[Brisel, 21. septembar 2015. godine] Danas je Međunarodni dan mira. Međutim, upornost rata i sukoba nas globalno poziva da redefinišemo održivi mir kao prisustvo ljudske bezbednosti, pravde i jednakosti, pre nego odsustvo rata. Evropa mora da se suoči sa posledicama rata i sukoba u drugim delovima sveta, i ima obavezu da deluje, ne samo u smislu rešavanja položaja izbeglica i azilanata koji stignu do evropskih zemalja, već i promovisanja istinskog mira i sigurnosti za sve na ovoj planeti.
Ove godine, obeležavamo 15 godina od usvajanja Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UNSCR1325) o ‘Ženama, miru i bezbednosti’, koja naglašava važnost uključivanja žena u mirovne pregovore, posleratne obnove, razoružavanje, humanitarnu pomoć i izgradnju mira. Takođe naglašava i sve prisutnije kršenje prava žena u sukobima, odnosno različite oblike nasilja sa kojima se žene i devojčice suočavaju, uključujući i upotrebu silovanja kao oružja u ratu.
U tom kontekstu, a u svetlu ‘izbegličke krize’ sa kojom se sada suočavamo, Evropski ženski lobi (EWL) želi da usmeri pažnju svih na realnost koja je često ignorisana od strane medija i donosioca odluka: žene i devojčice koje beže od sukoba i rata suočavaju se sa različitim oblicima muškog nasilja na njihovom putu ka državi domaćinu, kao i sa višestrukom diskriminacijom usled rasprostranjenih predrasuda o ženama izbeglicama i tražiocima azila.
Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) navodi da je broj žena i dece koji beže od nasilja iz svojih zemalja ka Evropi naglo porastao u poslednjih nekoliko meseci. Naši članovi iz Istočne Evrope upozorili su nas o trenutno rasprostranjenom nasilju nad ženama i devojčicama u tranzitnim zonama. Evo nekih primera za koje smatramo da ih je važno podeliti, kako bismo se pobrinuli da nacionalni i evropski odgovori na ovu situaciju obuhvate i jaku rodnu perspektivu, i promovišu mir za sva ljudska bića, uključujući i žene i devojčice.

Seksualno nasilje nad ženama izbeglicama i tražiocima azila

Seksualno nasilje nad ženama i devojčicama nije isključivo vezano za izuzetne situacije: Agencija EU za osnovna prava podseća nas da je 1 od 3 žene doživela seksualno ili fizičko nasilje u Evropi, a 5% njih je bilo silovano. Mnoge žene beže iz svojih zemalja zbog sveprisutne situacije muškog nasilja nad ženama. Štaviše, u situaciji bekstva za izbeglice, muško nasilje je sastavni deo iskustva žena.
Žene su bile silovane od strane zvaničnika, krijumčara, drugih izbeglica, trgovaca ljudima. Naši članovi u Mađarskoj svesni su slučajeva silovanja počinjenih od strane balkanske policije. Direktorka Women Under Siege, Loren Vulf, navodi: “Svaka žena koju sam upoznala tokom svog izveštavanja opisala je ili aludirala na silovanje — bilo svoje ili drugih žena — dok su išle preko Libije i prelazile more da bi stigle u Italiju”. Usled preovlađujućih patrijarhalnih struktura, one retko prijave te slučajeve nasilja vlastima, te stoga i nemaju pristup podršci ni pravdi. One se mogu suočiti i sa neželjenim trudnoćama, ali bez pristupa zdravstvenoj nezi, ili izbora oko abortusa.

Prostitucija i trgovina ženama izbeglicama i tražiocima azila

Tokom putovanja koje započnu bežeći od rata i konflikta, žene i devojčice su ranjive na trgovinu ljudima i prostituciju. Krijumčari se mogu povezati sa trgovcima ljudima kako bi zlostavljali žene i devojčice i eksploatisali ih u bordelima, ili na drugim lokacijama koje se koriste za prostituciju. Žene će možda morati da koriste prostituciju kao sredstvo za preživljavanje tokom njihovog putovanja, kako bi dobile mesto za spavanje ili nešto hrane. Čini se da je prostitucija naširoko rasprostranjena u tranzitnim zonama, a doktori prijavljuju slučajeve seksualno prenosivih bolesti.

