OD AUTORA: JUGPRESS OKTOBAR 21, 2018

LESKOVAC

Na tribini održanoj na Tehnološkom fakultetu  govorilo se o trgovini ljudima.

Predavači su, povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, bili stručni radnici Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz Beograda i Nevladine organizacije „Atina“. Andrijana Radoičić iz NVO „Atine“ kaže da se danas vrbovanje ljudi odvija na moderan način, putem socijalnih mreža, te da se ova organizacija stalno trudi da što više informiše javnost povodom ovog problema.

„Statistika pokazuje da mladi oko 14 godina su u najvećem riziku da postanu žrtve trgovine ljudima. Mlade devojke i momci su sada u dobi kada se društveni mediji koriste na jedan nekontrolisani način, u ekspanziji su, ima ih puno… Oglasi po novinama i banderama više nisu dominantan način vrbovanja žrtava. Mladi ljudi pod trgovinom ljudima najčešće smatraju trgovinu organima i „belo roblje“ kao najpoznatije vidove trgovine ljudima. Mislim da je jako bitno stalno ponavljati, stalno širiti svest da trgovina ljudima nije samo kada neko pređe granicu države i kada bude prodat u svrhu prostitucije, seksualne eksploatacije ili radne ekspoloaticije. Trgovina ljudima nije samo to nego je i prinudni rad i prosjačenje, kada zaradu morate da date nekom ko vam je to „organizovao“, zatim primoravanje na razna krivična dela, dilovanje i slično.“

Jedan od velikih problema je i tzv. udaja, kada najčešće porodice u ruralnim delovima ili romske populacije devojčice od 12, 13, 14 godina udaju, a za uzvrat njihova porodica dobije novac ili se radi o unapred dogovrenim brakovima, napominje Radoičićeva.

„Iako se tu, po nama, radi o trgovini ljudima, sistem to podvodi pod kulturološki fenomen. Po zakonu i Ustavu Republike Srbije je to krivično delo, ali institucije koje treba upravo da se bave zaštitom te dece često to prepoznaju kao kulturološku praksu, jer postoji jako dugo… Mi se trudimo da institucije, kada prepoznaju takve slučajeve, se obrate Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, da prijave slučaj policiji, da upute porodicu dalje, da jednostavno odustanemo od toga da je reč o kulturološkoj praksi.“

U ovoj godini, po podacima koje ima Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u prvih devet meseci 2018. godine identifikovana je 31 žrtva na teritoriji Srbije.

„Ti podaci variraju iz godine u godinu“ naglašava Radoičićeva i kaže da je 2014. došlo do naglog porasta.

„Te godine smo imali preko 100 identifikovanih žrtava. teško je govoriti o proseku, ali je to otprilke 50-70 slučajeva godišnje. Na žalost, to je broj zvanično identifikovanih žrtava, nezvanično broj žrtava je mnogo, mnogo veći.“

NVO Atina je nastala 2004. godine kao odgovor aktivistkinja ženskog pokreta u Srbiji na problem trgovine ljudima i nepostojanja adekvatnih programa za dugoročnu podršku žrtvama i pomoć u socijalnoj inkluziji. Ova organizacija je angažovana na programima sveobuhvatnog socijalnog uključivanja žrtava trgovine ljudima i drugih vidova ekploatacije kroz pristup zasnovan na poštovanju ljudskih prava, uz punu participaciju, saglasnost i saradnju korisnika i aktivno uključivanje državnih institucija kako bi sistem pomoći postao održivo rešenje za potpun oporavak i punu integraciju. Kroz programe podrške korisnicima obezbeđuju različiti programi podrške uključujući i medicinsku, psihološku i pravna pomoć, podršku u obrazovanju i rešavanju građansko-pravnog statusa, privremeni smeštaj, porodično savetovanje i medijaciju, programe ekonomskog osnaživanja, rad pri grupi samopodrške kao i u edukativne i druge radionice.

Andrijana Radoičić naglašava da je trgovina ljudima najgori oblik nasilja koji jedna osoba može da doživi.

„Tu su uključeni svi oblici nasilja – ekonomsko, seksualno, psihološko-emotivno, fizičko… Ljudi s pravom govore da se radi o modernom ropstvu.“