Digitalno rodno zasnovano nasilje kao nevidljivo, ali sveprisutno iskustvo žena i devojaka

U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, 4. decembra 2025. godine u Beogradu, u prostorijama Ambasade Kanade u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, održan je panel i performativno iskustvo posvećeno digitalnom rodno zasnovanom nasilju, pod nazivom „Nasilje u tišini digitalnog prostora“.

Fotografije: Goran Srdanov

Jelena Hrnjak, Udruženje Atina

Nasilje u onlajn svetu jednako opasno kao i ono iza zatvorenih vrata – žrtva je svaka četvrta osoba u Srbiji

Svet se i ovog decembra ujedinio u kampanji 16 dana aktivizma, u borbi protiv nasilja nad ženama. Ovogodišnja tema je digitalno nasilje. Toj vrsti nasilja izložena je svaka četvrta osoba u Srbiji – uglavnom žene i devojčice.

Važno je da žene znaju da je pomoć dostupna

– Rad na unapređenju usluge sigurne kuće jedna je od najodgovornijih društvenih angažmana, jer se na taj način čuvaju životi. Svima nam je to u interesu, a ne da se sablažnjavamo nad tekstovima u novinama o ubijenim ženama i da se čudimo što se godinama stopa femicida ne smanjuje – kaže za danas Milan Aleksić analitičar iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja „Atina“.

Govor Jelene Hrnjak, programske menadžerke udruženja Atina, na događaju "Digitalna realnost" održanog 3. decembra 2024. godine u Evropskoj kući u Beogradu u organizaciji UNWOMEN-a u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama i devojčicama“.

“Drage građanke i građani,

Obraćam vam se tako, jer danas u Srbiji često to zaboravljamo da smo pre svega građani, sa svim svojim slobodama (govora, mišljenja) ali u isto vreme i obavezama.

Prihvatilišta za žene i devojčice sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja koje postoje i funkcionišu u Srbiji, suočavaju se sa brojnim izazovima u svom radu i u pružanju usluge sigurnog smeštaja. Ti izazovi obuhvataju različite i neujednačene prakse u postupanju ovih prihvatilišta, kao što su prijem korisnica, procena rizika, planiranje i drugo.

Fotografija: Novinarke protiv nasilja/Dragana Udovicic

Sigurne kuće u Srbiji: Potrebno više utočišta za žrtve nasilja

Udruženje građanja Atina sprovelo je istraživanje koje je pokazalo da osim nedovoljnih kapaciteta sigurnih kuća, koji su za tri četvrtine ispod potrebnog minimuma, postoje i izazovi u licenciranju sigurnih kuća, što ima nepovoljan uticaj na obavljanje i finansiranje usluga

Fotografija preuzeta sa sajta www.nnedv.org

Sigurne kuće u Srbiji mogu da prime samo četvrtinu korisnika, od broja koji je propisan u zemljama Evropske unije. To je pokazalo je istraživanje o radu sigurnih kuća, koje je sprovelo Udruženje građana "Atina". Rezultati pokazuju da postoje izazovi i u dobijanju dozvola za njihov rad. Međutim, nadležni tvrde da to ne utiče na kvalitet usluge, jer su prepreke uglavnom administrativne, a korisnicama poručuju da su sigurne kuće za sve njih - zaista sigurne.

Fotografija: Novinarke protiv nasilja/Dragana Udovicic

Već deset godina konstantan je porast prijava nasilja. Od početka ove godine do polovine marta u Srbiji je izvršeno 9 femicida. Tokom 2021. godine Republički zavod za statistiku je sproveo istraživanje Kvalitet života i bezbednost žena koje ukazuje da je svaka peta žena doživela nasilje od intimnog partnera, a svaka deseta žena je doživela fizičko nasilje. Neretko su institucije te koje su izneverile žrtvu.

Fotografija: Pixabey

U Srbiji zvanično postoji 15 sigurnih kuća, ali samo njih 11 radi, a Srbija je po broju kreveta u njima ispunila svega četvrtinu kapaciteta koje bi trebalo da ima, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković iz udruženja građana Atina.

„Od tih 11 samo šest poseduje licencu za rad koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavnaje boračka i socijalna pitanja“, rekla je Radoičić Nedeljković u Danu uživo na N1.