Više od 30 miliona ljudi trenutno je radno eksploatisano, ovim fenomenom pogođena su i deca, a vid radne eksploatacije koji se najčešće javlja je radna eksploatacija dece koja žive i rade na ulici, rekla je tužiteljka Državnog tužilaštva BiH Sena Uzunović na Specijalizovanoj mentorskoj sesiji za predstavnike Lokalnih timova koje Udruženje građana Atina realizuje u pet gradova Republike Srbije - Šabac, Niš, Vranje, Sremska Mitrovica i Subotica.

Pored dece, kao posebna grupa u riziku se nalaze osobe iz izbegličke i migrantske populacije, te se posebno govorilo o razlikovanju krijumčarenja i trgovine ljudima, kroz primere iz prakse sa područja Balkana i iz Evropskih sudova.

Predstavljen je predmet radne eksploatacije Tužilaštva BiH (slučaj Azerbejdžan) u kom je samo u Tužilaštvu BiH saslušano 100 svedoka, a u kojem je 635 radnika dalo svoje iskaze o radnoj eksploataciji u svrhu trgovine ljudima koju su pretrpeli. Predočena je metodologija koju je grupa tužilaca kreirala za potrebe podizanja optužnice i vođenja istrage i ishod predmeta, odnosno da su zaključena 4 sporazuma o priznanju krivnje za krivično delo trgovine ljudima, kao i da je u odnosu na 9 lica postupak pred Apelacionim većem u žalbenom postupku.

Sena Uzunović je naglasila da je prezentovani slučaj u velikoj meri imao doprinos nevladinih organizacija koje su svojom ekspertizom doprinele da se ovaj slučaj posmatra kao radna eksploatacija u kontekstu trgovine ljudima. Navela je da dugoročna podrška svedocima, pogotovo u slučajevima koji svoj sudski epilog čekaju dugo, od neizmernog značaja, kao i da mora postojati razmena i saradnja među svim akterima kako bi se osigurala bezbednost i najbolji interes žrtava.

Govoreći o izazovima u procesuiranju radne eksploatacije kao trgovine ljudima tužiteljka Uzunović istakla je tri grupe problema; nepostojanje dovoljno sudske prakse u predmetima trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, nedovoljno poznavanje problematike radne eksploatacije kao vida trgovine ljudima od strane inspekcijskih, policijskih, tužilačkih i sudskih organa i na poslednjem mestu, balansiranje uloge tužioca i prava žrtava.

Kao najveći izazov sa kojim se prvenstveno suočavaju tužioci, je pravna kvalifikacija ovog krivičnog dela, te se često u praksi javlja četvoroumlje između dela povreda prava iz radnog odnosa; ili prevare; ili radno-pravnih spora (građanska odgovornost, vanpranični postupci); ili trgovine ljudima, naglasila je tužiteljka.

Ona je predstavila i indikatore za prepoznavanje radne eksploatacije (Međunarodna organizacija rada).  Posebno je posvećena pažnja razlikovanju povrede radnog prava i radne eksploatacije. Mentorka je istakla pitanje Međunarodne organizacije rada koje može biti dobar vodič i odgovor na prethodno postavljeno pitanje, a to je: „Da li ste slobodni da naplatite svoj rad u bilo kojem trenutku?“

Odgovarajući na pitanje učesnika šta smatra pod iznetom “teškoćom balansiranje uloge tužioca i prava žrtava”, mentorka je objasnila da je u praksi često sretala da pogotovo organi gonjenja, kako bi odgovorili na zahtev koji je pred njima u procesnom smislu, zanemare prava žrtve, te je kao primer navela često ispitivanje i pozivanje svedoka/inja- oštećenih da dopune izjave i slično. S tim u vezi, tužiteljka Uzunović jpodvukla važnost planiranja i pripreme za razgovore sa žrtvama, podsećanje na njihova prava tokom postupka i sagledavanje potreba žrtava tokom čitavog trajanja postupka što je obaveza svih profesionalaca/ki koje mogu doći u kontakt sa potencijalnim žrtvama.

Predstavnike/ce Lokalnih timova je zanimalo i na koji način gleda na decu u uličnoj situaciji u kontekstu radne eksploatacije. Tužiteljka Uzunović  je rekla da je ovaj problem narastajući i da je potrebno još dosta napora da svi profesionalci/ke koje rade na zaštiti dece uvide korealaciju između dece u prošnji i radne eksploatacije, navodeći da mnogi profesionalci primenjuju mere iz npr, porodično pravne zaštite dece, ali ne adresiraju ovaj problem dalje kako bi se utvrdilo da li se radi o radnoj eksploataciji ili ne.

Tužiteljka je posebno istakla važnost radnih inspektora, kao i model koji se primenjuje u BiH. Navodeći da radni inspektori ne treba da se bave prepoznavanjem žrtava, ali da su u obavezi da svaki put kada prepoznaju neke indikatore radne eksploatacije, svoj zapisnik sa predočenim zatečenim stanjem proslede policiji i/ili tužilaštvu. Preporučeno je da se ova razmena informacija uvrsti u praksu i lokalnih timova, pogotovo postupajućih radnih inspektora i organa gonjena.

Sesija je sprovedena uz podršku Saveta Evrope, a u okviru projekta “Prevencija i borba protiv trgovine ljudima”, čiji je cilj podizanje kapaciteta lokalnih aktera da adekvatno prepoznaju i reaguju u slučajevima radne eksploatacije.

Predstavnica Saveta Evrope je podsetila na aktivnosti SE u bavljenju ovim fenomenom, kao i na važnost strateških i operativnih dokumenata u prevenciji, prepoznavanju i sankcionisanju osoba koje radno eksploatišu.

Polaznici mentorske sesije su bili predstavnici Lokalnih timova za borbu protiv trgovine ljudima – predstavnici Višeg javnog tužilaštva, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja – Centri za socijalni rad, Nacionala služba za zapošljavanje, Inspekcija rada, zatim predstavnici Tržišne inspekcije, kao i predstavnici zdravstvenih ustanova, i lokalnih organizacija civilnog društva koje kroz svoj svakodnevni rad mogu doći u kontakt sa osobom u riziku od radne eksploatacije. Ukupno njih 50 slušalo je ovu specijalizovanu mentrosku sesiju.,

Ako prepoznaš
da je neko žrtva trgovine ljudima,
VAŽNO JE
da ne ćutiš i ne zatvaraš oči!

Ova kampanja je deo projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”, i sprovodi se u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022", koji sprovodi Savet Evrope. Stavovi izneti u ovom članku ne odražavaju nužno zvaničnu politiku Evropske unije niti Saveta Evrope.​