Od traume do javnosti: kako govoriti o nasilju bez povređivanja onih koji su ga preživeli

Fotografija: Dragan Mujan

Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, 24. marta 2026. godine, održana je tribina „Od traume do javnosti: psihologija oporavka i etika izveštavanja o nasilju“, koja je otvorila važno pitanje: kako kao društvo govorimo o nasilju, i kakve posledice to ima za one koji su ga preživeli.

Tribina je okupila studente novinarstva i socijalnog rada, buduće profesionalce koji će u svom radu dolaziti u kontakt sa ljudima koji su preživeli nasilje, ali i stručnjake iz oblasti psihološke podrške i medija. Govorili su klinička psihološkinja i rukovoditeljka Psihološkog savetovališta za žrtve trgovine ljudima u Udruženju Atina, Dragana Ćuk Milankov, i novinar istraživačkog portala Insajder, Milan Nikolić. Razgovor je moderirala prof. dr Natalija Perišić.

Psihologija oporavka: šta trauma zaista znači

Polazeći od iskustva rada sa ženama koje su preživele trgovinu ljudima i različite oblike nasilja, Dragana Ćuk Milankov govorila je o tome kako trauma utiče na način na koji ljudi pamte, osećaju i donose odluke.

„Etika rada sa osobama koje su bile žrtve nasilja podrazumeva razumevanje i sposobnost da se, slušajući osobe sa kojima radimo, stavimo na njihovo mesto. Drugi jednako važan faktor je poštovanje, da nikada ne zaboravimo da je prekoputa nas ljudsko biće“, istakla je Ćuk Milankov.

Ona je naglasila da savremena neuronauka menja način na koji razumemo traumu, ali da se u praksi i dalje često pravi ključna greška, očekuje se od žrtava da funkcionišu „normalno“, iako njihovo ponašanje nije pitanje volje, već posledica preživljenog nasilja.

„Žrtve nasilja ne mogu da pruže sredini ono što se od njih očekuje, jer to nije u domenu njihove kontrole. Kada profesionalci to ne razumeju, dolazi do dodatnog povređivanja“, upozorila je.

Dragana Čuk Milankov

Poseban fokus stavila je na ulogu budućih profesionalaca, naglašavajući da znanje samo po sebi nije dovoljno: „Vi ćete biti eksperti po znanju, ali će preko puta vas sedeti ljudi koji su eksperti po iskustvu. Najvažnije je da im pristupite kao sebi ravnima, bez odnosa moći, sa poštovanjem i razumevanjem.“

Mediji između javnog interesa i eksploatacije

Govoreći iz perspektive novinara, Milan Nikolić otvorio je pitanje etike izveštavanja o nasilju u Srbiji, ukazujući na ozbiljne probleme u medijskoj praksi.

„Prvo što mora da se poštuje u izveštavanju je identitet, dostojanstvo i integritet žrtve, identitet žrtve se nikada ne otkriva. Žrtvu ne možemo tretirati kao plen za dobru vest“, naglasio je .

On je posebno upozorio na dominaciju senzacionalizma i komercijalnih interesa: „U medijskoj praksi često nedostaje etičnost, koja se žrtvuje zarad profita. Insistira se na skandaloznim detaljima, dok se zanemaruje ono što je zaista važno, razumevanje fenomena i prevencija nasilja.“

Navodeći konkretne primere iz prakse, Nikolić je ukazao na situacije u kojima su žrtve dodatno viktimizirane kroz medijsko izveštavanje, od intervjua sa osobama koje su očigledno u stanju traume, do davanja prostora počiniocima.

„Stid mora da promeni stranu. To je nešto na čemu svi kao društvo moramo raditi i osvestiti. A u tome mediji imaju ogromnu odgovornost“, zaključio je.

Između znanja i odgovornosti: šta nose budući profesionalci

Jedan od ključnih ciljeva tribine bio je da se otvori prostor za razgovor sa studentima, ne samo o teoriji, već o njihovoj budućoj ulozi u društvu.

Kroz diskusiju su se otvorila pitanja kako trauma utiče na ponašanje i svedočenje žrtava, kako govoriti o nasilju bez ponovne viktimizacije, kako novinarstvo i stručna podrška mogu doprineti oporavku kao i kako javnost može postati saveznik u borbi protiv nasilja

Odgovarajući na pitanja, panelisti su istakli da je u ovim profesijama nemoguće raditi „na pola“ i da je ključ u ličnoj odgovornosti i razumevanju konteksta.

„Posao se može raditi kvalitetno samo ako se ono što radite poklapa sa onim ko ste kao osoba“, istakao je Nikolić.

Milan Nikolić, novinar

On je dodatno ukazao na širi društveni kontekst:

„Živimo u društvu nasilja, u kome je javnost često naklonjenija nasilniku nego žrtvi. Krivica se traži u žrtvi, a to je obrazac koji moramo menjati.“

Prostor za promenu

Tribina je jasno pokazala da psihološki oporavak, etika izveštavanja i društvena odgovornost nisu odvojene teme, već duboko povezani procesi.Za Atinu, koja već više od dve decenije radi sa ženama i devojkama koje su preživele nasilje, ovo nije samo teorijsko pitanje, već svakodnevna praksa, praksa koja podrazumeva razumevanje, poštovanje i kontinuiranu podršku.

Kako je istaknuto na kraju tribine, promene su moguće, ali zahtevaju zajednički rad: „Potrebno je podržati rad organizacija, umrežavati se i stvarati sinergiju, to je jedini put ka društvu koje nasilje razume i na njega odgovara odgovorno.“

Ova tribina održana je u okviru projekta "Most" koji Udruženje Atina realizuje uz podršku Evropske Unije. 

Više fotografija sa dogadjaja možete pogledati ovde: Od traume do javnosti: kako govoriti o nasilju bez povređivanja onih koji su ga preživeli | atina