Angažovani ste na programima sveobuhvatnog socijalnog ukljičivanja žrtava trgovine ljudima i drugih vidova eksploatacije. Koliko su ljudi u Srbiji upoznati sa problemom trogovine ljudima, kakva je naša svest o tome? 

- Za ovih deset godina koliko je NVO Atina aktivna u oblasti zaštite žrtava trgovine ljudima, iskustvo pokazuje da svest građana po ovom pitanju raste. Građani su danas mnogo vise informisani nego što je to ranije bio slučaj, ne samo o ovoj temi već i o srodnim temama poput nasilja u porodici, partnerskog nasilja, različitih vidova zloupotreba, zlostavljanja, zanemarivanja dece i drugih oblika nasilja. Mislim da deo zasluge za to zašto se o nekim stvarima mnogo vise priča danas nego što je to ranije bio slučaj, imaju i mnogobrojne kampanje koje sprovode organizacije civilnog društva u cilju sprečavanja ovih zločina. Sa druge strane, javnost još uvek nije do kraja upoznata sa tim šta zapravo moderno ropstvo predstavlja u svojoj suštini, šta ga čini. Ovo krivično delo se vrlo često nedovoljno razume, teško otkriva i pogrešno dovodi u vezu sa drugim krivičnim delima poput otmica, krijumčarenja i sl. Mislim da su organizacije civilnog društva u proteklih nekoliko godina nosile teret promena u ovoj oblasti i istovremeno očekujem da one imaju važnu ulogu u procesu “menjanja svesti” kod građanstva po ovom pitanju. Nedavno je profesor Vukašin Pavlović govoreći baš o ulozi organizacija civilnog društva rekao da civilno društvo mora da proizvodi kiseonik bez koga institucije i država ne mogu da žive. To je zasigurno vodilja i put ka kojem i NVO Atina stremi, ne samo u oblasti prevencije i zaštite žrtava trgovine ljudima, već i u oblasti poštovanja ljudskih prava, jednake raspodele moći…

Pretpostavljam da ste u dosadašnjem radu susretali sa raznim trgovine ljudima. Postoji li nešto što je na Vas ostavilo poseban utisak?

- U najvećem broju slučajeva žrtve trgovine ljudima su potpuno same na svetu, kada kažem same mislim da su bez porodice, prijatelja, mesta za život, sa iskustvom zlostavljanja, u beizlazu iz kojeg je, nakon dolaska u naše programe, potrebno izraditi polazne osnove za dalji rast i razvoj te osobe. Čak i ako žrtva ima porodicu, jako se retko dešava da je od njih shvaćena i prihvaćena na način na koji je to njoj potrebno. Kada radite ovakav posao vremenom vam se menjaju izgrađene predstave o tome šta je siromaštvo zapravo, kako ono izgleda u Srbji danas, šta znači preživeti zlostavljanje… Vremenom naučite da u odnosu na iskustvo koje imate pomerate sopstvene granice. Sa te pozicije možete da gledate osobe sa kojima radite drugačijim očima jer imate privilegiju da ste tu, da uvidite promene u njima i oko njih, kada se dese… 

Poznato je da žrtve trgovine ljudima postaju nepoverljive prema ljudima, upravo zbog životnog iskustva koje imaju. Koliko je Vama teško da sa njima uspostavite komunikaciju kaja je zasnovana na poverenju?

-Zloupotreba poverenja i moći je u biti krivičnog dela trgovine ljudima. Trgovac je neko ko stvara klimu straha, koja ima za cilj da zastraši i kontroliše žrtvu a to čini tako što kontinuirano zloupotrebljava njeno poverenje i na taj način je iskorišćava. Postoji puno razloga zašto je izuzetno teško uspostaviti odnos poverenja u radu sa žrtvama trgovine ljudima. Njihovo prethodno iskustvo svakako je razlog i zato to predstavlja jedan od najvažnijih segmenata našeg posla. Put do uspostavljanja poverenja sa osobama koje su izigrane na takve načine kao što su žrtve trgovine ljudima je dug i mukotrpan proces. Njemu prethodi rad na tome da osoba shvati da nije kriva za to što se dogodilo dok je bila u situaciji trgovine ljudima. To nije lako, jer trgovac ljudima smešta odgovornost u samu žrtvu za sve što se dogodilo zato što je dozvolila sebi da dođe u situaciju da je zloupotrebljena i rad na oslobađanju od tog osećaja je prelomna tačka u našem poslu. Da bi mogao da se uspostavi odnos poverenja potrebno je da stvarno shvatite i razumete zašto je neka osoba donela baš te odluke a ne neke druge, zašto je pristala na nešto, i da stanete na to mesto, bez osude, moralisanja, da prihvatite i razumete, uvažite tuđe iskustvo kao iskustvo koje je za tu osobu u datom trenutku bilo jedino moguće…Mi vidimo kod naših korisnica da odnos koji je sa nama uspostavljen je često i prva relacija u njihovim životima, u kojima od njih niko ništa ne traži za uzvrat i u kojem su uvaženi i u kojima im se veruje.

