Saradnja u zaštiti žrtava nasilja i trgovine ljudima ne može da čeka postizanje bilo kakvog formalnog dogovora između dveju strana

Korak napred u zaštiti žena i devojčica žrtava nasilja na Kosovu* i u Srbiji

Delimo sa vama članak objavljen u Biltenu br. 57 Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji; "Atina" je postala članica Radne grupe u decembru 2023. godine. 

Zbog nepostojanja formalnih odnosa između zvaničnog Beograda i prištinskih institucija, žene i devojčice koje su žrtve trgovine ljudima, i uopšte žrtve trgovine ljudima, ne mogu da očekuju adekvatnu, sveobuhvatnu i pravovremenu podršku ako se sa Kosova nađu u centralnoj Srbiji, kao ni obratno. To praktično znači da građani Kosova koji su identifikovani kao žrtve trgovine ljudima u Srbiji i građani Srbije identifikovani kao žrtve na Kosovu ne mogu da reše pitanja od značaja za njihov oporavak i integraciju – od prijavljivanja situacije eksploatacije, preko rešavanja pravnog statusa, učešća su sudskom postupku, do pristupa uslugama podrške. Drugim rečima, žrtve koje se nađu između dvaju sistema ostaju nevidljive, izložene dodatnim rizicima od trgovine ljudima i nasilja, i bez mnogo izgleda da ostvare svoja prava ili pristupe uslugama iz domena socijalne i druge zaštite, i oporave se. Tako se najranjiviji, žrtve trgovine ljudima to svakako jesu, nakon četvrt veka od završetka ratnih dejstava na Kosovu, i dalje nalaze u ozbiljnoj opasnosti po sopstvenu bezbednost i životnu perspektivu.

U dosadašnjem toku dijaloga koji se vodi na relaciji Beograd-Priština uz posredovanje Evropske unije, pitanje prava ranjivih grupa, a onda i socijalne zaštite i socijalne politike upošte, nije zavredelo posebnu pažnju, niti se našlo u nekom od tehničkih sporazuma koji su u poslednjih desetak godina postignuti u okviru ovog dijaloga. Ovo pitanje je takođe samo ovlaš pomenuto u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO) i to u Drugom sporazumu iz 2015. godine, u kojem se u okviru ciljeva kaže kako će ZSO vršiti pun nadzor “radi unapređenja primarne i sekundarne socijalne zdravstvene i socijalne zaštite”. Nešto više kaže se jedino u Nacrtu statuta ZSO koji je objavljen u medijima u novembru 2023. a koji je sačinila “Velika petorka”[1]. Tamo u članu 23 stoji da će ZSO “vršiti pune funkcije i nadzor u okviru svojih opštinskih nadležnosti koje se odnose na lokalno unapređenje primarnog i sekundarnog zdravlja i socijalnog staranja”, zatim da će “finansirati ili prikupljati sredstva za podršku socijalnoj zaštiti stanovnika svojih opština članica”, kao i da će “kroz zajedničku komisiju sa centralnim vlastima, olakšati isplatu novčane pomoći socijalne zaštite iz Srbije korisnicima sa prebivalištem u opštinama članicama”. Pa ipak, kako ZSO ni nakon deset godina od kad je dogovorena nije formirana, niti je njen statut usaglašen, ostaje nejasno da li će i kako ovu funkciju nadzora u domenu socijalne plitike ona i vršiti.

Za to vreme, sistem socijalne zaštite na području Kosova ostaje iscepkan i sa nejasnim statusom. U pojedinim srpskim sredinama nastavljaju da funkcionišu centri za socijalni rad u sistemu Republike Srbije, dok su drugi (iz opština u kojima Srbi nisu većina), izmešteni u centralnu Srbiju. Sa druge strane, usluge socijalne zaštite prema kosovskom sistemu takođe bi trebalo da pružaju centri za socijalni rad i oni su u nadležnosti opštinskih direkcija za zdravstvo i socijalnu politiku, međutim za mnoge centre po kosovskom sistemu nema nikakvih javno dostupnih podataka pa nije jasno da li i kako oni funkcionišu. Ovako nejasna situacija otvara probleme u praksi, počevši od pitanja nadležnosti, preko delokruga rada pa do pružanja pojedinačnih usluga socijalne zaštite, i to, kao što smo naveli, naročito usluga za višestuko ranjive i marginalizovane grupe.

Pa ipak, nesaradnja između institucija koje su u nadležnosti zvaničnog Beograda i Prištine svakako nije i ne može biti izgovor za nesaradnju drugih aktera koje pružaju podršku žrtvama trgovine ljudima i ostalim ranjivim grupama, i koji obezbeđuju usluge iz domena socijalne zaštite na Kosovu ili u centralnoj Srbiji. Pitanje saradnje u zaštiti ranjivih grupa, osoba u riziku od nasilja i eksploatacije, žrtava trgovine ljudima ili rodno zasnovanog nasija ne može da čeka postizanje bilo kakvog formalnog dogovora između dveju strana, već ga diktiraju svakodnevne potrebe ovih ljudi.  

