U ponedeljak, 22. maja 2017. godine, u Beogradu je održan finalni, šesti po redu, radni sastanak Prava nepraćene i razdvojene dece izbeglica u Srbiji, organizovan od strane Beogradskog centra za ljudska prava, a povodom završetka projekta “Poboljšanje položaja dece izbeglica u Evropi”.  

Učesnici radnog sastanka bili su, između ostalog, i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Komesarijata za izbeglice i migracije, Komiteta za prava deteta, Međunarodnog komiteta spasa, Crvenog krsta, UNHCR-a, DRC-a, SOS Dečija sela, PIN-a, Beogradskog centra za ljudska prava, i Udruženja Atina.

Cilj samog sastanka bilo je prezentovanje preporuka koje su definisali predstavnici državnih institucija i civilnog sektora na prethodnih pet sastanaka u Beogradu, Subotici, Šapcu i Nišu. Nakon toga, učesnici sastanka su definisali i konačne preporuke za unapređenje prakse pružanja zaštite nepraćenoj i razdvojenoj deci izbeglicama u četiri oblasti: prvi kontakt sa nepraćenom decom i standardi postupanja; žrtve - identifikacija i postupanje; alternativna briga; i međusektorska saradnja.

Jelena Hrnjak, programska menadžerka Udruženja “Atina” vodila je jednu od četiri radne grupe u kojoj su učesnici detaljnije razmatrali preporuke do kojih se došlo tokom prethodnih radnih sastanaka, i nakon toga, na osnovu zaključaka izvedenih tokom same diskusije, formulisali konačne preporuke za unapređenje položaja nepraćene i razdvojene dece izbeglica u Srbiji. Ovom prilikom usvojene su, između ostalih, i sledeće konačne preporuke:

- Potrebno je da se, prilikom prvog kontakta sa decom, izvrši preliminarna identifikacija i registracija sve dece, bez obzira na to da li su u pitanju tražioci azila, izbeglice, ili migranti.

- Potrebno je da resorna ministarstva, a naročito Ministarstvo unutrašnjih poslova, organizuju kontinuirane obuke za sve službenike koji dolaze u kontakt sa nepraćenom decom, kako bi im se približila prava deteta i kako bi se dodatno senzibilisali za rad sa ovom izuzetno ranjivom grupom.

- Organizacije civilnog društva trebalo bi da uđu u proces licenciranja usluga koje pružaju, a država bi trebalo da ih prepozna kao relevantne pružaoce usluga i da ih u tome i finansijski podrži.

- Uspostaviti specijalizovane centre za smeštaj i prihvat nepraćene dece, sa dovoljno obučenog osoblja, uključujući i stalno zaposlene prevodioce, a istovremeno razvijati i zagovarati alternativne oblike brige o nepraćenoj deci.

- Obezbediti sistemsku primenu prava na obrazovanje za svu decu koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njihov pravni status, pravni status njihovih roditelja ili period zadržavanja u državi.

- Formalizovati međusektorsku saradnju između vladinih, nevladinih i međunarodnih organizacija i tela, u svim segmentima zaštite nepraćene dece, pri čemu bi država trebalo da propiše standarde pružanja zaštite i preuzme ulogu koordinatora celog procesa.

- Mapirati sve relevantne pružaoce usluga nepraćenoj deci i u skladu s tim, formirati i redovno ažurirati bazu kontakata, kako bi se olakšao sistem upućivanja na terenu. Pored toga, potrebno je formirati mrežu različitih aktera na lokalnom nivou i osnaživati njihove kapacitete da pruže adekvatnu zaštitu nepraćenoj deci, kako pravnu, tako i psihosocijalnu.

Tokom ovog sastanka, predstavljena je i radna verzija završnog dokumenta Beogradskog centra za ljudska prava “Položaj nepraćene i razdvojene dece u Srbiji”, u koji su uključene i sve usvojene završne preporuke. Izveštaj možete pronaći na sledećem linku:

http://azil.rs/azil_novi/wp-content/uploads/2017/06/Polozaj-nepracene-i-razdvojene-dece-izbeglica.pdf

Više informacija o samom sastanku možete pročitati putem linka:

http://www.bgcentar.org.rs/odrzan-radni-sastanak-povodom-zavrsetka-projekta-poboljsanje-polozaja-dece-izbeglica-u-evropi/