Očaj kao kompas

Fotografija: Predrag Mitić

“Iz iskustva naše organizacije znamo da krijumčarenje neretko završi nasiljem, iznudom, a često dužničkim ropstvom i eksploatacijom, i tu takođe vidimo sponu sa samom trgovinom ljudima. Bez obzira na to što je žrtva dala pristanak krijumčaru da je prevede preko granica, nije dala pristanak na nasilje i eksploataciju. I tu se postavlja pitanje kada prestaje dobrovoljnost u celom tom procesu”

Piše: Momir Turudić

O tome kako se nuspojave siromaštva, kao što su dečiji brakovi i nasilje, odražavaju na život dece u Srbiji, ali i o medijskom ugrožavanju dečijeg integriteta razgovaralo se na tribini "Detinjstvo u Srbiji", koju je organizovao nedeljnik "Vreme". Tribinu je moderirala pomoćnica glavnog urednika "Vremena" Jovana Gligorijević, a učestvovale su Vesna Dejanović iz UNICEF-a, Jelena Hrnjak iz NVO "Atina", organizacije koja pruža pomoć žrtvama trgovine ljudima, Gordana Novaković iz Saveta za štampu i Bojana Selaković u ime Udruženja "Roditelj".

Migrantkinje, Romkinje, žene s invaliditetom i stari, najranjivije su društvene grupe, a neretko trpe nasilje i u porodici. Iako postoje kulturne i tradicionalne nejednakosti između žena koje su izbegle iz ratom zahvaćenih afričkih zemalja i žena u Srbiji, kada je o nasilju reč – razlike gotovo da nema. Zbog straha ili zato što im je od malena usađen stav da su vlasništvo njihovih porodica i muževa, retko se odvaže da nasilnika prijave.