Obećavajuće prakse: Odgovor organizacije Atina na krizu izazvanu kovid pandemijom

Fotografija: Freepik.com, cvet koji raste iz betona

Danas: Koliko je izražena radna eksploatacija u Evropi tokom pandemije Covid 19?

Fotografija:  EPA-EFE/ JUSTIN LANE

Sve veći broj ljudi ostaje bez posla, a postojeće prakse zloupotreba radnika u određenim industrijama radnu eksploataciju stavljaju u prvi plan.

Organizacija Atina se od početka pandemije, uz podršku Saveta Evrope, posebno bavila preveniranjem radne eksploatacije u kontekstu trgovine ljudima.

Skriveni oblik radne eskploatacije: prisilni rad u domaćinstvu tokom pandemije COVID-19

Ilustracija: https://umdgenderandglobalization.wordpress.com/

Pandemija je imala nepredvidive posledice u mnogim državama, a različite grupe ljudi ih različito doživljavaju. Jedna od najugroženijih grupa su radnici u domaćinstvu, posebno oni koji su eksploatisani u svrhu prisilnog rada u kući.

Eksploatisani radnici u evropskim klanicama

Fotografija: https://www.canva.com/

Fabrike mesa u Evropi razotkrivene su kao jedno od najvećih žarišta korona virusa. Istraživači, novinari i aktivisti veruju da je to povezano sa eksploatatorskim uslovima rada koje je pandemija dodatno pogoršala. Neuslovni smeštaj radnika i niske zarade u evropskim državama koje su najveći proizvođači mesa, poput Nemačke, najverovatnije su objašnjenje za ovu pojavu.

Radna eksploatacija vozača kamiona tokom pandemije COVID-19

Fotografija: www.ttnews.com

Međunarodna federacija sindikata objavila je nedavno izveštaj o eksploataciji vozača kamiona iz država sa niskim primanjima koji su eksploatisani u transportnoj industriji.

Uticaj COVID-19 pandemije na radnu eksploataciju migranata na farmama u Evropi

Fotografija: Climatalk.in (Flickr, CC)

Italija, Španija i Grčka primile su veliki broj migranata i izbeglica. Ali, 6 od 10 žrtava trgovine ljudima u Evropi su državljani Evropske unije.

Fotografija: pixabay.com

Nasilje nad ženama, u Srbiji je u porastu, govore podaci Sigurne kuće Beograd, dok se iz Autonomnog ženskog centra čuje da gotovo svaki treći izgrednik ponovi porodično nasilje, čije su posredne ili neposredne žrtve u jednom broju nasilništava i deca.

U periodu od januara do juna u porodičnom nasilju usmrćeno 14 žena, što je pet više nego u istom periodu prošle godine, kaže za „Vesti“ koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević.

"Dete-radnik" lomi cigle u Daki, u Bangladešu. (Fotografija: NURPHOTO / GETTY IMAGES)

Potpuni ekonomski i društveni moratorijum standardni je odgovor vlada na pandemiju Covid-19. Svakodnevno dobijamo informacije o daljim koracima koje treba preduzeti kako bi se ova kriza rešila. Obavešteni smo o broju zaraženih i umrlih. Ipak, postoje posledice o kojima se retko diskutuje. Posledice koje skoro nikada ne utiču na većinu, ali imaju ozbiljan efekat na skrivene žrtve. Na primer, na žrtve trgovine ljudima i modernog ropstva.

Fotografija: Rungroj Yongrit/EPA

Stručnjaci brinu da će ljudi koji su ostali bez novca zbog mera uvedenih od izbijanja pandemije korona virusa biti lak plen za trgovce ljudima i prisilni rad.

Bangkok, Tajland - Pre mera ograničenog kretanja, policijskog časa i socijalnog distanciranja, Todsapon Kita bi išao od vrata do vrata, obilazeći porodice sa malim primanjima u tajlandskoj severnoj provinciji Nan, siromašnom, planinskom regionu, koji je dom brdskim plemenima i poljoprivrednicima, gde su mnogi ranjivi na trgovinu ljudima.