Beograd -- Ugroženiji od odraslih, izloženi krijumčarima i nasilju, a pritom ne znaju kako da se zaštite – deca, čine trećinu izbeglica koje traže svoj put do Evrope.

Najranjiviji među njima su oni koja putuju bez pratnje roditelja, najčešće u grupi vršnjaka ili u pratnji nepoznatih ljudi.

Roditelji prevareni od strane krijumčara da njihovu decu u bogatijem društvu čeka bolji život, deca koja veruju da će daleko od kuće u miru moći da uče i rade, izgubljeni ili odvojeni od porodice tokom puta - niz je razloga zašto deca dugačak out prelaze sami.

“Kad se takva deca pojave kod nas mi ih uputimo na sistem socijalne zaštite Republike Srbije i taj sistem uglavnom i uradi sve što je u njihovoj moći, ali je sistem socijalne zaštite Republike Srbije loš. On je loš prema našoj deci, zašto bi bio bolji prema deci izbeglicama. Prvo da li mi imamo dovoljan broj socijalnih radnika na nivou Republike Srbije? Drugo i u tom sistemu socijalne zaštite imate kao i svugde, ljude koji žele da urade mnogo, a ne mogu, i imate ljude koji ne žele da urade ništa jer im se može”, kaže Vladimir Sjekloća iz Info centra za azilante.

Deca koja putuju sama uglavnom su tinejdžeri, obično putuju u grupi, retko u pratnji odraslih, najčešće bez dovoljno novca.

“Ono što nam sama deca izbeglice kažu jeste da su oni bili primoravani na vršenje različitih krivičnih dela, da su bili primoravani na najteže oblike dečjeg rada i da su neki od njih bili podrvgnuti i seksualnom nasilju i različitim oblicima izrabljivanja”, ističe Jelena Hrnjak iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima “Atina”.

Ukoliko odluče da ostanu duže u Srbiji očekuju ih policija, centar za socijalni rad,prihvatni centar, staratelj, traženja azila i smeštaj u jednom od Centara za azil, gde borave među odraslima.

“Sistem mora da se osnaži da prepozna prvo da su deca pretrpela neku vrstu nasilja, a takođe da im pruži adekvatnu zaštitu, ne samo u smeštaju već i u programima. Mi u Srbiji danas imamo 1.000 izbeglica koje se nalaze na teritoriji naše zemlje, koje u su već nekoliko nedelja. Nijedno dete izbeglica ne ide u školu, a po ustavu i zakonu naše zemlje sva deca treba da budu tretirana jednako”, dodaje Hrnjak.

Dok deca iz Sirije i Iraka uglavnom putuju sa roditeljima, u drugom talasu izbeglica, kroz Srbiju većina dece bez roditeljske pratnje izbegla je iz Avganistana i Pakistana, sve češće dolaze i sa severa Afrike.

“Pri proceni kada i policija, i centar za socijalni rad i staratelj koji je dodeljen detetu radi najboljeg interesa deteta jako je važno utvrditi sa kim je dete u grupi. Nije dobro dete odvajati od grupe a s druge strane važno je proceniti i gledati odnose u grupi, da li je to dete zaista sa svojim prijateljima, sa ujakom rođakom ili je to zapravo krijumčar”, ističe Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Zvaničan podatak Evropola je da je najmanje 10.000 dece izbeglica bez pratnje roditelja, nestalo nakon ulaska u Evropu.

Tekst u originalu mozete procitati na sledecem linku:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=12&nav_catego...