„Svaki radni dan u Bagel Bejgl-u je dinamičan i drugačiji. Počinje sa kafom i osmesima dok dočekujemo naše stalne mušterije. Dolaze nam dostavljači iz Wolta i Glova, pravimo keteringe, osmišljavamo nove jelovnike. Mesimo i spremamo sveže testo za bejgl za sledeći dan. Iako imamo puno posla, radost je još veća. Atmosfera je podržavajuća i prijateljska, a svaki dan donosi nove izazove i prilike za rast i učenje“. Ovako počinje razgovor za Novu ekonomiju direktorka Udruženja Atina i osnivačica socijalog preduzeća „Bagel Bejgl“ Marijana Savić.

Fotografija: Marija Piroški

Na fotografiji Marijana Savić, direktorka preduzeća Bagel Bejgl

Počele sa 5 radnica, sa sada su im mušterije najveće firme

Nisu čekale da im se kockice sklope, ali nisu zažalile - ISPLATILO SE!

Autor: Jelena Skenderija

MOJ BIZNIS - 16.12.2023. 09:58h

U ušuškanom delu Palilule, ispod Tašmajdanskog parka, pre pet godina je svoja vrata otvorio Bagel Bejgl. Ova mala prodavnica velikog srca će vas, pored preukusnih bejgla, oduševiti prijatnom atmosferom koju neguju divne žene koje su njegov deo. Već na početku ulice, kako sam se približavala dogovorenom mestu za razgovor sa mojom sagovornicom, počinje da me opija miris svežeg peciva. Već sam se uverila da nismo pogrešile što smo upravo ovaj kutak izabrale za intervju, jer sve o čemu smo kasnije razgovarale dobilo je mnogo veći smisao upijajući atmosferu jednog njihovog radnog dana.   

Ako jednu ženu zadesi nevolja, ili neka vrsta eksploatacije i nasilja, bilo bi dobro da je u blizini neko da joj pomogne, što je u našoj praksi redak slučaj. A čini se da nema veće podrške od one da vas drugi motivišu da naučite određeni posao koji će vam doneti pristojnu platu. Jer, ne smatra se slučajno da bez ekonomske nezavisnosti nema ni osećaja slobode.

Fotografija: Dragan Todorović

Tema trgovine ljudima zvuči nadrealno. Čini se kao da pričamo o horor filmovima, ali u pitanju je tužna stvarnost za hiljade ljudi. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija objavljenom prošle godine, od 2010. do 2012. godine otkriveno je 510 ruta trgovine ljudima širom sveta, i žrtve iz ukupno 152 države. Ovaj dokument takođe otkriva da 49% tih žrtava čine žene, a kada se dodaju i devojčice, cifre dosežu i 70%. Još zapanjujućih podataka?