Novi pristupi u borbi protiv trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja među migrantima

Jačanje regionalne saradnje: Novi pristupi u borbi protiv trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja među migrantima

Izveštaj sa druge Zajednice prakse: Unapređenje zajedničkog odgovora na trgovinu ljudima i rodno zasnovano nasilje među migrantskom populacijom

Dana 24. marta 2025. godine, putem platforme Zoom održan je drugi sastanak Zajednice prakse u okviru projekta „Žene na raskršću: Jačanje odgovora na moderno ropstvo, krijumčarenje ljudi i rodno zasnovano nasilje među migrantima u Srbiji“, koji sprovodi organizacija Atina uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Na sastanku je učestvovalo 35 stručnjaka iz Srbije i Bosne i Hercegovine, među kojima su bili predstavnici organizacija civilnog društva, državnih institucija i međunarodnih organizacija.

Sastanak je otvorila Jelena Hrnjak (Atina), nakon čega je usledila detaljna prezentacija tužioca Ahmeda Mešića iz Tužilaštva Bosne i Hercegovine, koji vodi Odsek za borbu protiv trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi. Tužilac Mešić je predstavio slučaj identifikacije i gonjenja krivičnih dela trgovine ljudima nad maloletnim migrantima bez pratnje, ističući značaj poštovanja ljudskih prava tokom celokupnog postupka i rada pravosudnih i policijskih organa.

Posebno je naglasio uspešno krivično gonjenje organizovanih kriminalnih grupa odgovornih za trgovinu i seksualnu eksploataciju u okviru mešanih migracionih tokova. Ovaj slučaj ukazuje na ključnu ulogu specijalizovanih i senzibilisanih tužilaca, policijskih službenika i drugih aktera u procesu identifikacije žrtava, prikupljanju dokaza i zaštiti žrtava, naročito u slučajevima seksualnog nasilja gde je direktnih dokaza malo.

Učesnici su razgovarali o rastućim pretnjama, poput sve brutalnijeg ponašanja krijumčara, povećanog prisustva Frontexa na granicama, kao i rizika povezanih sa produženim boravkom migranata u tranzitnim centrima, što krijumčarima otvara dodatne prilike za eksploataciju. Posebno je istaknuta potreba za razlikovanjem krijumčarenja ljudi i trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, uz primere iz Španije i Francuske.

Tužilac Mešić je predstavio više teških slučajeva, uključujući otmice, iznude i prinudni rad koje su počinile organizovane kriminalne grupe. U jednom slučaju, koji je obuhvatio zahtev za otkup u iznosu od 10.000 evra, doneta je osuđujuća presuda zasnovana na sveobuhvatnim dokazima, svedočenjima žrtava, forenzičkim podacima i međunarodnoj saradnji putem EUROPOL-a. Ovi primeri potvrđuju važnost prekogranične koordinacije u borbi protiv trgovine ljudima.

Detaljno je razmotren i slučaj iz Orašja, koji se odnosio na seksualnu eksploataciju maloletnih migranata bez pratnje u prihvatnim centrima. Zahvaljujući koordinisanim akcijama i temeljnoj istrazi, postignuta je osuđujuća presuda, a učesnici su istakli važnost trauma-senzitivnog pristupa i primene pravnog principa nekažnjavanja žrtava koje su bile prinuđene da učine krivična dela pod prinudom.

I pored napretka, izazovi u identifikaciji žrtava i dalje su prisutni zbog straha migranata da prijave zlostavljanje, kulturnih i jezičkih barijera, kao i nepoverenja u institucije. Nova Strategija za borbu protiv trgovine ljudima u BiH 2024–2027 prepoznaje mešane migracione tokove kao prioritet i predviđa ažuriranje mobilne aplikacije radi efikasnije identifikacije žrtava.

Tužilac Mešić je podelio i primere iz Velike Britanije, gde sistem procene maloletnika bez pratnje i snažna saradnja između vlade i organizacija civilnog društva služe kao model adekvatne zaštite žrtava i određivanja starosne dobi.

Ključne preporuke sa drugog sastanka Zajednice prakse:

• Jačanje prekogranične i međuagencijske saradnje: Kontinuirana koordinacija između policije, tužilaštva i organizacija civilnog društva od suštinskog je značaja za efikasnu istragu, procesuiranje i podršku žrtvama.
• Unapređenje specijalizovanih obuka: Kontinuirano jačanje kapaciteta tužilaca, policije i aktera u vezi sa trauma-senzitivnim pristupom i identifikacijom žrtava, posebno maloletnika bez pratnje i u slučajevima rodno zasnovanog nasilja.
• Primena principa nekažnjavanja: Tužilaštva i sudovi moraju dosledno primenjivati smernice koje štite žrtve od krivične odgovornosti za dela počinjena pod prinudom ili kao posledica viktimizacije.
• Unapređenje alata za identifikaciju žrtava: Potrebno je ažurirati tehnološke alate, poput mobilnih aplikacija, i uključiti nove obrasce trgovine ljudima radi efikasnije identifikacije žrtava.
• Jačanje prevencije i podizanja svesti: Kampanje u medijima, informisanje u prihvatnim i tranzitnim centrima i aktivnosti u zajednici treba proširiti kako bi se povećala svest o rizicima trgovine ljudima i podstaklo prijavljivanje.
• Razvijanje protokola za procenu starosti i rizika: Uspostaviti standardizovane, multidisciplinarne procedure za procenu rizika i određivanje starosne dobi maloletnika bez pratnje.
• Unapređenje međunarodne razmene informacija: Ojačati razmenu podataka sa međunarodnim mrežama za sprovođenje zakona (EUROPOL, SELEC, INTERPOL) i unaprediti diplomatske kanale za proveru identiteta i porekla migranata.
• Podrška reintegraciji i psihološkoj pomoći žrtvama: Obezbediti sveobuhvatnu socijalnu, psihološku i pravnu podršku preživelima, uključujući dugoročne mere za oporavak od traume.

Sastanak je potvrdio da borba protiv trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja u mešanim migracionim tokovima zahteva sveobuhvatan, na žrtvu usmeren i kooperativan pristup. Deljenje dobrih praksi, primena inovativnih alata i jačanje pravnog okvira ostaju ključni elementi. Iskustva Bosne i Hercegovine predstavljaju dragocen izvor znanja i model za regionalne i međunarodne aktere koji rade na unapređenju odgovora na ove složene oblike kriminala.