Fotografija: Petros Giannakouris/AP

EU izveštaj upozorava da su deca postala poželjna meta za kriminalne bande i izražava zabrinutost za hiljade maloletnika koji su nestali sa vidika zvaničnika

Četvoro dece migranata u izbegličkom kampu u Grčkoj. Najmanje 10.000 maloletnika bez pratnje nestalo je sa ‘radara’ zvaničnih agencija otkako su stigli u Evropu. 

Kriminalne bande koriste evropsku migrantsku krizu da prisile više ljudi u seksualni rad i druge oblike ropstva, prema navodima EU izveštaja o trgovini ljudima.

Deca su postala poželjna meta za trgovce ljudima, upozorava se u izveštaju, i sve je veća zabrinutost za sudbinu maloletnika bez pratnje koji su nestali sa vidika zvaničnika otkako su stigli u Evropu.

Skoro 96.000 maloletnika bez pratnje tražilo je azil u Evropi tokom 2015. godine, što je jedna petina ukupnog broja dece izbeglica. Ali, najmanje 10.000 maloletnika bez pratnje nestalo je sa ‘radara’ zvaničnih agencija otkako su stigli u Evropu, izvestila je Evropska policijska služba u januaru. Nemačke vlasti izvestile su ranije ove godine da je 4.700 dece o kojima je vođena evidencija nestalo, dok nedeljno bude prijavljen nestanak čak do 10 dece u Švedskoj.

Izveštaj Evropske komisije, koji će biti objavljen u četvrtak, ne pokušava da proceni broj dece koja su možda postala žrtve kriminalnih bandi, ali upozorava da je fenomen trgovine decom “pogoršan migrantskom krizom”. Deca su u visokom riziku da budu dvostruko viktimizirana, navodi se u izveštaju, jer se tretiraju kao počinioci krivičnih dela ukoliko budu uhvaćena od strane vlasti.

“Organizovane kriminalne grupe biraju da trafikuju decu jer njih mogu lako regrutovati i brzo zameniti, a takođe decu žrtve mogu držati pod svojom kontrolom relativno jeftino i diskretno”, navodi se u EU radnom dokumentu koji je Guardian imao priliku da vidi. Trafikovana deca starosti od šest meseci do 10 godina kupuju se i prodaju za sume koje se kreću od 4.000 eura (3.000 funti) do 8.000 eura, mada su i sume do čak 40.000 eura prijavljivane u nekim slučajevima.

EU vlasti registrovale su 15.846 žrtava trgovine ljudima tokom 2013-14, uključujući i 2.375 dece, ali autori izveštaja veruju da je stvarni broj žrtava daleko veći. Više od dve trećine (67%) ljudi trafikovano je u svrhu seksualnog rada; oko jedne petine njih (21%) u svrhu prisilnog rada, često kao poljoprivredni radnici, što je oblik ropstva koji u najvećoj meri pogađa muškarce. Ostatak žrtava trgovine ljudima suočava se sa jednako sumornim katalogom eksploatacije, od kućnog ropstva do prisilnog prosjačenja.

Autori alarmiraju na “zabrinjavajuće nagli porast” žena i devojčica iz Nigerije, koje preko Libije stižu u Italiju. Italijanske vlasti izvestile su o porastu od 300% u godišnjem broju žrtava trgovine ljudima iz Nigerije.

Trgovci ljudima sve više eksploatišu legalne migrantske rute, ubeđujući osobe koje nisu državljani EU da traže azil ili boravišnu dozvolu.

Više od dve trećine identifikovanih žrtava bili su državljani EU, a najveći broj njih bio je iz Rumunije, Bugarske, Holandije, Mađarske i Poljske. Ostatak je poreklom iz celog sveta, dok su Nigerijci, Kinezi i Albanci naročito istaknuti.

Catherine Bearder, članica liberalno-demokratske partije u Evropskom parlamentu kaže da su zvanične statistike o ovoj “podloj trgovini” samo vrh ledenog brega. Žrtve trgovine ljudima privuku pažnju samo kada su uhapšene ili pobegnu, kaže ona. “Veoma, veoma mali broj njih bude spasen od strane vlasti, i za mene je to šokantno”. Suviše često se dešava da policija “vidi zločin, ne osobu, i posmatra ih kao ilegalne migrante”.

Ova članica parlamenta koja je predvodila rezoluciju protiv trgovine ljudima prošlog meseca u Evropskom parlamentu kaže da EU vlasti moraju više da čine kako bi spasili žrtve i pomogli im da se oporave.

EU zakon zahteva od zemalja da obezbede žrtvama trgovine ljudima najmanje 30 dana za oporavak, uključujući i smeštaj, lečenje i pravne savete. Velika Britanija nudi “period refleksije” od 45 dana, tokom kog osoba ne može biti deportovana.

Članica parlamenta želela bi da period oporavka bude duži. Ističući stradanje ljudi koji su prodati u seksualno ropstvo, ona kaže: “Mi sada mnogo bolje tretiramo osobe koje su silovane, i stavljamo ih pod zaštitu zakona, ali ove devojke su silovane iz noći u noć. Mislim da bi trebalo da budemo spremni da im damo dugoročniju podršku u refleksiji, i više pomoći da ponovo izgrade svoje živote.”

Ona je takođe pozvala vlade da se uhvate u koštac sa migrantskom krizom. “Kada migranti stignu na evropske obale, kada ne dobiju adekvatnu pomoć, oni su apsolutno zreli da postanu žrtve trgovaca ljudima.”

Yvette Cooper, predsedavajuća laburističke radne grupe za izbeglice kaže da je EU imala centralnu ulogu u borbi protiv trgovine ljudima: “U EU, naša policija ima alat koji joj je potreban da zle grupe trgovaca ljudima izvede pred lice pravde, uključujući i vitalnu saradnju sa Evropolom.”

U proteklih godinu dana, 250 osoba osumnjičenih za trgovinu ljudima uhapšeno je u zajedničkim operacijama podržanim od strane Evropola, Evropske policijske službe.

Cooper kaže: “Napuštanje Evrope bilo bi poklon kriminalcima koji bi oslabio naše napore da iskorenimo ovu zlu trgovinu”.

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:
http://www.theguardian.com/world/2016/may/19/human-traffickers-using-mig...