Dežurni telefon: +381 61 63 84 071
Prevencija sindroma sagorevanja kod profesionalaca koji rade sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja
Fotografija: UG "Atina"
Prevencija sindroma sagorevanja kod profesionalaca koji rade sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja
Udruženje građana „Atina“ je organizovalo obuku pod nazivom „Prevencija sindroma sagorevanja u radu sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja” 27. i 28. aprila 2023. godine u Kragujevcu. Na obuci su učestvovala 22 stručna radnika koji direktno pružaju pomoć i podršku žrtvama rodno zasnovanog nasilja, i to iz Prihvatilišta za žrtve nasilja iz Vranja, Kragujevca, Niša, Leskovca, kao i predstavnici centara za socijalni rad iz Leskovca, Kragujevca, Bojnika, ali i predstavnici Osnovnog javnog tužilaštva Kragujevac i Crvenog Krsta Kragujevac.
Tokom procene trenutnog stanja u Prihvatilištima za žrtve nasilja u Srbiji, kao jedna od potreba stručnih radnika angažovanih u direktnom radu sa žrtvama nasilja ispoljila se upravo potreba ne samo za prevencijom sindroma profesionalnog sagorevanja, već i za načinima prepoznavanja i zaštite od negativnih posledica intenzivnih osećanja koje pružanje podrške žrtvama i borba protiv nasilja nose sa sobom. U skladu sa dugogodišnjim profesionalnim i ličnim iskustvom u radu sa ženama koje su preživele nasilje, psihološkinje Dragana Ćuk Milankov i Jelena Milić Jerković su osmislile i sprovele program obuke usmeren na prevenciju, prepoznavanje i smernice kako sprečiti i sanirati negativne posledice profesionalnog sagorevanja, ali i preporuke koje stručni radnici mogu primeniti u svakodnevnom radu, u cilju zaštite od preplavljivanja različitim intenzivnim osećanjima.
Obuka je sprovedena u formi radionica koje su uključivale kratke prezentacije, ali najvećim delom su se zasnivale na aktivnostima koje podstiču učenje iz iskustva. Proces rada se sprovodio kroz različite forme, kao što su rad u malim grupama, parovima, kao i plenarne diskusije. Edukativne sesije su bile praćene praktičnim vežbama, kako bi učesnici imali priliku da primene prezentovane veštine. Tokom dva dana, obrađene su teme s kojima se stručni radnici svakodnevno suočavaju u svom radu, prvenstveno stres i različiti izvori stresa koji, ukoliko ne postoje pravilne tehnike prevencije i podrške, u određenim situacijama dovode do sindroma sagorevanja. Kao posebno značajna tema izdvojilo se definisanje i postavljanje psiholoških granica, kao i definisanje profesionalnih uloga. S ovim izazovom podjednako su povezane, i kroz rad unapređivane, tehnike prevencije i prevazilaženja stresa u radu sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja.
Jedna od najznačajnijih oblasti, koja je ključna ne samo za prevenciju teških osećanja već i za efikasno i sveobuhvatno pružanje podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, jeste veština komunikacije. Veština komunikacije, odnosno set različitih oblika i tehnika komunikacije, pored praktičnih smernica, obuhvatala je i razmenu iskustava o načinima na koje stručni radnici percipiraju osobe s kojima rade, kako žrtve koje su preživele nasilje izražavaju svoje potrebe, i kako ih stručni radnici razumeju i reaguju na njih. Veština komunikacije je neodvojiva od veštine aktivnog slušanja. Kroz različite vežbe, kao što je vođenje intervjua, učesnici su imali mogućnost da primene veštine komunikacije i aktivnog slušanja, ali s druge strane i da razumeju komunikaciju osoba koje su preživele nasilje i njihove načine izaražavanja potreba, posebno u izazovnim situacijama.
Završna sesija obuke organizovana je kroz mapiranje i istraživanje resursa koji su dostupni stručnim radnicima. Kroz zajedničke aktivnosti u malim grupama i diskusiju u plenumu, učesnici su podstaknuti da mapiranjem i istraživanjem spoljnih resursa pronalaze načine da se povežu sa svojim spoljnim resursima, i istovremeno osnaživani da potraže pomoć i uključe druge relevantne aktere u rešavanje određenih složenih situacija.
Težina pomažućih profesija, svakodnevni izazovi i iznalaženje rešenja za njih, često pa i svakodnevno onemogućavaju stručne radnike da izađu iz svojih “profesionalnih uloga”, što ostavlja negativne posledice i na njihovo svakodnevno funkcionisanje, kako profesionalno tako i privatno. Tokom treninga, većina učesnika je istakla da ih čak i njihova okolina posmatra kroz profesiju kojom se bave, te da je jako teško postaviti granicu i ne biti u ulozi pomagača čak i van radnog mesta.
Učesnici obuke su kroz evaluacije istakli da im je od izuzetnog značaja da se obuke usmerene na ovu temu organizuju kontinuirano, kao i da im praktični primeri, tehnike i smernice koje mogu da primene u svom radu neizmerno znače.
Trening je organizovan u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena i devojčica povećanjem učinka skloništa za žrtve RZN i nasilja u porodici“ koji Udruženje „Atina“ sprovodi u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), a uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Sigurnost žena i devojčica u Srbiji”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Britanske ambasade.