Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja u Srbiji pokazalo je da je broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u našoj zemlji manji za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije. Pored toga, korisnice sigurnih kuća suočavaju se i sa bezbednosnim rizicima, imajući u vidu da je u svim sigurnim kućama došlo do kršenja tajnosti lokacije, saopštili su predstavnici Udruženje građana „Atina“.

Pored nedovoljnih kapaciteta sigurnih kuća, ovo istraživanje je pokazalo da postoje i izazovi u licenciranju sigurnih kuća, što ima nepovoljan uticaj na obavljanje i finansiranje usluga, na šta su ukazali i zaposleni u ovim ustanovama. Kako navode predstavnici UG „Atina“ u Srbiji trenutno radi jedanaest sigurnih kuća za žene i žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, od čega samo pet sigurnih kuća ima licencu za rad, dve su u postupku obnove licenciranja, a više od polovine njih već osam godina se nalazi u postupku licenciranja.

Programska menadžerka „Atine“ Jelena Hrnjak ukazuje i na neophodnost multisektorske saradnje, odnosno saradnje sa ženskim organizacijama civilnog društva u oblasti pružanja podrške i pomoći ženama žrtvama nasilja.

„Imajući u vidu da na teritoriji Srbije samo jedna nevladina organizacija vodi licenciranu sigurnu kuću, a da se u Istanbulskoj konvenciji navodi da su sigurni smeštaji za žene kojima upravljaju ženske organizacije najsvrsishodniji način pružanja ove vrste podrške, ovo istraživanje predstavlja i poziv državnim institucijama u Srbiji da promisle trenutne politike i postave zaštitu žena i dece sa iskustvom nasilja kao prioritet u svom radu“, ističe Jelena Hrnjak.

Istraživanje, koje je sprovedeno tokom prethodne i početkom ove godine, obuhvatilo je svih trineast sigurnih kuća i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, odnosno 33 predstavnice i predstavnika pružaoca usluge prihvatilišta za žrtve nasilja i predstavlja pionirsko istraživanje u ovoj oblasti. Cilj istraživanja bio je da utvrdi realno stanje kada je reč o trenutnom pružanju usluge prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja, kao i da se mapiraju izazovi sa kojima se sigurne kuće suočavaju prilikom pružanja usluga. Najznačajniji rezultati istraživanja biće prezentovani u okviru kampanje „Sigurne kuće. Sigurne žene“ koja će biti dostupna na društvenim mrežama UG „Atina“ – Fejsbuku, Tviteru i Linkedinu.

Teskt u originalu možete čitati na sajtu Politika putem linka: https://www.politika.rs/sr/clanak/544066/sigurna-kuca