Skriveni oblik radne eskploatacije: prisilni rad u domaćinstvu tokom pandemije COVID-19

Ilustracija: https://umdgenderandglobalization.wordpress.com/

Pandemija je imala nepredvidive posledice u mnogim državama, a različite grupe ljudi ih različito doživljavaju. Jedna od najugroženijih grupa su radnici u domaćinstvu, posebno oni koji su eksploatisani u svrhu prisilnog rada u kući.

Prema tematskom podnesku UNODC-a:

“Mere prevencije COVID-19 pandemije mogu dodatno pogoršati situaciju u kojoj se nalaze žrtve koje su još uvek zarobljene od strane trgovaca ljudima. Porast broja slučajeva porodičnog nasilja prijavljen u mnogim državama je zabrinjavajući pokazatelj životnih uslova mnogih žrtava trgovine ljudima, poput onih u seksualnoj ili eksploataciji u domaćinstvu, kao oblicima eksploatacije koji nesrazmerno pogađaju žene i devojčice. U okruženju u kojem su prioriteti i akcije usmereni ka ograničavanju širenja virusa, trgovcima ljudima je lakše da sakriju svoje aktivnosti, čineći žrtve sve nevidljivijim. […] Mere koje se odnose na COVID-19 mogu nesrazmerno uticati na određene kategorije ljudi koje su izložene riziku od eksploatacije. Nedokumentovani migranti i sezonski radnici suočavaju se sa nesigurnijim i nepouzdanijim uslovima života i rada, što rezultira većom ranjivošću da postanu lak plen različitih kriminalnih grupa. Javljaju se i zabrinutosti da će prostituisane osobe i  one koje rade u domaćinstvu biti još više izložene eksploataciji, jer se povećavaju opasnosti po zdravlje i izloženost COVID-19 virusu.”

Žene i devojčice čine većinu radnika u domaćinstvima širom sveta, a mnoge od njih su ili bez dokumenata ili pod strogom kontrolom poslodavaca koji im često uzimaju i pasoše. Situacija je posebno teška za migrante eksploatisane u domaćinstvima širom Bliskog Istoka, u državama u kojima postoji sistem kafala.

Kafala je oblik sponzorskog sistema koji direktno povezuje boravišni status radnika sa poslodavcem, i stavlja radnika u zavisan položaj kada su u pitanju izdržavanje i boravak. Mnogi radnici su eksploatisani kroz ovaj strogi sponzorski system, zbog značajne neravnoteže moći između poslodavaca i radnika.

Radnice migrantkinje, koje obično rade kao kućne pomoćnice, naročito su ranjive na rodno zasnovano nasilje unutar ovog sistema, i izložene radnoj, a često i seksualnoj, eksploataciji. Socijalne mreže u državama koje sprovode kafala sistem rutinski su povezivane sa slučajevima trgovine ljudima, pa čak i sa onlajn tržištima robova.

Tokom COVID-19 pandemije, ranjivost ovih radnika samo se povećavala. Preopterećeni obavezama oko brige za drugog i izloženi mogućnosti da se zaraze virusom, ovi radnici su u riziku od zlostavljanja u kućama u kojima rade, ali ostaju bez drugih mogućnosti u slučaju da odluče da odu.

Uticaj COVID-19 na radnike u domaćinstvima širom sveta

Kafala sistem je možda najjasniji primer načina na koji propisi kažnjavaju migrante koji rade u domaćinstvima. Ali, u drugim državama radnici u domaćinstvima i dalje ostaju unutar tanke linije između zaposlenja i radne eksploatacije.

Međunarodna federacija radnika u domaćinstvima (IFDW) pažljivo prati situaciju u nekoliko država. Oni objašnjavaju zašto COVID-19 negativno utiče na ove radnike:

“Radnici u domaćinstvima su često izostavljeni iz zakona ili sistema vezanih za zaštitu na radu i socijalno osiguranje zbog načina na koji se rad u domaćinstvu doživljava: kao fizički rad, za koji se u privatnim kućama i domaćinstvima očekuje da će ga žene obavljati besplatno. Radnici u domaćinstvima suočavaju se, stoga, sa višestrukim ranjivostima jer su često u pitanju žene sa globalnog juga, koje dolaze iz nepovoljnih sredina i izložene su rasizmu i ksenofobiji ukoliko su migrantkinje. Radnici u domaćinstvima izostavljeni su i iz planova pomoći i podrške.”

