Nesrazmeran fokus isključivo na seksualnu eksploataciju, u okviru trgovine ljudima, može dovesti u zabludu profesionalce koji se bave ovim problemom, ali i građane da propuste i ne vide, ne prepoznaju osobe koje se radno eksploatišu na farmama ili pri čišćenju kuća, rekao je akademik sa Metodističke teološke škole iz Ohaja.

Iako je važno da se seksualna eksploatacija adresira, mnogi ljudi, vrlo često imigranati, postaju žrtve trgovine ljudima zbog građevinskih, poljoprivrednih, kućnih i drugih poslova, koje su prisiljeni da rade i u okviru kojih se iskorišćava njihov težak položaj, rekla je Ivon Cimerman, asistent profesora hrišćanstva na Delaverskoj bogosloviji.

“Propuštamo da vidimo problem u celini”, kaže Cimerman. “Lako se privuče podrška javnosti za kampanju fokusiranu na seksualno iskorišćavanje žena, ali teško za.na primer, ilegalne imigrante”. Žrtve trgovine često se nalaze u porobljenom, potčinjenom položaju, plaše se nasilja ako se pobune i nisu plaćeni, ili su plaćeni vrlo malo. Žrtve mogu biti imigranti kojima su oduzeti pasoši, pa tako postaju ilegalni imigranti. Žrtvama se često kaže da će biti oslobođeni kad jednom otplate dug, ali taj dug je nemoguće otplatiti.

Međunarodna organizacija rada procenjuje da je 20.9 miliona ljudi prošle godine bilo na prisiljeno da radi, uključujući 14.2 miliona radno eksploatisanih i 4.5 miliona seksualno eksploatisanih. Preostalih 2.2 miliona su slučajevi prisilnog rada nametnutog od strane države.

Od 2008. godine Armija Spasa iz Centralnog Ohaja je pomogla 260 žrtava trgovine ljudima: 21 odsto radno eksploatisanih, 76 odsto seksualno eksploatisanih i tri odsto eksploatisanih na oba načina. Od toga, 77 odsto žrtava je rođeno u SAD-u, a 23 odsto su strani državljani.

Državni tužilac Ohaja Majk DiVajn, koji je ponovo sazvao Komisiju za trgovinu ljudima 2011. godine, složio se da je seksualna eksploatacija zasenila eksploataciju rada. DiVajn je također rekao da se bori sa ljudima koji “misle da trgovina ljudima ne postoji u SAD-u”.

Kao primer radne eksploatacije kao vida trgovine ljudima, on je naveo pedikir salone gde radnici ne govore engleski, ne gledaju ljude u oči, dok se u ćoškovima salona mogu naći vreće za spavanje:

“Koristim to kao primer kako trgovina ljudi može da postoji među nama, oko nas, a da je mi ne prepoznajemo. Verujem da je bilo puno rasprava o seksualnom aspektu trgovine ljudima, ali... trgovina ljudima je vrlo raznolika i može poprimiti puno formi i oblika”.

Države na granici i zajednice sa velikim populacijama imigranata imaju puno više identifikovanih slučajeva trgovine ljudima, radne eksploatacije, rekao je Majkl Henan, direktor stručnih i zajedničkih usluga Armije Spasa u centralnom Ohaju. “U Ohaju imamo jaku i naprednu imigrantsku zajednicu, ali mislim da smo malo spori u identifikaciji trgovine ljudima u nekim industrijama u našoj državi”, rekao je on.

Jedna od ključnih stvari, rekao je, je podizanje svesti javnosti o ovom problemu.

“Kada su ljudi svesniji trgovine ljudima, počinju da je primećuju i prijavljuju, i to onda poprima sve veće razmere,kaže Henan. Neki poslodavci uključeni u radnu eksploataciju ne smatraju sebe trgovcima ljudima nego proračunatim poslovnim ljudima koji nalaze najjeftiniju radnu snagu, rekla je Cimerman.

“Trgovina ljudima je utkana u društvo i to je čini jako teškom za razotkrivanje. Izgleda kao i svaki drugi posao, dok se na zagleda ispod površine”.

Cimerman, koja je prošle godine objavila knjigu “Drugi snovi o slobodi: Religija, seks i trgovina ljudima”, fokusirala je svoje istraživanje na to kako je američki protestantizam oblikovao način na koji savezna vlada reaguje na problem trgovine ljudima. Ona preporučuje da zakonodavci slušaju širi spektar mišljenja, od evangelističkih protestanata do ljudi koji nisu religiozni. Takođe, savetuje advokate da slušaju preživele žrtve trgovine ljudima kako bi ih osnažili da žive životima koje žele, a ne da im govore kako da žive.

“Verujem da su žrtve trgovine ljudima mnogo više od žrtava”, rekla je. “Kada su ljudi eksploatisani, oni imaju puno više prava nego samo da budu spašeni. ...Neka od tih prava su i da imaju vlastite snove i ciljeve za sebe”.

jviviano@dispatch.com 

sa engleskog prevela za NVO Atina, Helga Goran

Tekst u originalu možete čitati putem linka
http://www.dispatch.com/content/stories/local/2013/03/23/human-trafficking-more-than-prostitution.html