Kako unaprediti bezbednost i sigurnost žena žrtava nasilja

Rodno zasnovano nasilje nije izolovani problem pojedinaca koji treba da ostane u četiri zida, nego problem čitavog društva koji zahteva sveobuhvatan i umrežen odgovor svih građana i građanki. Posebnu odgovornost nose oni koji svojim radom i zalaganjem mogu i moraju da doprinesu da se žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja pruži adekvatna i blagovremena pomoć i podrška, ali i obezbedi kontinuitet  u borbi protiv svih oblika nasilja. 

Prihvatilišta za žene i devojčice sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja koje postoje i funkcionišu u Srbiji, suočavaju se sa brojnim izazovima u svom radu i u pružanju usluge sigurnog smeštaja. Ti izazovi obuhvataju različite i neujednačene prakse u postupanju ovih prihvatilišta, kao što su prijem korisnica, procena rizika, planiranje i drugo.

Fotografija: Novinarke protiv nasilja/Dragana Udovicic

Sigurne kuće u Srbiji: Potrebno više utočišta za žrtve nasilja

Udruženje građanja Atina sprovelo je istraživanje koje je pokazalo da osim nedovoljnih kapaciteta sigurnih kuća, koji su za tri četvrtine ispod potrebnog minimuma, postoje i izazovi u licenciranju sigurnih kuća, što ima nepovoljan uticaj na obavljanje i finansiranje usluga

Fotografija preuzeta sa sajta www.nnedv.org

Sigurne kuće u Srbiji mogu da prime samo četvrtinu korisnika, od broja koji je propisan u zemljama Evropske unije. To je pokazalo je istraživanje o radu sigurnih kuća, koje je sprovelo Udruženje građana "Atina". Rezultati pokazuju da postoje izazovi i u dobijanju dozvola za njihov rad. Međutim, nadležni tvrde da to ne utiče na kvalitet usluge, jer su prepreke uglavnom administrativne, a korisnicama poručuju da su sigurne kuće za sve njih - zaista sigurne.

Fotografija: Novinarke protiv nasilja/Dragana Udovicic

Već deset godina konstantan je porast prijava nasilja. Od početka ove godine do polovine marta u Srbiji je izvršeno 9 femicida. Tokom 2021. godine Republički zavod za statistiku je sproveo istraživanje Kvalitet života i bezbednost žena koje ukazuje da je svaka peta žena doživela nasilje od intimnog partnera, a svaka deseta žena je doživela fizičko nasilje. Neretko su institucije te koje su izneverile žrtvu.

Fotografija: Pixabey

U Srbiji zvanično postoji 15 sigurnih kuća, ali samo njih 11 radi, a Srbija je po broju kreveta u njima ispunila svega četvrtinu kapaciteta koje bi trebalo da ima, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković iz udruženja građana Atina.

„Od tih 11 samo šest poseduje licencu za rad koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavnaje boračka i socijalna pitanja“, rekla je Radoičić Nedeljković u Danu uživo na N1.

Fotografija preuzeta sa sajta fighterlaw.com

U Srbiji trenutno funkcioniše 13 prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, ukupnog smeštajnog kapaciteta od 190 mesta, što je ispod nivoa koji preporučuje Savet Evrope, pokazao je izveštaj koji su izradile udruženje građana Atina u saradnji sa Agencijom UN-a za rodnu ravnopravnost UNWOMEN.

Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja u Srbiji pokazalo je da je broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u našoj zemlji manji za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije.

Kako do bolje pristupačnosti i kapaciteta sigurnih kuća u Republici Srbiji?

Fotografija: Jakov Simović