Čitav jedan razred srednjoškolaca, što bi značilo tridesetak osoba godišnje, završi u lancu trgovine ljudima i biva ekspoatisano, procenjuju u Udruženju Atina, licenciranoj organizaciji koja obezbeđuje smeštaj i potpunu brigu o žrtvama ove vrste kriminala u Srbiji. Posebno ranjive grupe su mlade devojke od petnaestak do 20 godina, upozoravaju iz ovog udruženja.

Šta posle trafikinga?

"Mi u Udruženju Atina smatramo da postoji znatno veća cifra žrtava koja nije identifikovana. Potrebni su dodatni napori da se one identifikuju. Stoga treba davati podršku sistemu da odgovori na ovaj problem u smislu zaštite i reintegracije ovih osoba”, kaže Andrijana Radoičić iz “Atine”.

Višestruke žrtve
Predstava o problemu trgovine ljudima kod većine građana je prilično nejasna, i mnogi misle da je to daleko od njihove društvene sredine. Žrtva trgovine ljudima, međutim, može biti svako, to jest svaka mlada osoba koja ne ume da proceni takvu situaciju u kojoj bi se mogla naći.

Udruženje Atina održalo je nedavno u Subotici, gradu na severu Srbije uz samu granicu sa Mađarskom, predavanje i prezentaciju “usluge stanovanja uz podršku (potencijalnim) žrtvama trgovine ljudima”, namenjeno pre svega socijalnim radnicima Severnobačkog okruga, ali i predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, organa pravosuđa, i drugim aktertima u borbi protiv ove vrste kriminala.

Andrijana Radoičić napominje da je naknadna pomoć onima koji su prošli kroz teško iskustvo trafikinga izuzetno važna.

“Mi smo na neki način odgovor na pitanje – šta posle? Ovu uslugu je koristilo više od trećine identifikovanih žrtava, ali verujemo da je njihov broj i znatno veći. Proces oporavka i pomoći onima koji su prošli kroz ovakvo iskustvo su dugotrajni i oni se nastavljaju i nakon što žrtve napuste naše sklonište, to jest mesto stanovanja. U ovakvim slučajevima postoji velika opasnost od ponovnog vraćanja u istu situaciju, jer se radi o osobama koje su u svojim ranim iskustvima bile suočene sa porodičnim nasiljem ili su bile svedoci partnerstkog nasilja“, kaže Radoičić.

Te rane traume često ih onemogućavaju da naprave racionalnu procenu opasnosti od pojedinih ljudi u lancu kriminala trgovine ljudima. Oni često nemaju ni znanja kome bi se mogle obratiti za pomoć, njihova socijalna umreženost je veoma slaba, pa ih to čini čestim žrtvama, podvukla je Radoičić.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.slobodnaevropa.org/a/sta-posle-trafikinga/29989403.html?fbcl...