Saosećanje u kome nema predrasuda je srž rešavanja problema trgovine ljudima

GRAĐANI 29. ЈАН 2024.

2 min čitanja

"Jedino održivo rešenje je rasturanje mreže onih koji zarađuju od ilegalne migracije i staranje o migrantima i zaštita njihovih prava"

Srž zalaganja u rešavanu problema trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja u migrantskoj populaciji mora biti saosećanje u kome nema mesta predrasudama, istakli su danas u Beogradu učesnici okruglog stola o toj temi.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson otvorio je okrugli sto “Kako postići efikasniji zajednički odgovor na trgovinu ljudima i rodno zasnovano nasilje u migrantskoj populaciji” osvrtom na istoriju i nekoliko značajnih talasa migracija na Balkanskom poluostrvu, navodeći selidbe ljudi unutar regiona i njihovo migriranje van tog područja tokom devedesetih godina 20. veka.

„Onda imamo i 2015. godinu, velike migracije sa Bliskog istoka, iz Afrike, iz Južne Azije ljudi koji su bežali od ratova i na svom putu do Evrope prolazili kroz region. Hiljada ilegalnih migranata koji koriste rutu Zapadnog Balkana, najviše iz Turske, Sirije, Avganistana i Maroka nastavlja da prolazi kroz Srbiju“, kazao je on.

Ambasador je dodao da saosećanje mora biti srž zalaganja i da jedino održivo rešenje jeste „rasturanje mreže“ onih koji zarađuju od ilegalne migracije, ali i staranje o migrantima i zaštita njihovih prava.

„Imali smo izvanrednu saradnju sa kancelarijom Vrhovnog javnog tužilaštva i sa nekoliko javnih tužilaštva, Ministarstvom unutrašnih poslova, sa graničnom policijom i Carinom. Uspeli smo da ometemo rad kriminalnih grupa koji profitiraju od ljudske patnje“, kazao je on.

Javna tužiteljka Vrhovnog javnog tužilaštva Tamara Mirović istakla je da između žrtava trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja i krijumčarenja migranata postoji suštinska razlika

„Krijumčareni migranti nemaju status žrtve i ona prava koje imaju žrtve trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja. Pravilno razlikovanje između ovih krivičnih dela i njihovo posmatranje kao dva koncentrična kruga dovodi do toga da se bolje istražuju i da se pravlno identifikuju žrtve da bi se aktivirali raspoloživi mehanizmi“, kazala je ona.

Mirović je naglasila da je najvažnije raditi na obukama kadrova i da treba puno radi i na lokalnom nivou. Ona je dodala da se sada sistem previše oslanja na motivisane pojedince koji su kompetentni da rešavaju probleme migranata.

Direktorka NVO „Atina“ Marijana Savić kazala je da je u momentu osnivanja tog udruženja građana najviše žrtava bilo iz nekoliko država u svetu a da je sada veliki broj izbeglica koji dolaze iz regiona.

„Moramo prepozanti probleme migranata bez nekog osuđivanja. Nesporni rezultat ovog projekta je donekle bolje i kvalitetnije informisana žena u prihvatnim centrima. Kontinuirana informisanost o pravima najviše nedostaje“, kazala je ona.

Dodala je da je u prošloj godini kroz konsultacije informisano preko 700 žena a nadležnim institucijama predano je 18 prijava.

Ovom okruglom stolu prisustvuje oko 40 profesionalaca iz tužilaštva i pravosuđa, policije, Komesarijata za izbeglice i migracije i drugih državnih organizacija, lokalnih timova za borbu protiv trgovine ljudima iz Vranja i Subotice, domaćih i međunarodnih organizacija civilnog društva.

Okrugli sto organizovan je u sklopu projekta “„Unapređivanje upućivanja i usluga za migrante i izbeglice koje su preživele rodno zasnovano nasilje i trgovinu ljudima u Srbiji”, podržanog od strane Vlade Velike Britanije i Severne Irske preko Ministarstva za spoljne poslove i međunarodni razvoj (FCDO).

Trgovina ljudima teško je i složeno krivično delo čije su žrtve najčešće žene i deca, i koje u određenim slučajevima ima karakteristike organizovanog i prekograničnog kriminala.

Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u Srbiji je u 2023.  identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima (u 2022. godini 62 žrtve), a u čak 62 odsto slučajeva radi se o deci.

(Beta, foto: Pixabay)

Tekst u originalu: Okrugli sto: Saosećanje u kome nema predrasuda je srž rešavanja problema trgovine ljudima - Autonomija