Fotografija: Piroshki Photography

Hapšenje radnice Centra za socijalni rad iz Vranja, koja je pokušala da falsifikovanom dokumentacijom omogući albanskom državljaninu da usvoji devojčicu iz Srbije, ponovo je skrenulo pažnju javnosti na sve učestalije slučajeve trgovine ljudima u Srbiji, a prema rečima Jelene Hrnjak iz nevladine organizacije "Atina" za borbu protiv trgovine ljudima, čak 60 odsto žrtava trgovine ljudima u Srbiji su deca.

Fotografija: Profimedia

"Mene su udali sa nepunih 11 godina, dobili su kokošku, gajbu piva i 100 evra. Od toga su imali korist možda mesec dana, a meni je ostao problem za ceo život", počinje Marija svoju ispovest za NOIZZ. Ona danas ima 18 godina i uz NVO Atina uspela je da se otrgne mučnoj sudbini "male neveste". Nažalost, mnoge žene u Srbiji nemaju snage, a ni adekvatne podrške za to. Između ostalog i zato što su žrtve dečijih brakova ovde potpuno nevidljive - i za javnost i za sistem.

Fotografija iz arhive Act.Now

NOW Forum za umrežavanje 2019 iniciran od strane Act.Now, u saradnji sa Kancelarijom za ljudska prava grada Beča, prvi NOW forum za umrežavanje održan je u bečkoj gradskoj kući 10-11. oktobra 2019. godine.

Foto: Profimedia

Majka je svoju maloletnu kćerku bez bilo kakvog razgovora i objašnjenja poslala od kuće sa kesom stvari i izjavom da je taj mladić njen muž. “Kad se devojka obeća, onda to stoji, nema neću”, rečeno joj je. Devojčica zbog straha nije smela ništa da kaže, samo je plakala. U kući gde su je udali, odnosno prodali, živela je s tim čovekom i njegovom porodicom. Istog dana kada je došla bila je primorana da ima svoj prvi seksualni odnos sa “suprugom” nakon čega je dobila batine i pretnje, što se svakodnevno ponavljalo.

Grafit: Banksy

Dečiji brak je još jedan u nizu termina za seksualno, i ne samo seksualno, zlostavljanje dece, naročito devojčica, koji se u određenim društvenim i kulturnim kontekstima pravda “običajnim” pravom, odnosno tradicijom. Ova praksa nije svojstvena nekoj određenoj državi ili regionu, niti je fenomen dečijeg braka specifičan za globalni Sever ili Jug.

Dečiji brakovi i ropstvo

U Srbiji je godišnje 2.000 dece je prinuđeno da stupe u prisilan brak

13.09.2018 |   Društvo

U Srbiji je godišnje 2.000 dece je prinuđeno da stupe u prisilan brak. Decji brakovi nisu retki u romskoj populaciji ali su prisutni i u opštoj populaciji u Srbiji. Jelena Hrnjak iz nevladine organizacije Atina koja pomaže devojčicama koje se nađu u ovoj situaciji kaže da je to sve prisutnije i kod devojčica koje žive u ruralnim područijima, i da se takva praksa najčešće javlja zbog siromaštva.

foto:Tv Kopernikus

Dečji brakovi predstavljaju problematičnu praksu u okviru koje dete prisilno stupa u bračnu zajednicu sa drugim detetom ili sa odraslom osobom. Ova pojava karakteristična je za razne zajednice u mnogim zemljama, ali, po pravilu, prevashodno pogađa devojčice. Iako je u Srbiji ova praksa prisutna u manjoj meri nego u nekim drugim sredinama, iako je ona zabranjena i kažnjiva, nažalost, još uvek postoje hiljade dece koja, na godišnjem nivou, stupaju u dečje brakove. U Srbiji je ovaj problem posebno izražen unutar romske zajednice.