Pandemija i dečiji rad​

Fotografija: pixabay.com

Pandemija COVID-19 ima poguban uticaj na decu širom sveta. Od težeg pristupa obrazovanju do povećanog nasilja u porodici, mere ograničenog kretanja su dovele do globalnog nazadovanja u ostvarivanju dečijih prava, koje ostavlja užasne posledice. Istovremeno, ove mere su naglasile i upadljive nejednakosti koje dodatno utiču na decu, posebno onu koja su rođena u siromaštvu.

Human Rights Watch je na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada, izdao saopštenje u kom je istaknuto kako COVID-19 preti da izbriše napredak u borbi protiv dečijeg rada, koji je u poslednje dve decenije globalno opao za oko 40%. Međutim, ekonomska kriza izazvana pandemijom i zatvaranje škola doprinose zloupotrebi dece u svrhu radne eksploatacije:

“Istraživanje pokazuje da su mnogo veće šanse da deca koja ne idu u školu postanu radno eksploatisana, a što duže ostanu van škole, manja je verovatnoća da će nastaviti školovanje. Dečiji rad je usko povezan i sa finansijskim šokovima koje doživljavaju pojedine porodice. Dok roditelji gube posao, obolevaju ili umiru, deca će raditi kako bi pokušala da zadovolje osnovne potrebe svojih porodica. Mere borbe protiv pandemije Covid-19 mogu dovesti i do toga da inspektori rada, organizacije civilnog društva i socijalni radnici teže otkrivaju slučajeve dečijeg rada i intervenišu.”

Zašto pandemija stavlja decu u rizik

Savez za zaštitu dece u humanitarnim akcijama objavio je tehničku zabelešku u kojoj objašnjava zašto su deca u većem riziku od radne eksploatacije zbog COVID-19 pandemije. Ti razlozi uključuju zatvaranje škola i nedostatak adekvatnog pristupa učenju na daljinu, što primorava decu da više vremena provode kod kuće; finansijske probleme usled smrti, bolesti ili gubitka posla roditelja kao posledica mera ograničenog kretanja i karantina; neadekvatan nadzor i praćenje slučajeva eksploatacije od strane institucija, što bi moglo biti uzrokovano preopterećenjem sistema koji su fokusirani na borbu protiv pandemije; izolovanost od mreža podrške, kao što su prijatelji i vršnjaci; razdvajanje porodica uzrokovano hospitalizacijom, karantinom, izolacijom, migracijom ili smrću; mitove i neistine o COVID-19, koji ignorišu rizik koji ova pandemija predstavlja za decu.

Još jedan razlog iz kog su deca izloženija eksploataciji predstavljaju i rodne uloge koje se pojačavaju unutar porodica: dok devojčice moraju preuzeti brigu o kući, od dečaka se očekuje da postanu hranioci i zarađuju za svoje porodice.

Zabrinjavajuće je i to što su usluge koje pružaju vladine institucije i organizacije civilnog društva deci žrtvama radne eksploatacije ili bile prekinute ili značajno smanjene tokom mera ograničenog kretanja, te osnovne potrebe dece koja su već identifikovana kao žrtve nisu bile uzete u obzir.

Globalni problemi koji vode decu pravo u ruke eksploatatora

UNICEF i MOR objavili su sažetak o dečijem radu i COVID-19 pandemiji, u kom su identifikovani glavni problemi sa kojima se države suočavaju, a koji doprinose povećanju zloupotrebe dečijeg rada. Ovi problemi uključuju pad životnog standarda, manju zaposlenost roditelja (što primorava decu da postanu radna snaga kako bi porodice mogle da prežive), porast neformalne zaposlenosti, neregulisane tokove novca, predstojeću kreditnu krizu, pad proizvodnje i direktnih stranih investicija, zatvaranje škola, produžene periode stresa, i pritisak na javne budžete i tokove međunarodne pomoći. Ukratko, ne samo da su deca i njihove porodice siromašniji, već se i uslovi rada manje kontrolišu što dopušta njihovo pogoršavanje, usled čega se ljudska prava radnika manje poštuju, a globalna kriza preti da zaustavi ekonomski i socijalni razvoj u godinama koje dolaze.

Svi ovi makroekonomski i socijalni problemi imaju izrazito negativan uticaj na decu širom sveta, koja su iznenada ostala bez odgovarajuće podrške i suočena sa neizvesnom budućnošću. Trgovci ljudima i eksploatatori, međutim, rado koriste ovu decu i njihovu ranjivost da bi povećali svoj profit.

Hitno su potrebne ambiciozne mere kojima bi se osigurala dečija prava

Dok pandemija nastavlja da kažnjava ranjive porodice i radnike širom sveta, istraživači i branitelji ljudskih prava zahtevaju bolje sheme socijalne zaštite kako bi se osiguralo da svi ljudi, a naročito deca, dobiju adekvatnu pomoć.

Zajednička izjava MOR i UNICEF-a navodi glavne faktore koji utiču na dečiji rad tokom pandemije:

“Ranjive grupe stanovništva - poput onih koje rade u sivoj ekonomiji i radnika migranata - biće najviše pogođene ekonomskom krizom, skokom poslova na crno i nezaposlenosti, opštim padom životnog standarda, zdravstvenim šokovima i neadekvatnim sistemima socijalne zaštite, pored drugih pritisaka sa kojima se suočavaju.

Sve je više dokaza o porastu broja slučajeva dečijeg rada od kako su se škole zatvorile usled pandemije. Privremena zatvaranja škola trenutno pogađaju više od milijardu učenika u preko 130 zemalja. Čak i kada se nastava ponovo pokrene, neki roditelji više neće moći da priušte da pošalju svoju decu u školu.

Kao rezultat toga, veliki broj dece mogao bi biti prisiljen na opasne poslove i eksploatisan. Rodne nejednakosti mogu postajati sve izraženije, a devojčice su naročito ranjive na eksploataciju u poljoprivredi i prinudnom radu u domaćinstvu.”

U cilju rešavanja ovih problema, MOR i UNICEF preporučuju niz mera za borbu protiv dečijeg rada, koje uključuju “sveobuhvatniju socijalnu zaštitu, (lakši) pristup kreditima za siromašne porodice, podsticanje dostojanstvenog rada za odrasle, mere za povratak dece u školu uključujući i ukidanje školskih naknada, i izdvajanje više sredstava za inspekciju rada i sprovođenje zakona”.

Osiguravanje dečijih prava tokom pandemije može biti težak zadatak, ali bi ipak trebalo da bude glavni prioritet. U suprotnom, države su u riziku od žrtvovanja čitave generacije dece i mladih, i ometanja velikog napretka koji je postignut u obrazovanju, pravima devojčica i žena, kao i pravima na zdravstvenu zaštitu i radnim pravima. Ne može se govoriti o ekonomskom ili socijalnom oporavku dokle god su deca izvan učionica i prisiljena da rade kako bi pomogla svojim porodicama.

Ako prepoznaš
da je neko žrtva trgovine ljudima,
VAŽNO JE
da ne ćutiš i ne zatvaraš oči!

Ova kampanja je deo projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”, i sprovodi se u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022", koji sprovodi Savet Evrope. Stavovi izneti u ovom delu ne odražavaju nužno zvaničnu politiku Evropske unije niti Saveta Evrope.​