Proglašena je pandemija korona virusa, američko i australijsko tržište deonica su u kolapsu, obe vlade predstavile su pakete stimulacija, a australijski sindikalni pokret zabrinut je zbog položaja sezonskih radnika.

Ali, situacija je mnogo gora van granica ovih država, naročito za radnike koji prave proizvode za australijsko tržište.

Čak 20,000 tekstilnih radnika u Kambodži suočava se sa gubitkom posla zbog zatvaranja fabrika usled nedostatka sirovina iz Kine, i manjeg broja porudžbina od kupaca iz virusom pogođenih zemalja, uključujući SAD i Evropu.

Na hiljade radnika u Mjanmaru već je ostalo bez posla.

Tekstilni radnici u Šri Lanki i Bangladešu suočeni su sa neizvesnom budućnošću.

COVID-19 utiče na lance snabdevanja, i remeti proizvodnju širom sveta.

Apple je u februaru upozorio investitore da neće dostići prognozirane prihode usled uticaja korona virusa na proizvodnju i prodaju iPhone telefona u Kini.

Mnoge kompanije prioritet daju bezbednosti u odgovoru na pandemiju, uključujući i Amazon koji podstiče svoje zaposlene da se fokusiraju na “bezbednost naših timova”.

Više indirektno nego direktno zaposlenih

Ali, na koga tačno misle pod zaposlenima, i kako definišu svoje “timove”?

Amazon ima 800,000 direktno zaposlenih, ali i još desetine hiljada u svom lancu snabdevanja.

Procenjuje se da je Apple imao 139,000 zaposlenih u 2019. godini, ali je u sklopu svog programa odgovornog snabdevanja tokom godine obezbedio obuku za preko 3,6 miliona.

Radnici u lancu snabdevanja nisu direktno zaposleni od strane kompanija za koje proizvode robu, i mogu ostati bez prihoda kada posao stane, što ih prisiljava na potragu za još nepouzdanijim radnim mestima, i izlaže većem riziku od eksploatacije.

Kako posla nestaje, očaj među radnicima raste. U takvim okolnostima, uslovi rada mogu se brzo pogoršati u korist beskrupuloznih poslodavaca. To može rezultirati modernim ropstvom, koje obuhvata i prisilni rad i trgovinu ljudima.

Ekstremni primeri, poput onih koje su doživeli Ujguri kao prisilni radnici u kineskim lancima snabdevanja, ili kao ribari zarobljeni na brodovima na Tihom okeanu, mogu nam se činiti dalekim, ali su deo lanca isporuke robe koju većina nas svakodnevno konzumira.

Dva izveštaja objavljena nedavno to jasno pokazuju.

Izveštaj Walk Free fondacije pruža sveobuhvatan prikaz modernog ropstva na Tihom okeanu, uključujući i eksploataciju u okviru shema mobilne radne snage i komercijalne seksualne eksploatacije dece.

Australijski Institut za stratešku politiku u svom izveštaju predstavlja do detalja masovni premeštaj Ujgura i drugih etničkih manjina u fabrike širom Kine, kako bi pravili proizvode za neke od najprofitabilnijih svetskih brendova.

Od ove godine, više od 3.000 kompanija sa prometom većim od 100 miliona dolara moraće javno da izveštava o rizicima modernog ropstva u svojim pogonima i lancima snabdevanja, i o koracima koje preduzimaju da bi se ti rizici umanjili, kako je navedeno u novom australijskom zakonu protiv modernog ropstva.

Zakon protiv modernog ropstva kao prekretnica

Australijski zakon protiv modernog ropstva, koji stupa na snagu ove godine, nudi australijskim kompanijama priliku da zauzmu holistički pristup u prevenciji i smanjenju rizika u svim delovima svog poslovanja, ne samo u onim koji uključuju osobe koje direktno zapošljavaju.

Ali, nije sigurno da će svi to i učiniti.

Nakon uvođenja britanskog zakona protiv modernog ropstva 2015. godine, neke kompanije odlučile su da zauzmu ograničen pristup istraživanju i izveštavanju o dešavanjima unutar svojih lanaca snabdevanja.

Prvi korak za kompanije koje odluče da se ozbiljno pozabave ovom temom je da shvate šta mogu a šta ne mogu da vide.

Kompanije moraju da istražuju dalje od svojih direktnih dobavljača. Neke će moći lako da dođu do porekla svojih sirovina, ali kod većine to neće biti slučaj.

Drugi korak je pravilno razumevanje rizika.

Važno je uzeti u obzir ne samo rizike za poslovanje, već i rizike koje poslovanje predstavlja za druge, uključujući i indirektno zaposlene.

Moderno ropstvo delom opstaje i zbog kupovnih praksi koje vrše ekstremni pritisak na dobavljače, kao što su izuzetno kratki proizvodni rokovi, kratkoročni ugovori, last-minute ili kratkoročne porudžbine, i strogi uslovi plaćanja.

Globalna ekonomska kriza bi ih mogla dodatno pogoršati.

Konačno, od vitalnog je značaja da se kompanije angažuju i sarađuju sa drugima, uključujući i dobavljače, radnike, i javnost kako bi razumele kako najbolje da se izbore sa ovim rizicima.

Narednih nekoliko meseci pružiće ključne odgovore na pitanje da li su australijske kompanije ozbiljne u nameri da se izbore sa modernim ropstvom, ili smatraju ovaj Zakon simboličnim.

Sve češća mantra usklađivanja profita sa svrhom ne može se primenjivati samo u dobrim vremenima.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://theconversation.com/the-real-economic-victims-of-coronavirus-are-those-we-cant-see-133620

Tekst prevela za UG Atina Marija Pantelić.

Ukoliko u Srbiji hoćete da prijavite trgovinu ljudima, možete to učiniti putem dežurnog telefona UG Atina 0616384071 koji je dostupan 24/7.