Imajući to u vidu, Udruženje građana “Atina”, koje se dvadeset i jednu godina aktivno bori protiv trgovine ljudima i pruža sveobuhvatnu podršku žrtvama trgovine ljudima u Srbiji, pokrenulo je 2023. godine u saradnji sa organizacijom PVPT iz Prištine zajednički projekat pod nazivom “Most – korak napred u zaštiti žena i devojčica žrtava nasilja na Kosovu i u Srbiji”. upravo sa ciljem  da se ojača saradnja u ovoj oblasti. Ove dve organizacije, „Atina“ i PVPT, aktivno sarađuju poslednjih 20 godina naročito u cilju pružanja direktne podrške žrtvama trgovine ljudima i rešavanja njihovih potreba. Saradnja je usmerena na „premošćavanje“ praznog prostora koji se stvorio zbog nepostojanja formalnih odnosa između Beograda i Prištine, kao i na utiranje puta za razvijanje tog odnosa u budućnosti, pre svega imajući u vidu praktične potrebe žrtava i osoba u riziku.

Zajednički projekat „Most“ predviđa izvođenje konkretnih aktivnosti, od pružanja direktne podrške žrtvama, kroz usluge neophodne za njihov oporavak, preko analize postojećeg stanja u ovoj oblasti, pa do povezivanja i podizanja kapaciteta različitih aktera koji se bore protiv trgovine ljudima na području Kosova i u centralnoj Srbiji. Planirana analiza treba, između ostalog, da osvetli i sve izazove u postojećim mehanizmima upućivanja žrtava i da izradi preporuke kako da se oni prevaziđu u situaciji kad ne postoji formalna saradnja između dvaju sistema. Što se tiče povezivanja aktera, ono će biti izvedeno kroz studijske posete u kojima će učestvovati predstavnici relevantnih institucija i ustanova, kao i organizacija civilnog društva koje pružaju podršku ranjivim grupama i(li) deluju u opštinama uz administrativnu liniju. U cilju podizanja njihovih kapaciteta biće realizovano i nekoliko tematskih obuka, kao i radionice za mlade i promotivne aktivnosti sa mladima. Namera je da se uspostavi i mreža sa akterima sa obe strane koja će da posluži za razmenu informacija i mišljenja u vezi sa pružanjem podrške u konkretnim slučajevima.

Rezultati ovog projekta uključuju poboljšanje kvaliteta života žena i devojčica žrtava trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja, a takođe i poboljšanje kapaciteta  organizacija civilnog društva sa područja Kosova i iz centralne Srbije da adekvatno odgovore na izazove u zaštiti žrtava, a u situaciji kada ne postoji formalna institucionalna saradnja. Podizanje svesti  mladih iz različitih opština i gradova u Srbiji i sa područja Kosova o prevenciji trgovine ljudima i načinima kako da odgovore na rizike koji mogu dovesti do eksploatacije, još jedan je rezultat koji bi trebalo da bude postignut na ovom projektu.

Konačno, uspeh će zapravo predstavljati i samo pokretanje saradnje na ovom polju, kao i povezivanje ljudi, stručnih i iskusnih u svojim oblastima, koji su do sada bili nevidljivi jedni za druge, pošto njihovo zajedničko zalaganje može mnogo efikasnije da pomogne žrtvama da ostvare prava i dođu do usluga podrške. Saradnja između aktera koji nisu opterećeni rešavanjem formalnih pitanja, već su usmereni na pružanje konkretne podrške i na rad na terenu, mogu biti put u otopljavanje odnosa između dveju strana. Ako neće dovesti do formalizacije, ovakav put će svakako doneti normalizaciju tih odosa i otvariti prostor u kojem može da se razgovara i traga za neophodnim i praktičnim rešenjima u životu svih  ljudi, a naročito onih koji su posebno ugroženi, kao što su žrtve različitih krivičnih dela. Predstavnici obe organizacije, i „Atine“ i PVPT, smatraju da je krajnje vreme da dve strane otvoreno razgovaraju o problemima koji postoje i probaju da nađu obostrano prihvatljiva rešenja. U isto vreme, socijalna pitanja, usluge socijalne zaštite i uopšte socijalna politika u srpskim sredinama na Kosovu moraju da nađu odgovarajuće mesto kako u pregovaračkom procesu koji se vodi u Briselu, tako i u budućem institucionalnom aranžmanu Zajednice srpskih opština, kako ovo važno pitanje ne bi ostalo zaglavljeno u „zoni ničije nadležnosti i odgovornosti“, a ljudi iz ranjivih grupa gurnuti na još veću marginu.

Milan Aleksić, analitičar u UG Atina

Originalni tekst možete čitati putem sledećeg linka:

http://www.regionalnirazvoj.org/upload/Plan/Documents/2023_12/Bilten_EU_Konvent_57.pdf

* Svako pominjanje Kosova, bilo da se radi o teritoriji, institucijama ili stanovništvu, biće shvaćeno u potpunosti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez prejudiciranja stavova o statusa Kosova.