Studija baca svetlo na uslove koje žene trpe u izbegličkim kampovima dok pokušavaju da stignu do severne Evrope

U izveštaju RRDP-a navodi se da se žene izbeglice suočavaju sa dodatnim opasnostima [AP Photo/Giannis Papanikos]

Žene u izbegličkim kampovima žive u strahu od nasilja, uključuje i silovanje, navodi se u izveštaju o nevoljama sa kojima se žene azilanti suočavaju u Grčkoj.

U studiji koju je sprovela organizacija Refugee Rights Data Project (RRDP), a koja je objavljena u utorak, navodi se da su žene izložene opasnosti, uključujući rodno zasnovano nasilje, zlostavljanje od strane organa vlasti, i seksualno uznemiravanje.

Krajem prošle godine, istraživači organizacije sa sedištem u Velikoj Britaniji su vodili razgovore sa više od 300 izbeglica i humanitarnih radnika iz devet kampova i prebivališta.

Tokom tih razgovora, otkriveni su slučajevi silovanja, prislilne prostitucije, prisilnog braka, kao i trgovine ljudima, a mlađe izbeglice su naročito pogođene.

U studiji se dalje navodi da su počinioci druge izbeglice i volonteri.

Jedan od ispitanika, koji radi za nevladinu organizaciju izjavio je da, u jednom neformalnom kampu u Atini, praktično ne postoje mere bezbednosti za žene koje su bile „konstantno izložene riziku“ od nasilja.

Kampove vode predstavnici grčkih vlasti i lokalne nevladine organizacije, ali postoji i nekoliko neformalnih kampova kojima vode same izbeglice.

Više od 46 procenata žena je izjavilo da se u kampovima ne oseća bezbedno, dok je 69 procenata izjavilo da je živelo u stanovima koji nemaju sigurnosnu bravu.

Mnogo žena je izjavilo da se plaši da ide u toalet preko noći, zato što je kamp slabo osvetljen, zbog čega su izloženije napadima.

„Bojim se zmija i pacova, divljih svinja....bojim se i nekih ljudi,“ rekla je istraživačima jedna od žena.

„Bezbedan prostor“ je neophodan

Direktorka RRDP-a, Marta Welander, izjavila je za Al Džaziru da bi vlade evropskih država trebale da pomognu žrtvama zlostavljanja i da prvenstveno obezbede primenu adekvatnih mera zaštite izbeglica.

„ [Izveštaj] otkriva kritično odsustvo adekvatne medicinske i psihosocijalne podrške za žrtve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, i naglašava da je neophodno posvetiti se stvaranju „bezbednog prostora“ u svim kampovima,“ rekla je ona.

„Potpuno je neprihvatljivo da Evropa nije u stanju da obezbedi adekvatnu zaštitu i zadovolji osnovne standarde bezbednosti za ugrožene žene i devojke.“

Roland Schoenbauer, portparol UNHCR-a, koji pruža pomoć izbeglicama na terenu, rekao je da je organizacija zabrinuta zbog izveštaja o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju (SGBV) u Grčkoj.

 „Kad god se takvi izveštaji pojave, nadležni organi treba da sprovedu hitnu i temeljnu istragu,“ rekao je on.

 „Seksualno i rodno zasnovano nasilje (SGBV) je usko povezano sa lošim životnim uslovima u područjima u kojima su smeštene izbeglice. Mnoga od tih mesta nisu napravljena da spreče ili odgovore na takve rizik, što doprinosi povećanju rizika i ranjivosti,“ objasnio je on.

Schoenbauer je reako da lokalne vlasti treba da preduzmu „odvažne mere“ u cilju sprečavanja takvih incidenata, i pozvao na dalju obuku koja bi pomogla pružaocima podrške da unaprede svoj rad sa onima koji su preživeli zlostavljanje.

„UNHCR je sa svojim partnerima pokrenuo inicijative, kao što je Blue Dots, sa ciljem da se na jednom mestu vrši upućivanje na pružaoce odgovarajućih usluga, obezbedi bezbedan prostor za žene I decu, kao i pristup medicinskim i pravnim uslugama,” rekao je on.

Zdravstveni problemi

Pored sigurnosti, više od tri četvrtine žena ispitanica je reklo da je imalo zdravstvenih problema nakon dolaska u kamp, a većina takvo stanje prepisuje fizičkim i psihičkim naporima kojima su izložene tokom boravka u tim kampovima.

Oko 95 procenata žena izjavilo je da su doživele depresiju, a polvina njih je rekla da su stalno u depresiji, navodi se u studiji RRDP-a.

Jedna nevladina organizacija je izjavila da žene u kampovima žive u nehigijenskim uslovima i nemaju pristup zdravstvenim uslugama neophodnim za njihovo reproduktivno zdravlje.

Gotovo jedna četvrtina žena je rekla da ne zna kome da se obrati u slučaju trudnoće, a 88 procenata je reklo da ne zna gde može da dobije sredstva za kontracepciju. 

Nakon što su severna Evropa i Balkanske zemlje zatvorile svoje granice kako bi sprečile ulazak izbeglica, mnoge izbeglice žive u improvizovanim i neformalnim naseljima u Grčkoj, koja je prva zemlja Evropske Unije u koju uđu.

Njihovo prisustvo je izazvalo bes desničara, i ostavilo ih nezaštićenim od kriminalaca.

Do koncentracije izbeglica uglavnom dolazi na makedonskoj granici i u Atini.

Prema podacima UNHCR-a, u 2016 godini, više od 173.000 ljudi je stiglo u Grčku kao izbeglice.

Izvor: Al Jazeera

http://www.aljazeera.com/news/2017/01/rrdp-women-fear-violence-rape-refu...

Tekst sa negleskog prevela Nikoleta Bašić.