Ovogodišnji izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima pokazao je da je Srbija u odnosu na druge zemlje regiona nazadovala na tom polju i da “srpska vlada u potpunosti ne ispunjava minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima”.

Najviše zamerki upućeno je na račun slučaja kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, gde je zaposleno oko 500 radnika iz Vijetnama, koji su, kako stoji u izveštaju suočeni sa prinudnim radom na gradilištu.

Kako u razgovoru za Glas Amerike ističe Andrijana Radoičić iz NVO "Atina" taj slučaj je pokazao šta su prioriteti ove države i “da to nisu ljudska prava i zaštita osoba koje trpe nasilje, već ekonomski i politički interes”:

 “Država je propustila idealnu priliku da te prioritete promeni ili da bar prikaže da su nam i te kako u fokusu ljudski životi i ljudsko dostojanstvo i da ova država to prioritizuje bez obzira odakle radnici dolaze. Ta prilika je propuštena i to je prepoznato i bojim se da ovo neće biti usamljen slučaj posmatrajući i ekonomski razvitak ove zemlje, dolazak stranih investitora koji imaju i te kako mnogo mnogo prava i malo obaveza kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava, ne samo domaćih radnika i radnica, već i stranih radnika i radnica koje dovode sa sobom”.

S obzirom na to da se NVO "Atina" bavi pre svega zaštitom žena i dece, Radoičić ističe da je prethodne godine zvanično identifikovano 45 žrtava i da se iz godine u godinu taj broj smanjuje. Međutim, to ne znači da se u stvarnom životu taj broj zaista smanjuje, dodaje ona:

“To nije zbog toga što nema žrtava trgovine ljudima, to je samo zbog toga što mi nismo u stanju da prepoznamo nove trendove, nismo u stanju da prepoznamo trgovinu ljudima tamo gde se ona stvarno dešava, sporo reagujemo, državni sistem ne reaguje efikasno kako bi proaktivno identifikovao žrtve itd, itd. Tako da žrtve najčešće prolaze ispod radara”, kaže sagovornica Glasa Amerike i dodaje da su prethodnih godina pokušavali da ukažu na nove trendove kao što su sajber trafikingi slične forme trgovine ljudina koji nisu u dovoljnoj meri prepoznati na državnom nivou:

“U prethodnoj godini država Srbije je imala prilike koje je propustila da prepozna slučajeve sajber trafikinga u koje su nažalost bile najčešće umešane maloletne devojčice koje su bile eksploatisane putem interneta, odnosno na način da su najčešće bile prevarene, vrbovane da pošalju neke svoje slike, snimke i kasnije su te slike i snimci završavali na različitim platformama širom Evrope i širom sveta, a mi smo kao država za te slučajeve saznavali od strane drugih organa drugih država, ili preko Interpola i nažalost propustili smo da ih prepoznamo u njihovom začetku i da sprečimo štetu koja se kasnije dogodila – a to je da njihove slike i snimci nepovratno završe na internet platformama”.

Prema njenim rečima, zajedničko u svim ovim slučajevima je to što je propuštena prilika da se reaguje u samom začetku ovog problema:

“A to je da u trenutku kada su te devojčice ostvarivale kontakt putem interneta one nisu ni imale informacije da to može biti rizično po njih. One nisu ni imale informaciju da ih to može odvesti u potencijalnu trgovinu ljudima. Zbog toga kažem da je propuštena šansa u početku, a to je prevencija da što više dece, što više roditelja zna i kome može da se obrati, da može i da prepozna šta je trgovina ljudima. Mi godinama nemamo efikasnu kampanju sprovedenu od strane države koja ima za cilj prevenciju trgovine ljudima”.

U razgovoru za Glas Amerike Andrijana Radoičić ukazuje i na probleme koji, poput vijetnamskih radnika u Srbiji – imaju radnici iz Srbije prilikom rada u inostranstvu:

“Godinama imamo problem sa ljudima koji odlaze u inostranstvo da rade, koji ne mogu da provere ni da li je taj oglas na koji su se javili dovoljno pouzdan, nisu informisani o svojim pravima. I mi vidimo kada posmatramo upravo izveštaje koji govore o zemljama u okruženju koliko je naših državljana i državljanki eksploatisano u zemljama u okruženju. Koliko je njih eksploatisano u Sloveniji, Nemačkoj, Holandiji... Mi kao sistem, kao država nemamo informacije o tome i nismo sprečili da se to desi”, kaže Radoičić i ističe da je pored radne eksploatacije i dalje najveći broj slučajeva seksualne eksploatacije.

Govoreći o prioritetima Srbije u borbi protiv trgovine ljudima, ona ističe da država ne treba više da se pravda, već da uči iz grešaka koje godinama pravi. Promena u stavu bila bi i da državni organi konačno moraju dobro da razmisle o zamerkama koje se upućuju i da preispitaju da li je na najefikasniji način urađeno sve što je moglo da se uradi.

“A zatim da se konsultuje sa organizacijama i profesionalcima koji su na terenu. I koji rade direktno sa žrtvama trgovine ljudima. I najvažnije da čuje šta je to što žrtvama trgovine ljudima treba u ovom trenutku i šta je ono što može da zadovolji njihove potrebe. Tu prvenstveno mislim na efikasne procedure, na brže sudske postupke, na bolju zaštitu u sudskim postupcima, kažnjavanje javnih službenika, funkcionera, policijskih službenika koji su umešani u slučajeve trgovine ljudima, na jedno pokazivanje nulte tolerancije da postoji seksualna eksploatacija dece, da postoji kršenje radnih prava, da postoji radna eksploatacija, zato što je to dobra investicija, ili zato što smo mi ekonomski tigar Evrope”, kaže na kraju razgovora Andrijana Radoičić.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.glasamerike.net/a/srbija-trgovina-ljudima-linglong-zastita-r...