Seksualno i reproduktivno zdravlje žena izbeglica i tražioca azila
Prema podacima UNICEF-a, 12% žena koje stignu u Makedoniju su trudne. “Čuli smo mnoge priče o ženama koje počnu da krvare i izgube bebu, na primer, u Grčkoj”. Zbog nedostatka vode za piće tokom putovanja i u tranzitnim zonama, mahom deca, trudnice i dojilje pate od problema sa bubrezima. Ženama izbeglicama i tražiocima azila teško je da nađu toalete i higijenske proizvode u zemljama kroz koje putuju, ili u zemljama u Evropi u koje stignu. U tranzitnim zonama, neke vlasti postavile su tuševe, ali bez tople vode, bez razdvajanja između žena i muškaraca, i bez podrške za higijenu beba.

Ženske organizacije, mobilišite se!
Ženske organizacije imaju dugu istoriju mirovnog aktivizma i solidarnosti. Webinar EWL-a o ženama i oružanom sukobu danas ilustruje mobilizaciju ženskih grupa i aktivista. Ljudima koji putuju Evropom sada potrebna je naša pomoć, i svaki naš gest pravi razliku. Ali, ovom ‘krizom’ se treba baviti i na političkom nivou, uz jasne, relevantne i transformativne odgovore.
Evropski ženski lobi bavi se pitanjima azila već dugi niz godina, i želimo da se prisetimo sledećih zahteva:
•    Države članice treba da se pobrinu da procedure vezane za azil na granicama budu u skladu sa Smernicama UNHCR-a o međunarodnoj zaštiti (Proganjanje vezano za polnu određenost u kontekstu člana 1A(2) Konvencije iz 1951. godine o statusu izbeglica i/ili njenog Protokola iz 1967. godine, 7. maj 2002. godine). Smernica br.35 eksplicitno navodi da “Osobe koje podnose zahtev za status izbeglica vezan za polnu određenost, i naročito one koje su preživele torturu i traumu, zahtevaju podsticajno okruženje u kom mogu biti uverene da će priroda njihovog zahteva ostati poverljiva. Neki podnosioci zahteva, usled sramote koju osećaju zbog onoga što im se dogodilo, možda neće biti voljni da identifikuju prave razmere progona koji su pretrpeli ili od kog strahuju.”
•    Službenici treba da obaveste žene o rodnim aspektima definicije izbeglica, i na taj način razjasne da strah od rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije može predstavljati valjan osnov za dobijanje statusa izbeglice.

“Izbeglička kriza tokom poslednjih meseci jedna je od najgorih humanitarnih katastrofa našeg vremena. Nedužni civili, pre svega iz Sirije i Avganistana, strahovito pate - više od 11 miliona ljudi napustilo je svoje domove.” Danas, Žene u crnom i Autonomni ženski centar (članice EWL-a) protestuju na srpsko-hrvatskoj granici. Njihovu akciju možete pratiti ovde.
Mirovni aktivisti iz Srbije (uključujući i naše članove) bili su na srpsko-hrvatskoj granici poslednjih dana. Možete videti dve fotografije u nastavku teksta.

Korisni linkovi:
Zajednička izjava EWL/Amnesty International/ILGA-Europe “Svetski dan izbeglica: EWL i NVO partneri pozivaju novu EU Agenciju za azil da zaustavi diskriminaciju” (2011)
Zajednički članak EWL/Amnesty International/ILGA-Europe “Orodnjavanje Evropske kancelarije za podršku azilu” (2011)
EWL publikacija “Azil nije rodno neutralan. Zaštita žena koje traže azil.” (2007)
EWL publikacija “Zaštita svih žena od diskriminacije” (2010)
Članak ‘Nestale žene iz mediteranske izbegličke krize’, Loren Vulf, Women Under Siege, 24. 7. 2015. 
Peticija stanovnika Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke
Akcija mladih feministkinja EWL letnje škole #refugeeswelcome

Dodatne informacije: UNHCR smernice:
UNHCR- Priručnik za zaštitu žena i devojčica
Seksualno i rodno zasnovano nasilje protiv izbeglica, povratnika i interno raseljenih lica - Smernice za prevenciju i odgovor
SMERNICE O MEĐUNARODNOJ ZAŠTITI: Proganjanje vezano za polnu određenost u kontekstu člana 1A(2) Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine i/ili njenog Protokola iz 1967. godine
SMERNICE O MEĐUNARODNOJ ZAŠTITI: Primena člana 1A(2) Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine i/ili njenog Protokola iz 1967. godine na žrtve trgovine ljudima i na lica koja su izložena riziku da postanu žrtve takve trgovine
UNHCR globalna analiza o poštovanju različitosti
UNHCR Alat za participativnu procenu u radu

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.womenlobby.org/Asylum-is-not-gender-neutral-the-refugee-crisi...