Prekršaji, stereotipi i tišina sistema: položaj žena primoranih na prostituciju u Srbiji

Udruženje građana “Atina”, organizovalo je 22. januara 2025. godine okrugli sto „Prevencija seksualne eksploatacije, trgovine ljudima i prostitucije u Srbiji“, koji je održan u prostorijama Saveta Evrope u Beogradu. Događaj je realizovan uz podršku Stalne misije Republike Francuske pri UN i drugim međunarodnim organizacijama u Beču i kao jedna od aktivnosti Nacionalnog programa za borbu protiv trgovine ljudima 2024–2026.

Cilj okruglog stola bio je da se, kroz razmenu iskustava i analizu prakse, otvori stručna rasprava o položaju žena primoranih na prostituciju u Srbiji, kao i o potrebi da se one dosledno prepoznaju kao žrtve seksualne eksploatacije i trgovine ljudima, a ne kao prekršioci zakona.

U uvodnom delu skupa govorili su gospodin Janos Babić, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Njegova ekselencija gospodin Pjer Košar, ambasador Republike Francuske u Srbiji, gospođa Tamara Mirović, javna tužiteljka Vrhovnog javnog tužilaštva, kao i Marijana Savić, direktorka Udruženja “Atina”. U svojim obraćanjima istakli su značaj poštovanja međunarodnih standarda, odgovornosti institucija i uloge organizacija civilnog društva u zaštiti ljudskih prava i borbi protiv trgovine ljudima.

Prvi panel bio je posvećen upoznavanju sa francuskim abolicionističkim modelu, koji počiva na dekriminalizaciji žena u prostituciji, kriminalizaciji kupaca seksualnih usluga i snažnoj saradnji policije, pravosuđa i organizacija civilnog društva. Francuski predstavnici,Žilijen Šefer-Plime (Julien Schaeffer-Plumet), policijski kapetan; Elodi Goar (Élodie Goyard), predstavnica tužilaštva koja radi na predmetima organizovanog kriminala i trgovine ljudima i predstavnica Stalne misije Republike Francuske pri UN i drugim međunarodnim organizacijama u Beču; kao i Hema Sibi (Hema Sibi), direktorka koalicije organizacija civilnog društva CAP International, koja okuplja organizacije koje se zalažu za abolicionistički model, govorili su o ključnoj ulozi poverenja, psihosocijalne i pravne podrške, kao i o značaju specijalizovanih usluga koje ženama koje žele omogućavaju izlazak iz prostitucije. 

Drugi panel bio je fokusiran na srpski pravni i institucionalni okvir, pre svega Zakon o javnom redu i miru i krivično delo „posredovanje u vršenju prostitucije“. Učesnici su ukazali na to da postojeće zakonsko rešenje dovodi do toga da se žene koje su u realnosti žrtve eksploatacije kažnjavaju prekršajno, dok im se istovremeno uskraćuje status žrtve i pristup sistemu zaštite. Posebno je kritikovana praksa čestih prekvalifikacija krivičnog dela trgovine ljudima u lakše delo posredovanja u prostituciji, čime se umanjuje krivična odgovornost počinilaca i produbljuje nepravda prema žrtvama. Tokom diskusije predstavljeni su primeri iz sudske i tužilačke prakse koji pokazuju kako se elementi prisile, kontrole, dugova i zloupotrebe ranjivosti često zanemaruju, dok se „dobrovoljnost“ pogrešno tumači kao izbor. Jedna od važnih poruka skupa odnosila se i na potrebu sistemskog prikupljanja i objavljivanja podataka, kao i na jačanje proaktivnih istraga i međunarodne saradnje u slučajevima transnacionalne seksualne eksploatacije.

Diskusija je jasno pokazala da postojeći sistem češće kažnjava žene nego one koji ih eksploatišu.

U završnom delu okruglog stola, Udruženje Atina je ponovilo svoj jasan stav: minimum promene koji je neophodan jeste dekriminalizacija žena promoranih na prostituciju i dosledna primena principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima. Bez toga, sistem nastavlja da proizvodi sekundarnu viktimizaciju i ostavlja veliki broj žena van domašaja zaštite.

Formulisani su i jasni zaključci i preporuke koje ukazuju na dubinske nedostatke postojećeg sistema. Istaknuto je da žene i devojke koje su primorane na prostituciju ne smeju biti kažnjavane, već prepoznate kao žrtve trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja. Posebno je ukazano na štetnost člana 184 Krivičnog zakonika, koji u sadašnjem obliku omogućava prekvalifikaciju teških oblika eksploatacije u lakša krivična dela, čime se umanjuje odgovornost počinilaca i uskraćuje puna zaštita žrtava. Naglašena je i potreba dosledne primene principa nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima, kako krivični i prekršajni postupci ne bi dodatno viktimizovali osobe koje su već pretrpele eksploataciju.

Učesnici su se saglasili da su neophodne sistemske i obavezne obuke za sudije, naročito u oblasti trgovine ljudima, rodno zasnovanog nasilja i primene međunarodnih standarda, kako bi se prevazišli stereotipi koji utiču na sudsku praksu. Poseban akcenat stavljen je na jačanje saradnje između institucija i organizacija civilnog društva, po uzoru na francuski model, koji pokazuje da bez takve saradnje nema efikasne identifikacije žrtava ni održive podrške. Takođe je naglašeno da bez tačnih, dostupnih i uporedivih statističkih podataka o predmetima, kaznama i prekvalifikacijama nije moguće sprovesti ozbiljne reforme.

U završnici je poručeno da uporno ponavljani mit o „najstarijem zanatu“ prikriva stvarnost organizovane eksploatacije, te da postoji i obaveza i prostor da se žene eksploatisane u prostituciji iz zone krivice vrate u zonu prava, dostojanstva i zaštite. Poruka sa okruglog stola je jasn, seksualna eksploatacija ne sme biti prihvaćena kao „normalna pojava“, a žene koje su u prostituciji moraju biti vraćene iz zone krivice u zonu prava, dostojanstva i zaštite.