Samoizolacija odvaja ove radnike od mreža podrške; istovremeno, mere ograničenog kretanja donose ili gubitak prihoda, i rizik od siromaštva, ili obavezu odlaska na posao čak i u uslovima koji nisu bezbedni i nose rizik od zaraze.

Takođe, budući da se rad u domaćinstvima uglavnom ili ne smatra zvanično priznatim radom ili se posmatra kao neformalni rad, većina ovih radnika ne ispunjava uslove za primanje državne pomoći. Kako nas podseća IFDW, premda radnici u domaćinstvima često obavljaju neophodne lične uslužne delatnosti, oni se smatraju “neophodnima” samo kada im poslodavci ne dozvole plaćeno odsustvo u svrhu prevencije zaraze. U suprotnom, nemaju nikakvu vrednost.

S obzirom na to koliko je rad u domaćinstvu dosledno i doslovno obezvređivan, i kako ovi radnici obično zauzimaju niži socijalni položaj u društvu zbog više faktora (socio-ekonomskog statusa, migracionog statusa, etničkog ili rasnog identiteta, itd.), ne čudi što se o obliku trgovine ljudima koji ih posebno pogađa - prisilnom radu u domaćinstvu - obično uopšte ne govori.

Prisilni rad u domaćinstvu je nevidljiv tokom pandemije

Prisilni rad u domaćinstvu obično se odvija unutar privatnih stanova i kuća. Zbog toga ga je obično teže detektovati, a žrtve ovog oblika eksploatacije često dele iste ranjivosti i suočavaju se sa istim preprekama za dobijanje pomoći kao i ostale žrtve trgovine ljudima.

Freedom United, pokret za borbu protiv ropstva, objasnio je na vrlo jasan način zašto je COVID-19 posebno poguban za žrtve prisilnog rada u domaćinstvu:

“S obzirom na to da poslodavci sada provode veći deo vremena, ako ne i ceo dan, kod kuće, može se opravdano očekivati porast ugnjetavanja, kontrole i nadzora migranata koji rade u domaćinstvima. To čini mogućnost bega još manje verovatnom pod COVID-19 merama ograničenog kretanja. Pored toga, pandemija je prouzrokovala porast nezaposlenosti i pad porodičnih prihoda. Ove finansijske okolnosti mogu dovesti do toga da veći broj radnika u domaćinstvu ne prima platu na vreme, ili će čak uticati na veća ograničenja hrane koja im je dostupna. To dalje pruža poslodavcima priliku da ili pogoršaju već zastrašujuće loše uslove za ove radnike, ili stvore nove situacije prisilnog rada za one koji do sad nisu bili eksploatisani.”

Pandemija ne samo da žrtvama prisilnog rada u domaćinstvu otežava traženje pomoći, već može poslodavce navesti da teraju na prisilni rad i one radnike koji nisu prethodno bili u situaciji eksploatacije.

Kako globalna ekonomska kriza jača, sve više i više žena i devojčica biće prinuđeno da sklapaju eksploatativne “ugovore” o radu, kako bi obezbedile svoje porodice. COVID-19 bi trebalo da nam otvori oči pred opasnostima prisilnog rada u domaćinstvu, a vlade bi trebalo da se fokusiraju na borbu protiv ovog specifičnog oblika radne eksploatacije koji najviše pogađa žene i devojčice širom sveta.

Ako prepoznaš
da je neko žrtva trgovine ljudima,
VAŽNO JE
da ne ćutiš i ne zatvaraš oči!

Ova kampanja je deo projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”, i sprovodi se u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022", koji sprovodi Savet Evrope. Stavovi izneti u ovom članku ne odražavaju nužno zvaničnu politiku Evropske unije niti Saveta Evrope.​