Fotografija: Pixabey

U Srbiji zvanično postoji 15 sigurnih kuća, ali samo njih 11 radi, a Srbija je po broju kreveta u njima ispunila svega četvrtinu kapaciteta koje bi trebalo da ima, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković iz udruženja građana Atina.

„Od tih 11 samo šest poseduje licencu za rad koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavnaje boračka i socijalna pitanja“, rekla je Radoičić Nedeljković u Danu uživo na N1.

Kada se saberu kapaciteti tih kuća, to je 190 kreveta, odnosno oko jedne četvrtine od 719, koliko bi sigurne kuće u Srbiji ukupno trebalo da imaju, kazala je ona.

Na pitanje da li je u nekim od kuća bezbednost „upitna“, Radoičić Nedeljković odgovara potvrdno, ali ističe da taj problem može biti rešen.

U nekim sigurnim kućama se dešavalo da dođe do kršenja tajnosti lokacije, kazala je.

Ona navodi da je potrebno da postoji konsenzus šta je minimum bezbednosti koji sigurna kuća mora da obezbedi, a Atina je ministarstvu predložila standarde koji se odnose na rad sigurnih kuća. Ono što trenutno nije slučaj, to je da sigurne kuće imaju 24-časovno obezbeđenje i video nadzor, rekla je.

Pojasnila je i da se razlika između šest licenciranih sigurnih kuća i pet koje rade bez licence odnosi na strukturalne standarde – tehničke uslove koje objekat mora da ispuni, broj zaposlenih, protivpožarnu zaštitu…

To nisu stvari koje govore o kvalitetu rada, ističe Radoičić Nedeljković.

Kako je rekla, sigurne kuće su krajnje rešenje, kad je visoko izražen rizik od femicida i kad je nasilje ozbiljno eskaliralo.

Samo otvaranje novih ili povećanje kapaciteta postojećih sigurnih kuća nije dovoljno, kaže.

„Neophodno je da se radi na procesuiranje osoba koje vrše nasilje. Nije uvek rešenje da se žena skloni, parlaleno sa tim je potrebno da se nasilnik procesuira i da se prati, kako do femicida ne bi došlo“, rekla je Radoičić Nedeljković.

Link ka tekstu na sajtu Novi magazin: https://novimagazin.rs/vesti/292861-zene-i-nasilje-od-15-sigurnih-kuca-r...