pandemija korona virusa

Danas: Koliko je izražena radna eksploatacija u Evropi tokom pandemije Covid 19?

Danas: Koliko je izražena radna eksploatacija u Evropi tokom pandemije Covid 19?

Fotografija:  EPA-EFE/ JUSTIN LANE

Sve veći broj ljudi ostaje bez posla, a postojeće prakse zloupotreba radnika u određenim industrijama radnu eksploataciju stavljaju u prvi plan.

Organizacija Atina se od početka pandemije, uz podršku Saveta Evrope, posebno bavila preveniranjem radne eksploatacije u kontekstu trgovine ljudima.

Serbian

Skriveni oblik radne eskploatacije: prisilni rad u domaćinstvu tokom pandemije COVID-19

Skriveni oblik radne eskploatacije: prisilni rad u domaćinstvu tokom pandemije COVID-19

Ilustracija: https://umdgenderandglobalization.wordpress.com/

Pandemija je imala nepredvidive posledice u mnogim državama, a različite grupe ljudi ih različito doživljavaju. Jedna od najugroženijih grupa su radnici u domaćinstvu, posebno oni koji su eksploatisani u svrhu prisilnog rada u kući.

Serbian

Eksploatisani radnici u evropskim klanicama

Eksploatisani radnici u evropskim klanicama

Fotografija: https://www.canva.com/

Fabrike mesa u Evropi razotkrivene su kao jedno od najvećih žarišta korona virusa. Istraživači, novinari i aktivisti veruju da je to povezano sa eksploatatorskim uslovima rada koje je pandemija dodatno pogoršala. Neuslovni smeštaj radnika i niske zarade u evropskim državama koje su najveći proizvođači mesa, poput Nemačke, najverovatnije su objašnjenje za ovu pojavu.

Serbian

Raste broj žena stradalih u porodičnom nasilju

Fotografija: pixabay.com

Nasilje nad ženama, u Srbiji je u porastu, govore podaci Sigurne kuće Beograd, dok se iz Autonomnog ženskog centra čuje da gotovo svaki treći izgrednik ponovi porodično nasilje, čije su posredne ili neposredne žrtve u jednom broju nasilništava i deca.

U periodu od januara do juna u porodičnom nasilju usmrćeno 14 žena, što je pet više nego u istom periodu prošle godine, kaže za „Vesti“ koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević.

Serbian

Skrivene žrtve Covid-19 pandemije: žrtve trgovine ljudima i modernog ropstva

"Dete-radnik" lomi cigle u Daki, u Bangladešu. (Fotografija: NURPHOTO / GETTY IMAGES)

Potpuni ekonomski i društveni moratorijum standardni je odgovor vlada na pandemiju Covid-19. Svakodnevno dobijamo informacije o daljim koracima koje treba preduzeti kako bi se ova kriza rešila. Obavešteni smo o broju zaraženih i umrlih. Ipak, postoje posledice o kojima se retko diskutuje. Posledice koje skoro nikada ne utiču na većinu, ali imaju ozbiljan efekat na skrivene žrtve. Na primer, na žrtve trgovine ljudima i modernog ropstva.

Serbian

Opasnost od trgovine ljudima u Aziji dok korona virus ruši ekonomije

Fotografija: Rungroj Yongrit/EPA

Stručnjaci brinu da će ljudi koji su ostali bez novca zbog mera uvedenih od izbijanja pandemije korona virusa biti lak plen za trgovce ljudima i prisilni rad.

Bangkok, Tajland - Pre mera ograničenog kretanja, policijskog časa i socijalnog distanciranja, Todsapon Kita bi išao od vrata do vrata, obilazeći porodice sa malim primanjima u tajlandskoj severnoj provinciji Nan, siromašnom, planinskom regionu, koji je dom brdskim plemenima i poljoprivrednicima, gde su mnogi ranjivi na trgovinu ljudima.

Serbian

Eksperti upozoravaju da COVID-19 kriza dovodi žrtve trgovine ljudima u rizik od ponovne eksploatacije

Fotografija: UNICEF/UN045727/Pirozzi

Restrikcije kretanja i putovanja, ograničeni resursi i druge mere za suzbijanje širenja novog korona virusa dovode žrtve trgovine ljudima u opasnost od dalje eksploatacije, dok bi mreže organizovanog kriminala mogle dodatno profitirati od pandemije, prema izveštaju Kancelarije UN za pitanja droge i kriminala (UNODC).

Nova analiza Kancelarije pokazuje da kriza utiče na živote žrtava trgovine ljudima pre, tokom, i čak nakon eksploatacije.

Serbian

Pages