“Nadamo se da će naša iskustva unaprediti, pre svega kvalitet brige o ženama sa iskustvom nasilja koju nesebično i kad se svi izmaknu, pružaju ženske organizacije već decenijama na ovim prostorima, kao i nama, ženama pomagačicama, da iskorenimo nasilje nad ženama i devojčicama i ostanemo istrajne i hrabre u borbi za jednakost i društvenu pravdu.”

Marijana Savić, organizacija Atina

Priručnik koji se pred vama nalazi, govori o iskustvima supervizijskog procesa koji se primenjuje u okviru organizacije “Atina”, i rezultat je njenog dvodecenijskog rada u pružanju sveobuhvatne podrške za žene i devojke koje su preživele trgovinu ljudima i(li) muško nasilje nad ženama.

Ustanovljena i vođena feminističkim principima brige, „Atinu” su osnovale žene koje su radile sa drugim ženama na prevazilaženju traumatskog iskustva, iskustva nasilja, i na (re)uspostavljanju kontrole i izbora nad sopstvenim životom. Još u prvim godinama svog postojanja, „Atina” je ustanovila superviziju za pomagačice[1] koje pružaju podršku, prvenstveno u okviru tima koji radi u programu direktne podrške. 

Ovaj priručnik ima tri osnovna dela. U prvom delu prikazan je razvoj supervizijskog procesa, od osnivanja organizacije “Atina” do danas, kao i tranzitorne i razvojne tačke koje su relevantne za učenje iz prakse. Drugi deo se odnosi na supervizijski proces kakav trenutno postoji, i u njemu su obuhvaćena iskustva supervizorki i pomagačica. U ovom delu se takođe navode i opisuju resursi organizacije koji su usmereni ka održavanju modela kontinuirane supervizije. Treći deo odnosi se na integraciju iskustava dobijenih iz supervizijskog procesa, i u njemu su pobrojane preporuke koje mogu da budu od koristi drugim organizacijama, ukoliko bi se odlučile da uvedu superviziju u svoj redovni rad.

Namera je takođe da se kroz ovaj priručnik strukturiše i jedan specifičan model supervizije koji je prilagođen ženskim organizacijama, odnosno organizacijama koje sprovode programe i pružaju usluge direktne podrške za žene i devojke sa iskustvom nasilja. Na taj način bi im se olakšao proces organizovanja supervizije i odgovorilo na eventulane nedoumice ukoliko tek planiraju da ovu praksu pokrenu. Ovaj prezentovani model ne mora se preslikavati i neposredno primenjivati u praksi, već on može poslužiti kao inspiracija za usmeravanje brige ka pomagačicama, i osmišljavanje nekog drugog modela sistemske podrške, koji je prilagođen radu i praksi pojedinačnih organizacija.

Koristimo ovu priliku da se iskreno zahvalimo svim pomagačicama koje su dale svoj nesebični doprinos ovoj priči, kao i svima onima koji veruju u nas i sa nama dele našu misiju i viziju i koji nas nesebično sve ove godine podržavaju. Posebnu zahvalnost dugujemo naravno ženama i devojkama zbog kojih i postojimo. Zahvalne smo i fondacijama Trag i OAK, na dugogodišnjem strateškom partnerstvu, i prilici da prikažemo šta smo sve naučile kroz superviziju o nama samima i o ženama sa iskustvom nasilja.  

Tim organizacije “Atina”, aprila 2023. godine