Dosta ljudi smatra da se pod „trgovinom ljudima“ podrazumeva isključivo seksualno iskorišćavanje. Međutim, trgovina ljudima podrazumeva i radno iskorišćavanje, kao naprimer prosjačenje. Da li u Srbiji ima registrovanih žrtava prisilnog prosjačenja?

- Trgovina ljudima ne predstavlja samo seksualnu eksploataciju. Deca, žene i muškarci se i radno eksploatišu, primoravaju da vrše krivična dela, primoravaju na prosjačenje. Devojčice se primoravaju na prinudne brakove…sve su to različiti tipovi iskorišćavanja ljudi kada govorimo o modernom ropstvu. Iskustvo NVO Atina je takvo da znamo da se ove osobe u situaciji trgovine vrlo često iskorišćavaju istovremeno kroz vise različitih tipova eksploatacije. Zbog toga je važno da se pravovremeno i adekvatno reaguje kada se uoče ovakvi slučajevi. Prevashodno je važno baviti se ne samo posledicama već i uzrocima ove pojave, ako želimo neka sistemska rešenja u našoj zemlji. Ako zagrebete u uzroke videćete uslovljenost pojedinih kategorija građana i njihovu primoranost da između ostalih i prose. Na ulicama smo često u prilici da vidimo decu koja prose, sa ili bez odraslih. Važno je znati da nisu nisu sva deca koja prose na ulici žrtve trgovine ljudima. Ta deca se nalazi u povećanom riziku, zbog života i rada na ulici, i o tome jasno svedoče iskustva organizacija poput Centra za integraciju mladih koji na terenu rade sa ovom decom. Sistem je samo u prošloj godini zvanično identifikovao ukupno 11 žrtava prinude na prošnju, od toga 8 maloletnih, troje ženskog i petoro muškog pola. Među njima identifikovane su tri punoletne osobe, jedna osoba ženskog posla i dve osobe muškog pola.

U čemu se konkretno ogleda pomoć koju Vi, kao organizacija pružate svojim štićenicima?

- Nije suština podrške deci, ženama i muškarcima koji su identifikovani kao žrtve da im se obezbedi smeštaj, suština je da im se omogući prostor i vreme da oni imaju šansu za svoju ličnu stabilizaciju i da imaju mesto na koje mogu da se jave i imaju sistem podrške koji će biti responsivan prema njima i odgovoriti na ono što njima zaista treba, koji neće ispuniti samo formu, već će se baviti suštinom njihovog života i problema. Nije dovoljno kreirati mogućnosti, morate ljudima pomoći da te mogućnosti i iskoriste. Uvreženo je mišljenje da nakon što se određena osoba izbavi iz situacije trgovine svi njeni problemi nestaju. Višegodišnje iskustvo nam pokazuje da je tek nakon izlaska iz te situacije osobama sa kojima radimo potrebno da se obezbede sijaset vrsta podrške koje oni mogu dobiti kroz naše programe – adekvatnu zdravstvenu zaštitu, psihosocijalnu podršku, bezbedan smeštaj, pravnu pomoć i podršku kroz nekada i višegodišnji krivični postupak protiv trafikera, a u kasnijim fazama oporavka omogućavanje nastavka školovanja i/ili zaposlenje kao preduslova samostalnog života i osamostaljivanja. 

Činjenica je da država, odnosno nadležne institucije ne rade dovoljno po pitanju sprečavanja trgovine ljudima, pre svega mislim na edukaciju ljudi koja je jako važna. Možete li nam reći kako potencijalne žrtve trgovine ljudima mogu prepoznati ovu situaciju?

