Uticaj COVID-19 pandemije na radnu eksploataciju migranata na farmama u Evropi

Fotografija: ethics.org.au

Situacija za migrante koji rade na farmama u Evropi nikada nije bila fantastična. Godinama unazad, mogu se čuti svedočenja o eksploataciji, kršenju ljudskih prava i umešanosti kriminalnih mreža koje uglavnom viktimizuju žene, migrante i izbeglice.

Međutim, od početka pandemije, sezonski radnici migranti čiji prihodi zavise od ovog teškog i iscrpljujućeg posla suočeni su sa pretnjom od siromaštva i bolesti. Kada je Evropa shvatila da će bez ovih radnika biti gotovo nemoguće da se sakupe usevi, ublažila je ograničenja kretanja - ali radnici su i dalje izloženi užasnim uslovima rada:

„U zajedničkom istraživanju koje su sprovele medijske kuće Lighthouse Reports, Der Spiegel i Mediapart, Euronews je intervjuisao desetine sezonskih radnika u poljoprivredi širom kontinenta, koji su  imali iskustvo prekograničnog migriranja.

Ovi radnici žalili su se na neplaćene sate, rad pod strašnim pritiskom, sa vrlo malo vode ili zaštite; neki su se onesvešćivali i povraćali od iscrpljenosti. Pokazali su nam užasne uslove smeštaja i govorili o slučajevima verbalnog, fizičkog, pa čak i seksualnog zlostavljanja.”

“Zaglavljeni migranti” bez izlaza

Migranti koji su se na početku pandemije zatekli u španskim pograničnim gradovima ostali su ‘zaglavljeni’ na siromašnim periferijama. Bez mogućnosti da nađu posao, oni hranu i zdravstvene usluge dobijaju samo od nevladinih organizacija. Uslovi života u ovim područjima su opasni po zdravlje, bez odgovarajućeg skloništa ili higijenskih prostorija. U maju je, po procenama, oko 6.000 migranata živelo u takvim uslovima samo u Almeriji, na jugu Španije.

Većina ovih migranata dolazi ili iz Maroka ili subsaharskih država Afrike. Bez dozvola boravka u Španiji, ili bilo kakvog drugog dokumenta, oni nisu imali pravo na finansijsku pomoć  koju je španska vlada dodeljivala najsiromašnijim građanima tokom vanrednog stanja.

Rizik od nestašice hrane rezultira promenama politika

Poljoprivredni proizvođači su svesni važnosti posla koji obavljaju sezonski radnici migranti. U aprilu je katalonsko udruženje proizvođača voća Afrucat upozorilo da bi bez 40.000 radnika mogao propasti ceo sektor, što bi ozbiljno ugrozilo lance snabdevanja hranom u Evropi i ubrzalo ekonomsku krizu.

Zabrinute zbog ovog rizika, Španija i Italija su ponudile privremene boravišne vize za migrante koji pristanu da beru useve. Ova odluka pružila je zakonsko rešenje za borbu protiv ograničenja putovanja i omogućila je hiljadama migranata da dođu na evropske farme, kako bi se spasili usevi i sprečila kriza.

Uprkos vizama, uslovi rada ostaju teški

Iako su migrantima omogućile preko potrebna dokumenta, ove politike se smatraju licemernim, jer služe za rešavanje nestašice radne snage u Evropi, ali bez vrednovanja i priznavanja suštinskog doprinosa migranata evropskim lancima prehrane. Umesto toga, pokazale su da obezbeđivanje hrane u Evropi u velikoj meri zavisi od eksploatacije ranjivih radnika.

Iako su evropske države bile dovoljno očajne da ublaže ograničenja, na njih se mora izvršiti pritisak da poboljšaju uslove rada. Majkl O´Flaherti, direktor Agencije EU za fundamentalna prava, izjavio je:

“Pandemija korona virusa ponovo je naglasila neprihvatljive uslove u kojima rade mnogi eksploatisani radnici širom Evrope. Izveštaji poljoprivrednih gazdinstava i klanica, gde migranti čine većinu radnika, zaista su zastrašujući. Jasno je da moramo uložiti jače napore da zaustavimo radnu eksploataciju, stvorimo bezbedne uslove rada, i adekvatne plate. Države članice moraju pojačati svoje napore kako bi osigurale poštovanje prava eksploatisanih radnika. Oni ne smeju biti kolateralna šteta pandemije korona virusa.”

Evropski parlament usvojio je u junu rezoluciju kojom poziva na “hitne mere neophodne za zaštitu sezonskih i prekograničnih radnika”, a Evropska komisija je predstavila novi set smernica.

Ali, uz socijalnu i ekonomsku krizu, i države u rasulu, teško da će evropske zemlje dobrobit sezonskih radnika migranata smatrati prioritetom.

Trgovina ljudima i sezonski rad na farmama

Kriminalne mreže trgovaca ljudima odavno su uključene u iskorišćavanje poljoprivrednog sektora u Evropi. Jedan od primera je slučaj lanca trgovine ljudima u kom su žrtve bile Rumunke u Italiji. Advokat koji je zastupao žrtve izjavio je:

“Žene su bile nagovorene da se presele u Italiju uz obećan pristojan posao i smeštaj koji bi delile sa drugim Rumunkama. Kada su stigle ovde u Raguzu, i saznale da su prevarene, bilo je prekasno. Bile su prisiljene da rade svakog dana i bile su prostituisane. Silovali su ih članovi bande, a sve što bi zaradile uzimali su njihovi mučitelji. Bile su porobljene u pravom smislu te reči.”

Slučajevi masovne trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije otkriveni su na farmama u Portugalu, Španiji, Francuskoj, i mnogim drugim evropskim državama. U slučajevima kada su žene bile žrtve, obično su bile izložene i seksualnom zlostavljanju i eksploataciji.

S obzirom na to koliko su sezonski radnici migranti važni za snabdevanje Evrope hranom, i da je evropskim vlastima naizgled borba protiv trgovine ljudima i krijumčarenja prioritet kada je reč o tražiocima azila, iznenađujuć je broj trgovaca ljudima koji regrutuju žrtve za rad na farmama a koji prolaze nekažnjeno. Svake godine, na hiljade radnika migranata učestvuju u žetvi i branju useva, ali niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koliki procenat njih su žrtve prisilnog rada.

Dokle god pandemija uzrokuje da veći broj ljudi ostaje bez posla, neće nedostajati radnika koji su spremni da odu na evropske farme u nadi da će zaraditi za život. Ali, kako kaže Ketrin Loren, sa francuskog Nacionalnog instituta za poljoprivredna istraživanja (INRA): “Čujemo da migranti dolaze zato što je teško naći radnike, jer postoji manjak radne snage. Vredi se zapitati: da li je teško naći radnike zbog objektivnog nedostatka radne snage, ili zato što su uslovi sa kojima se ovi radnici moraju suočiti takvi da je praktično nemoguće da ih lokalno stanovništvo prihvati?”

Ako prepoznaš
da je neko žrtva trgovine ljudima,
VAŽNO JE
da ne ćutiš i ne zatvaraš oči!

Ova kampanja je deo projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”, i sprovodi se u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022", koji sprovodi Savet Evrope. Stavovi izneti u ovom članku ne odražavaju nužno zvaničnu politiku Evropske unije niti Saveta Evrope.​