devojcice

Nasilje se iz fizičkog sveta prelilo u digitalni – 80 odsto devojaka se ne oseća bezbedno

Fotografija Piroški

Devojke nisu jednako bezbedne u digitalnom prostoru kao mladići, pokazuje istraživanje koje je sprovelo Udruženje "Atina". Više od polovine ispitanica navodi da su preživele nasilje na nekoj od mreža ili da poznaju neku vršnjakinju koja je bila u sličnoj situaciji. Autorka istraživanja Andrijana Radoičić kaže za RTS da su one najčešće izložene verbalnom nasilju koje je u vezi s njihovim izledom. Navodi i da je zabrinjavajući podatak da se 90 odsto devojaka formalno ne bi obratilo institucijama kada bi doživele nasilje u digitalnom prostoru.

Serbian

Edukovane devojčice mogu promeniti svet

Edukovane devojčice mogu promeniti svet

Povodom Međunarodnog dana izbeglica u Bosilegradu sprovedena je akcija na incijativu devojka koje su učestvovale u mentorskim sesijama na temu komunikacije i zagovaranja u sklopu projekta “Pipi danas”. U opštinskoj biblioteci “Hristo Botev” organizovana je radionica druženja i razmene (“social cafe”) sa devojkama koje žive u tranzitnom kampu u Bosilegradu i njihovim vršnjakinjama- srednjoškolkama iz Bosilegrada.

Serbian

„Sa devojkama i za devojke – podrška lokalnim Kacelarijama za mlade u podizanju svesti u oblasti rodne ravnopravnosti“

„Sa devojkama i za devojke – podrška lokalnim Kacelarijama za mlade u podizanju svesti u oblasti rodne ravnopravnosti“

Danas je u prostorijama Niškog kulturnog centra održan događaj u okviru projekta „Sa devojkama i za devojke – podrška lokalnim Kancelarijama za mlade u podizanju svesti u oblasti rodne ravnopravnosti“.

Projekat od aprila meseca sprovodi organizacija za borbu protiv trgovine ljudima “Atina“ iz Beograda, sa ciljem promovisanja rodne ravnopravnosti i umanjivanja rizika od rodno zasnovanog nasilja među mladima.

Serbian

NVO Atina: Ko još misli na dostojanstvo žrtava?

Ko još misli na dostojanstvo žrtava?

Fotografija: Columbia Spectator Website

Ako se ne složimo oko toga da „čovečanstvo duguje deci najbolje što ima“ retko ćemo se oko čega složiti. Ova krilatica koja stoji u preambuli Povelje o pravima deteta Ujedinjenih nacija, zvuči tako da će većina podrazumevati da oko nje nema spora. To vam je isto ono kao kad pitate: „Jel ima ovde neko ko nije za mir?“ Međutim, realnost nas demantuje.

Serbian

Šta žena treba, sme, može

Šta žena treba, sme, može

Marija DEDIĆ | 17. januar 2019. 11:24 | Komentara: 0

Stavovi devojaka u Srbiji o položaju pripadnica nežnijeg pola u društvu: Skoro svaka druga ispitanica misli da je žena potpuno ostvarena tek onda kad postane majka, dok 81 odsto smatra da majka treba da se žrtvuje za svoju decu

Većina veruje da kontrola i ljubomora u partnerskim odnosima nisu izraz ljubavi

Serbian

Pages