Fotografija: Stojne Atanasovska Dimishkovska

Trgovina decom u regionu Zapadnog Balkana i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina.

Pandemija koronavirusa dodatno je povećala ranjivost dece, usled rastuće ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja.

Ovo je naglašeno tokom prvog dana dvodnevne regionalne konferencije "Zajedničko preduzimanje mera tokom krize: Zaštita dece od trgovine i eksploatacije na Zapadnom Balkanu", organizovane u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope "Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022", koja je okupila više od 130 učesnika iz regiona i šire.

Deca na Zapadnom Balkanu žrtve su trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti.

Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, podsetila je da Konvencija zahteva od država potpisnica da preduzmu posebne mere kada su u pitanju deca.

"Moramo da pojačamo naše zajedničke napore i posvetimo se strukturnim faktorima koji leže u osnovi trgovine ljudima, kao i da promovišemo trajna rešenja za decu osetljivu na trgovinu i eksploataciju. Mere protiv trgovine ljudima treba da budu integrisane u opšti sistem zaštite dece, pored socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga", naglasila je Nestorova.

Jelena Hrnjak, programska menadžerka organizacije Atina, koja se bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima u Srbiji govorila je o iskustvu organizacije Atina ali i Srbije u zaštiti dece u pokretu. Ona se osvrnula na činjenicu da je organizacija Atina još 2011. godine detektovala prvu decu žrtve trgovine ljudima u migrantskoj populaciji kao i da se u saradnji sa organizacijom Save the children u poslednjih 10 godina bavila razradom koncepta dece u pokretu i upoznavanjem donosilaca odluka ali i šire javnosti sa istim. Nakon što je 2013. godine objavljena publikacija “Deca u pokretu – položaj i programi podrške i zaštite dece u pokretu u Republici Srbiji”, započeto je sa zagovaranjem  da se koncept dece u pokretu prepozna u ve’oj meri i sve to u sklopu projekta “Reforma sistema socijalne zaštite po meri deteta” uz podršku Evropske unije. Kasnije je izrađen “Vodič za procenu najboljeg interesa deteta”, koji je i danas služi kao odlična alatka u pružanju podrške i zaštite deci u pokretu. Ova dokumenta služila su kao preteča i dobra podloga znanja za ono što je usledilo u Evropskoj migrantkoj krizi 2015. godine. Nakon toga Atina je zajedno sa Centrom za integraciju mladih učestvovala u izradi publikacije “Ranjivost i eksploatacija na Balkanskoj ruti: identifikacija žrtava trgovine ljudima”, koja je nastala u saradnji sa Nexus institutom iz Vašingtona (SAD) i Fafo institutom (Norveška), usledila je i analiza: “Nasilje nad ženama i devojčicama u izbegličkoj i migrantkoj populaciji u Srbiji” u okviru koje je Atina objavila izveštaj o rasprostranjenosti nasilja nad ženama i devojčicama iz izbegličke i migrantske populacije u Srbiji. Ovaj izveštaj rezultat je pilot istraživanja u kom su učestvovale 162 žene i devojčice izbeglice i migrantkinje, i koji je doneo zapanjujuće zaključke o rasprostranjenosti nasilja nad ovom populacijom. Istraživanje je otkrilo da je od ukupno 162 ispitanice, njih 64,8% bilo izloženo nekom obliku fizičkog nasilja, dok je 24% preživelo seksualno nasilje. Neke od ispitanih žena i devojčica izbeglica i migrantkinja izjavile su da su bile izložene nasilju u zemljama porekla, zatim tokom puta ka Evropi, ali i u Srbiji. Većina žena i devojčica nasilje je preživela u zemljama porekla (81) ili na putu ka Evropi (71), dok je njih 16 navelo da je nasilje pretrpelo i u Srbiji.

Kao neke od najvećih izazova u radu sa decom u pokretu, Jelena Hrnjak  je navela, da je još uvek potrebno raditi na efikasnijem prepoznavanju svih tipova esksploatacije kojima su migrantske deca, sa kojima se Atina sretala, bila izložena poput: bacha bazi iskorišćavanja dece, osvetničkih brakova, “brakova sa maloletnicama radi zadovoljstva,” prinude na vršenje krivičnih dela, dužničkog ropstva, seksa za opstanak i drugih. Ona je naglasila koliko je u odgovor na Evropsku migrantsku i izbegličku krizu, bilo važno intgerisati znanja o različitim modalitetima zloupotrebe dece, naročito devojčica u svakodnevno postupanje profesionalaca (žensko genitalno sakaćenje, pokušaja ubistava iz časti, deca sa sumnjivom pratnjom).  Takođe, kako jednu od najvećih prepreka navela je subjektivna tumačenja profesionalaca o nasilju i njegovim korenima, i navela primere relativizacije od strane profesionalaca ranijih-dečijih-prisilnih brakoa u određenim tradicijama, „normalizovanje prodavanja organa“ kako bi se krijumčarima platio put, negiranje ranjivosti dečaka zbog toga što su muškarci i ostale pogrešne zaključke.

Jelena Hrnjak je navela i mnoge dobre prakse u radu sa decom u pokretu, kao što je učešće ove dece i mladih u radu Zagovaračkih grupa koje je Atina osnovala, kao i kulturnu medijaciju kao koncept koji je doprineo ne samo boljem jezičkom razumevanju već i boljoj zaštiti onih koji su trpeli nasilje, i njihovo uključivanje u sistem podrške i zaštite. Ona je naglasila koliko je važno u ovom kontekstu zalagati se za pravljenje sinergije između azilnog sistema i sistema zaštite žrtava trgovine ljudima, kako bi se izbeglicama omogućila pravovremena i puna podrška. Na kraju ona je pozvala sve profesionalce da koliko god mogu pored ranjivosti dece u pokretu, razmišljaju i o njihovoj otpornosti, i pravovremeno odgovaraju na potrebe ove dece u skladu sa njihovim realnim potrebama.

Više informacija o samom događaju možete pronaći  putem linkova:

https://conference-protecting-children-from-trafficking.onlinebase.net/

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=06&dd=23&nav_categ...