Od Bangladeša do Balkana: Jačanje zaštite migranata i borbe protiv trgovine ljudima

TIP heroj za 2024: Al Amin Noyon

Kako sve više ljudi odlazi u inostranstvo radi posla, raste i broj opasnosti kojima su izloženi strani radnici. Dana 15. aprila 2025. godine, dve organizacije civilnog društva - “Atina” iz Srbije i “BRAC” iz Bangladeša organizovale su treći regionalni sastanak zajednice praksi pod nazivom „Jačanje zaštite migranata - Rešavanje izazova bangladeških radnika i borba protiv trgovine ljudima“. Ovaj skup je okupio 24 aktera iz Bangladeša, Bosne i Hercegovine, Grčke, Kosova, Severne Makedonije i Srbije. Prisustvo dvoje nagrađenih aktivista od strane američkog Stejt departmenta za trgovinu ljudima iz 2024. godine - Al Amina Nojona, aktiviste iz Bangladeša koji je preživeo trgovinu ljudima, i Marijane Savić, direktorke organizacije Atina, koji su podelili snažne uvide u eksploataciju sa kojom se suočavaju strani radnici i naglasili hitnu potrebu za koordinisanom akcijom, potvrdilo je značaj ovog događaja.

Sastanak je poslužio kao ključna platforma za razmenu regionalnih iskustava, prepoznavanje zajedničkih rizika i izgradnju snažnijih međunarodnih partnerstava kako bi se osiguralo dosledno ispunjavanje prava stranih radnika, njihova bezbednost i dostojanstvo, posebno onih iz Bangladeša koji sve više dolaze na Zapadni Balkan zbog mogućnosti zapošljavanja koje im se ovde nude.

Rastuća kriza zahteva snažniji odgovor

Preko milion Bangladešana svake godine odlazi iz zemlje kako bi pronašli zaposlenje, čime Bangladeš ostaje jedna od najaktivnijih zemalja na svetu po pitanju radne migracije Mnogi od ovih radnika traže posao u sektorima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i ugostiteljstvo, za koje, inače, i u Srbiji i drugim delovima Balkana nedostaje radne snage. Međutim, odlazak ovih radnika u druge zemlje takođe prate i veliki rizici.

Kako su naveli Šariful Islam Hasan, šef Migracionog programa BRAC-a, i aktivista Al Amin Nojon , mnogi bangladeški radnici postaju žrtve dužničkog ropstva, odnosnoobmanjujućih ponuda za posao od kojih se traže visoke naknade za posredovanje u zapošljavanju. Neformalni posrednici, lokalno poznati kao „Da Lal“, često mame radnike lažnim obećanjima, iza kojih se zapravo kriju eksploatacija, zlostavljanje, čak i mučenje, posebno u zemljama kao što su Libija i Turska, odakle i potiče veliki broj izveštaja o zloupotrebama prava bangladeških radnika. 

Marijana Savić, direktorka organizacije Atina, naglasila je hitnu potrebu za rešavanjem skrivenih oblika zlostavljanja stranih radnika. „Svedoci smo zabrinjavajućeg povećanja broja građana Bangladeša kojima su izdate radne vize za Srbiju od 2023. godine. Dok mnogi dolaze sa nadom u dostojanstven posao, identifikovali smo alarmantne obrasce prevare, trgovine ljudima i eksploatacije koji se moraju hitno rešavati.“

Saradnja kao put napred

Rastuće partnerstvo između organizacija BRAC i Atine, dve organizacije koje rade na različitim kontinentima, ali su ujedinjene zajedničkom misijom, pokazalo se kao ključna tačka ovog sastanka. Dalje, kroz diskusiju, naglašena je važnost razmene podataka, podrške usmerene na preživele i regionalno koordinisanih intervencija.

BRAC je podelio svoj model reintegracije koji sprovode u zemlji, razvijen u saradnji sa međunarodnim partnerima kao što su Evropska unija, FRONTEX i švajcarska vlada. Model podržava povratnike u zemlju kroz psihosocijalnu pomoć, ekonomsku reintegraciju i podršku zajednicama, počevši od njihovog dolaska na aerodrom, pa sve do pružanja dugoročne pomoći.

Učesnici su takođe razgovarali o tome kako trgovci ljudima sve više koriste digitalne platforme za upravljanje transnacionalnim kriminalnim mrežama, obmanjujući strane radnike lažnim ponudama za posao. Kao odgovor, učesnici su jednoglasno uputili poziv da se efikasnije sprovode zakoni, i radi na jačanju prekogranične saradnje.

Glas preživelih i zajednička posvećenost

Al Amin Noyon podsetio je prisutne da se iza svake statistike krije ljudska priča. „Većina onih koji su preživeli trgovinu ljudima i dalje misli da su samo imali lošu sreću, da su pogrešili, da nisu uspeli. Na nama je da im pokažemo da nisu krivi i da zaslužuju novi početak.“

Ovaj sastanak, iniciran poznanstvom i saradnjom Al Amina i Marijane Savić ,koji su prepoznati širom sveta po svom radu u borbi protiv trgovine ljudima, označava početak dublje međunarodne solidarnosti. Atina ostaje posvećena jačanju saradnje sa BRAC-om i drugim partnerima kako bi se osigurali bezbedni putevi migracije i pravedni ishodi za sve radnike.

Pet ključnih preporuka sa sastanka

Da bi se efikasno nastavilo dalje, učesnici su se složili oko niza strateških prioriteta usmerenih na bolju zaštitu stranih radnika i borbu protiv trgovine ljudima. Ovi prioriteti uključuju regulisanje praksi traženja radnika kako bi se eliminisali neformalni posrednici i smanjio rizik od eksploatacije; unapređenje međunarodne saradnje kroz razmenu podataka i pokretanje zajedničkih akcija za razbijanje mreža trgovine ljudima; unapređenje usluga reintegracije koje omogućavaju zaštitu mentalnog zdravlja, te pružaju različite ekonomske mogućnosti i socijalnu podršku povratnicima u njihove zemlje porekla. Pored toga, učesnici su naglasili važnost povećanja broja javnih kampanja za podizanje svesti kako bi se stranim radnicima pomoglo da razumeju razliku između krijumčarenja i trgovine ljudima, kao i unapređenja  pravnih mehanizama kroz rešavanje normativnih praznina u krivičnom gonjenju i kažnjavanje trgovaca ljudima, naročito onih čije je delovanje transnacionalno.

Pogled unapred

Na kraju ovog sastanka, iskazana je  zajednička odlučnost da se produbi saradnja i poveća oprez, te da se zagovaraju politike koje štite ljudska prava svakog stranog radnika. U cilju nastavka ovog vitalnog dijaloga, već se planira i naredna sesija.

Atina veruje da ni prema jednoj osobi ne treba postupati kao prema robi. Naš rad je zasnovan na brizi usmerenoj na žrtve, zagovaračkoj aktivnosti i međunarodnim partnerstvima, kao što je ovo sa BRAC-om, i on će se nastaviti. Zajedno možemo osigurati da je radna migracija izbor, a ne zamka.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „Žene na raskršću: Jačanje odgovora na moderno ropstvo, krijumčarenje ljudi i rodno zasnovano nasilje među migrantima u Srbiji“, koji sprovodi organizacija Atina, uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.

Širi izveštaj nalazi se u produžetku.