Kako nasilje prožima živote žena i devojčica izbeglica i migrantkinja

UG Atina i UNFPA su 2017. godine objavili izveštaj o rasprostranjenosti nasilja nad ženama i devojčicama iz izbegličke i migrantske populacije u Srbiji. Ovaj izveštaj rezultat je pilot istraživanja u kom su učestvovale 162 žene i devojčice izbeglice i migrantkinje, i koje donosi zapanjujuće zaključke o rasprostranjenosti nasilja nad ovom populacijom. U isto vreme, ono pokazuje i koliko su žene koje su preživele nasilja otporne i hrabre, i upućuje na ono što se može uraditi, kako bi se sprečili ovi endemski nivoi nasilja nad ženama i devojčicama izbeglicama i migrantkinjama.

Nasilje nad ženama i devojčicama iz izbegličke i migrantske populacije u Srbiji

Istraživanje je otkrilo da je od ukupno 162 ispitanice, njih 64,8% bilo izloženo nekom obliku fizičkog nasilja, dok je 24% preživelo seksualno nasilje. Treba imati u vidu da su ovi procenti verovatno mnogo veći, jer žene retko priznaju da su preživele bilo koji oblik nasilja, a takođe su sklone i da preuzmu krivicu na sebe.

Neke od ispitanih žena i devojčica izbeglica i migrantkinja izjavile su da su bile izložene nasilju u zemljama porekla, zatim tokom puta ka Evropi, ali i u Srbiji. Većina žena i devojčica nasilje je preživela u zemljama porekla (81) ili na putu ka Evropi (71), dok je njih 16 navelo da je nasilje pretrpelo i u Srbiji.

Zanimljiv je podatak da je manja verovatnoća da će da pretrpe nasilje  žene koje putuju same. Kao što je navedeno u istraživanju „(…) žene koje putuju sa partnerom ili muškim članom porodice nisu nužno zaštićene od nasilja u većoj meri, niti ih to čini manje ugroženima.“

Uprkos pretpostavci da muškarac štiti žene i devojčice od nasilja, upravo je suprotno: muževi, očevi i ostali muški članovi porodice najčešći su počinitelji. Kao što opisuje 26-ogodišnja Jasmin, žena izbeglica koja je preživela porodično nasilje: „Mislila sam da je to stres od putovanja, i pokušavala sam da racionalizujem njegovo ponašanje, ali onda me je jednog dana zatvorio u sobu i počeo da me tuče sa namerom da me ubije. Njegova porodica ga je podržala u tome.“ Jasmin je uspela da pobegne od nasilnika, a situacija koju pominje odigrala se u prihvatnom centru izvan njene zemlje porekla.

Ukupno 40 anketiranih žena i devojčica pretrpelo je nasilje od strane partnera, međutim, najčešći počinioci nasilja zapravo su bili pripadnici policije tokom njihovog putovanja. Ovo ukazuje da postoji ozbiljan problem policijske brutalnosti prema migrantima i izbeglicama, ali Atinino iskustvo govori i to da žene i devojčice mnogo češće prijavljuju nasilje počinjeno od trećih lica nego nasilje koje su izvršile njima bliske osobe, naročito njihovi partneri.

Iako je većina žena migrantkinja i izbeglica svesna da je nasilje zabranjeno i u Srbiji i u drugim evropskim zemljama, mnoge još uvek oklevaju da nasilje prijave. Budući da veruju da će im to doneti sramotu i poniženje, žene i devojčice smatraju da je najbolje da ćute. One takođe slede svoje “kulturne norme” i uverene su da su same krive. Istraživanje je takođe pokazalo da bi majke oklevale da prijave nasilje koje su pretrpele njihove ćerke, jer se plaše da bi ih to onemogućilo da se udaju, te da bi na taj način uništile njihovu budućnost.

Cena putovanja

Žene i devojčice plaćaju ogromnu cenu migracija. Kao što je već pomenuto, upravo na svom putovanju ka Evropi žene i devojčice trpe nasilje, ne samo od strane krijumčara, već i od policije. Uzimajući u obzir veliki broj žena i devojčica koje žele da pobegnu iz svojih država zbog nasilja koje trpe, kao i broj žena i devojčica koje trpe porodično nasilje pre, tokom i nakon putovanja, u istraživanju se takođe navodi da značajan broj njih ima “visoku toleranciju na nasilje, i da ga neke od njih doživljavaju toliko često da im je to postalo normalno“.

Zaista, mnoge žene i devojčice su svesne da se nasilje može dogoditi u bilo kom trenutku tokom putovanja. Međutim, ističući nedostatak alternativa, većina žena i devojčica smatra da su migracije jedina šansa za preživljavanje. S tim u vezi,  jedna od njih kaže: "Ovo putovanje je umri ili preživi!", a to ukazuje i na odlučnost ovih žena i devojčica da žrtvuju sve kako bi stigle na željeno odredište. Nedostatak sigurnosnih prostora i prostora samo za žene u izbegličkim kampovima, pretnja seksualne eksploatacije, rasprostranjenost intimnog partnerskog nasilja i prisilni brakovi, glavni su uzroci što ove žene i devojčice žive u nesigurnim okolnostima još dugo nakon što stignu u Evropu.

Osnaživanje umesto žrtvovanja  

Uprkos svim preprekama, mnoge žene i devojčice izbeglice i migrantkinje uspevaju da iskoriste priliku da unaprede svoj položaj u u Srbiji i u drugim evropskim zemljama. Pružaoci usluga i zaposleni u nevladinim organizacijama mogu da pomognu pre svega tako što će napraviti razliku i priznati borbu žena i devojčica migrantkinja i izbeglica, a onda i iskoristiti njihovu otpornost i hrabrost. Kao što je navedeno u delu izveštaja koji se odnosi na najvažnije nalaze istraživanja: „Žene i devojčice koje su preživele nasilje imaju snagu koja im omogućava da opstanu i oporave se i to bi trebalo da bude glavni fokus svih terenskih radnika. Osnaživanje je jedan od najvažnijih procesa - isticanje snage u svakoj situaciji.”

Jedan od najvažnijih segmenata celokupnog procesa osnaživanja jeste pružanje podrške koja će ženama i devojčicama omogućiti stvaranje nove pozitivne slike o sebi, koja stoji nasuprot negativnoj slici o sebi, niskom samopoštovanju i samookrivljivanju, koji su svi posledice nasilja koje su ove žene pretrpele. Ništa manje važno jeste i postojanje vršnjačkih programa poput onih koje nudi Atina, a u kojima su žene i devojčice koje su preživele nasilje u kontaktu jedne s drugima tokom čitavog procesa oporavka. S obzrom da je ovo istraživanje otkrilo da žene obično posežu za drugim ženama, verujući da će se na taj način se izboriti sa posledicama nasilja i zlostavljanja, veoma je važno stvoriti sigurne prostore za žene i devojčice u kojima bi se one međusobno podržavale i oporavljale.

Žene i devojčice migrantkinje i izbeglice su među najotpornijim i najhrabrijim osobama na svetu. Moramo poštovati njihovu snagu i pružiti im neophodnu podršku i resurse da bi mogle da žive slobodno, sigurno i nezavisno.

Poverenički fond UN za okončanje nasilja nad ženama (UN Trust Fund) je jedini globalni mehanizam za dodelu grantova posvećen isključivo adresiranju svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama na lokalnom i nacionalnom nivou. Tri prioritetne oblasti njihovog fokusa obuhvataju prevenciju nasilja, širenje dostupnosti usluga za preživele, i jačanje implementacije nacionalnih zakona.