistema u istrazi i procesuiranju trgovaca ljudima čak i u vreme karantina. Na primer, vođenje sudskih procesa putem videokonferencija ili telekonferencija trebalo bi da se razmotri i aktivno sprovodi kad god je to moguće, kao sredstvo kojim se obezbeđuje pravovremena reakcija i izbegava retraumatizacija žrtava.

9. Istražitelji treba da se pripreme na novi modus operandi trgovaca ljudima, pojačanim onlajn prisustvom i korišćenjem naprednih istražnih instrumenata, uključujući i alate za finansijsku istragu kojim bi se trgovina ljudima otkrivala kroz povećanja bezgotovinskih plaćanja.

10. Planirati sistemske inspekcije rada visoko rizičnih industrija odmah nakon nastavka poslovanja. Poljoprivreda, zbog letnje žetve, je odličan primer područja koje treba nadgledati sa posebnom pažnjom.

11. Nakon ukidanja mera ograničenog kretanja, nastaviti sa skretanjem pažnje policije na oblike trgovine ljudima koji će se verovatno češće pojavljivati u bliskoj budućnosti, kao što su onlajn eksploatacija i prisilno prosjačenje.

Partnerstva

12. Podsticati ili zadužiti tehnološke kompanije za identifikaciju i iskorenjivanje rizika od trgovine ljudima na svojim platformama, uključujući i identifikaciju i zaustavljanje distribucije materijala o seksualnom zlostavljanju dece. Uspostaviti ili ojačati saradnju policije i pravosuđa, čak i tokom predistražne faze, sa zemljama porekla i odredišta u slučajevima onlajn eksploatacije, naročito eksploatacije dece.

Sledeći koraci

13. Planirati unapred kako bi se osigurao adekvatan odgovor zajednica za borbu protiv trgovine ljudima na još jedan potencijalni talas infekcije korona virusom. Prognoza za drugi talas COVID-19 kasnije ove godine naglašava potrebu da smeštajni kapaciteti, programi zaštite, istrage i sudovi nastave da funkcionišu i tokom budućih mera ograničenog kretanja.

Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Text u originalu možete čitati putem linka:https://www.sarajevotimes.com/how-to-address-the-consequences-of-the-covid-19-pandemic-for-the-most-vulnerable/