- Trebalo bi mnogo više govoriti o institucionalnim mehanizmima diskriminacije i nedostatku istih za uključivanje osoba koje su višegeneracijski bili marginalizovane. Neadekvatan socijalni i obrazovni sistem, neprilagođeni programi, pa zatim tolerancija nasilja koje se dešava u određenim zajednicama, pa i romskim od strane sistema, dovodi do toga da neko jeste u većem riziku od trgovine ljudima. Potencijalne žrtve trgovine ljudima su one koje su socijalno isključene, koje nemaju pristup obrazovnom i zdravstvenom i sistemu, koje su pre situacije trgovine imale iskustvo nasilja u porodici ili nasilja u partnerskom odnosu… Kada razmišljamo o potencijalnim žrtvama trgovine ljudima jedno od suštinskih pitanja i spornih elemenata jeste pitanje dobrovoljnosti. Po našim iskustvima, kao i brojnim istraživanjima, prostitucija je u većini slučajeva prinudna ovako ili onako, čak i kad ne postoji očigledna prinuda, ona nikada nije slobodan izbor žene ili, naravno deteta, već posledica odnosa moći u društvu, marginalizovanog položaja žena, tolerisanja rodno zasnovanog nasilja, nepostojanja adekvatnih mehanizama za unapređenje položaja žena i nedostatak alternativa.

Mediji se obično sete ovog problema kada se obeležava dan borbe protiv trgovine ljudima ( 18. Oktobar ), ali to nije dovoljno. Koliko je važno da se u to uključe mediji? 

- Uloga medija koji praktično “kreiraju našu stvarnost” je od presudnog značaja i za otkrivanje ovog dela u većoj meri i u adekvatnom informisanu javnosti po ovom pitanju. Edukacija samih medijskih radnika je nešto čemu treba posvetiti posebnu pažnju. Ako pođemo od terminologije koja se još uvek koristi u medijima a koja je prevaziđena i arhaična poput termina “belo roblje” koji je diskriminišući i koji koji etiketira osobe, preko drugih problema, neprepoznavanje suštine modernog ropstva, slanje pogrešnih poruka, veličanje počinilaca krivičnog dela trgovine ljudima… I mediji i građani mogu se priključiti borbi protiv modernog ropstva. Možete se uključiti u kampanje na socijalnim mrežama https://www.facebook.com/NGOAtina i solidarisati se sa žrtvama trgovine ljudima. Mediji jesu najbolji kanal preko kojih se svi možemo informisati šta je po ovom pitanju urađeno u našem okruženju i šta sve još može da se uradi bismo ohrabrili svoje prijatelje, familiju i susede kako bi svi postali svesniji o trgovini ljudima. Možete pomoći organizacijama civilnog društva koje se bave suzbijanjem trgovine ljudima kroz volonterki rad http://atina.org.rs/volontiraj.html ili možete donirati naše programe i obezbediti direktno žrtvama trgovine ljudima, obrok, siguran smeštaj, psihološku podršku, školovanje… Takođe možete zajedno sa nama pozvati građane da budu odgovorni, da budu sigurni njihove aktivnosti kao potrošačaetičke. Dok neke odluke mogu biti jasnije od drugih, možete se obavezati da ne kupujete robu i usluge koje mogu biti povezane direktno ili indirektno sa seksualnom eksploatacijom, prinudnim radom ili drugim oblicima eksploatacije.

Kada se običan građanin sretne sa nekim od slučaja trgovine, eksploatisanja ljudi, šta je napametnije uraditi u toj situaciji? Kako najlakše i najbrže pomoći žrtvi?

- Ovo nije laka tema i nije u redu pretvarati se da jeste. Ako prepoznajete da je neko žrtva trgovine ljudima, važno je da se o tome ne ćuti i da se ne zatvaraju oči pred ovim problemom.

Treba prijaviti krivično delo trgovine ljudima preko posebne telefonske linije + 381 11 311 76 79, dežurnom operativnom centru Uprave granične policije ili putem mejla ozs@mup.gov.rs

Takođe ovo krivično delo možete prijaviti NVO Atina, na telefon 061/638 40 71 ili putem mejlaoffice@atina.org.rs