Udruženje građana "Atina" pokrenulo je dijalog na temu prevencije seksualnog iskorišćavanja i prostitucije u Srbiji s ciljem da se dođe do najboljih predloga za unapređenje postojećeg sistema u Republici Srbiji na osnovu iskustva iz Francuske, gde je usvojen i implementiran abolicionistički zakon o prostituciji. U intervjuu za N1 na tu temu govorila je Mod Olivije, zagovornica usvajanja abolicionističkog zakona i bivša poslanica francuskog parlamenta.

N1: Šta nam možete reći o kontroverzama koje su pratile usvajanje ovog zakona i zašto je bilo potrebno više od dve godine da se on usvoji?

Bilo je potrebno više od dve godine da se usvoji ovaj zakon zato što smo morali da ubedimo senat. Naš parlament se sastoji od senata i od skupštine. Svaki put i senat i skupština moraju da potvrde zakon. Skupština ima poslednju reč, međutim, svi zajedno smo proučavali sve izmene i dopune koje su bile predlagane i zato nam je bilo potrebno mnogo vremena da objasnimo svima koji je značaj ovog zakona. Mnogi ljudi su govorili da je ovaj zakon beskorisan i da te žene rade ono što su želele.

Međutim, mi smatramo da je prostitucija nasilje nad ženama. Naša vlada iz tog vremena, a ja kao poslanica, želeli smo da se borimo protiv svake vrste nasilja nad ženama, a prostitucija jeste nasilje nad ženama. I kada neko kaže da one rade ono što žele, mi ne možemo tu da shvatimo da žena svojevoljno želi da ima 10, 20 ili više seksualnih odnosa dnevno po cenovniku, kako bi mogla da preživi i prehrani svoju decu. To se protivi našem principu ljudskog dostojanstva.

N1: Šta su najznačajnija dostignuća tog zakona?

Ukoliko se govori o pomoći koja se pruža ženama u prostituciji, možemo već da objavimo malu pobedu, zato što osoba koja želi da izađe iz prostitucije, zahvaljujući ovom zakonu, može da dobije podršku, pomoć, finansije i slično. Imaju takođe mogućnost da se angažuju u različitim programima za profesionalnu integraciju i vrlo su zadovoljne što sada mogu da traže tu podršku, to je važno za nas, taj društveni aspekt ovog zakona.

Inkriminacija klijenta se naravno podrazumeva, međutim, mi nismo želeli da ovo bude krivični zakon. Nije glavna ideja bila da se kažnjava, nego zapravo, glavni princip našeg društva je bio da telo ne može da bude roba i želeli smo da to svi shvate i prihvate. Osobe u prostituciji sada mogu da podnose krivične prijave. One se više ne kažnjavaju, ne smatraju se delinkventima, tako da mogu da podnesu krivičnu prijavu protiv nasilnog klijenta ukoliko dođe do nekog previše nasilnog čina. U zakon smo uveli i princip obrazovanja, usmeren ka mladima i deci. Želimo da ih naučimo da treba da poštuju sopstveno telo i telo druge osobe i da ne treba da prodaju svoje telo, niti da kupuju tuđe.

N1: Kakvi su dosadašnji efekti primene toga zakona?

Mentalitet se promenio i to je možda najveći efekat. Na početku 2019. godine izvršeno je istraživanje gde se postavljalo pitanje Francuzima šta misle o zakonu i velika većina smatra da ovakav zakon treba da postoji. 68 odsto njih je reklo da je to dobar zakon. Ranije sigurno tako ne bi rekli, jer u Francuskoj su govorili da je prostitucija nužno zlo, da je to zapravo potreba muškaraca. 85 odsto osoba u prostituciji su žene, 15 procenata su muškarci, međutim, 90 odsto klijenata su muškarci. Tako da to upravo ulazi u priču o nejednakosti muškaraca i žena. Dakle, to je ono što pokazuje da postoje nejednakosti između muškaraca i žena, ako se govori o seksualnim uslugama. Skoro nikad nema žena koje su klijenti i upravo tu počiva razlika, odnosno nejednakost između muškaraca i žena u prostituciji.

N1: Švedska je bila prva država koja je kriminalizovala one koji plaćaju za seks umesto prostitutki. Usvajanjem zakona 1999. godine i druge države su od tada usvajale takozvani "nordijski model", Norveška 2008. godine, Island 2009. i Severna Irska 2014. godine. Ranije ove godine Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom se pozivaju sve države na kontinentu da usvoje ovaj zakon.

Dodala bih i Kanadu, kao veliku zemlju, koja je isto usvojila taj zakon. Sada se naš zadatak sastoji u tome se da zakon sprovodi u Francuskoj, ali i da idemo po svetu, kako bismo sprečili krijumčarenje ljudi. U Nemačkoj ima 400.000 ljudi u prostituciji, a u Francuskoj 40.000 i sve zemlje treba da se bore protiv mreža i sistema koji zarađuje neverovatne sume novca, jer znamo da je prostitucija posle oružja i droge najunosnija delatnost.

N1: Mnoge grupe upozoravaju da ovaj model čini seksualni rad još opasnijim?

Ja smatram da to nije istina. Prošlo je 20 godina od kako je u Švedskoj usvojen taj zakon, a nije postojalo nijedno ubisto. Postojao je jedan slučaj ubistva koji nije bio vezan za to. Sada znamo da u Francuskoj žene mogu da podnose krivičnu prijavu. Nasilje je nešto što je vezano za seksualne usluge. Nasilje je nešto što nije željeno, međutim, spoljnog nasilja nema više nego što je postojalo ranije. To jeste argument onih koji su protiv zakona, zato što oni zapravo žele da rade na tome da ljudi, odnosno žene i dalje prodaju svoje telo.

N1: Kakva je Vaša saradnja sa srpskim nevladinim sektorom i na koji način bismo mi mogli sve to da implementiramo u zakonodavstvo?

Sarađujemo sa udruženjem građana "Atina", oni su izuzetno angažovani u vezi sa ovim abolicionističkim zakonom i u vezi sa pružanjem podrške osobama u prostituciji. Ne mogu da Vam dam konkretan savet, jer je moć zapravo politička. Treba se politički angažovati kako bismo zaštitili najranjivije kategorije ljudi. Žene to rade zato što nemaju dovoljno novca. Političari dakle, treba da nađu način da pomognu i tim ženama i deci. Treba da se vrši lobiranje kako bismo mogli da dođemo do toga i zapravo, to je svakodnevica osoba koje su u prostituciji i upravo zato organizacije i udruženja treba da se bave podrškom i implementacijom tog zakona.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: http://rs.n1info.com/Vesti/a552811/Intervju-sa-Mod-Olivije-o-prostituciji.html