Migrantkinje, Romkinje, žene s invaliditetom i stari, najranjivije su društvene grupe, a neretko trpe nasilje i u porodici. Iako postoje kulturne i tradicionalne nejednakosti između žena koje su izbegle iz ratom zahvaćenih afričkih zemalja i žena u Srbiji, kada je o nasilju reč – razlike gotovo da nema. Zbog straha ili zato što im je od malena usađen stav da su vlasništvo njihovih porodica i muževa, retko se odvaže da nasilnika prijave.

U senci ratnih strahota koje su pokrenule milione migranata na put ka boljem i bezbednijem mestu, nalaze se sudbine mnogih žena za koje je pitanje da li će ikada živeti bolji život. Režimi u državama poput Avganistana i Iraka, ni pre izbijanja ratnih sukoba nisu bili blagonakloni prema njima.

"Ako ona ima muža, on uopšte neće dozvoliti da vi direktno i razgovarate sa tom ženom. Kada uspete da razgovarate, vi vidite koliko je njihov prag tolerancije na bol visok. Tradicionalno joj je usađeno da je normalno da se udaje sa 11 godina, da je normalno da je muž bije, da je normalan recimo taj fenomen ubistava iz časti, koji smo mi u nekoliko navrata registrovali", objašnjava Jelena Hrnjak iz NVO Atina.

U romskoj populaciji u Srbiji takođe ima primera da su devojčice primorane na udaju već sa 12, 13 godina, da im je uskraćeno školovanje, da su materijalno i u svakom drugom pogledu zavisne – najpre od očeva, a potom i od muževa. Prema statistici, svaka treća Romkinja je doživela nasilje.

"Romkinje ne veruju institucijama jer imaju iskustvo diskriminacije. Romkinja nema nikakva prava u pogledu odlučivanja, bilo da li će se obrazovati, kada će se udati, da li će rađati ili neće, čak ne može da odluči ni kada će ili da li će ići kod lekara", ističe Nada Đuričković iz Romskog centra za žene i decu "Daje".
Zanemarivanje žena s invaliditetom nije redak slučaj. Često trpe i fizičko nasilje. Zbog arhitektonskih barijera sigurne kuće su im uglavnom nepristupačne, nema ni sistemske podrške, a same ne mogu da brinu o sebi.

"Mi kao organizacija iz kruga Beograd možemo ženi da pružimo priho-socijalnu podršku, pravnu podršku ali servis asistenata koji će njoj pomoći prilikom smeštaja u sigurnoj kući nažalost nismo u mogućnosti. Taj smeštaj u sigurnoj kući od par meseci, ništa im ne znači", kaže Snežana Mađerčić iz Organizacije za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom "Iz kruga".

Stari uglavnom trpe nasilje od svojih najbližih, pa o tome radije ćute.

"Valjda su ovo teška vremena i u tom egocentrizmu svako je skoncentrisan i gleda svoja posla u svom dvorištu, a šta se radi kod onog drugog nije mu važno. To su neki od mojih pokušaja odgovora da kažem zašto je nasilje nad starima tabu tema", kaže Nadežda Satarić iz NVO "Snaga prijateljstva – Amiti".

Tokom godine je 55 migrantkinja zatražilo pomoć zbog nasilja, podaci su NVO "Atina". U Srbiji je od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno 27 žena i troje dece.

Tekst u originalu mozete pronaci ovde: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2534633/zene-koje-trpe-nasilje--isti-problem-u-razlicitim-kulturama.html