30. jul je Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima. Pandemija je onemogućila uobičajeno obeležavanje ovog datuma, ali mnoge organizacije su pronašle alternativu. Ujedinjene nacije sprovode kampanju Plavo srce i pozivaju korisnike svih platformi da u svojim objavama koriste heštegove #EndHumanTrafficking i #HumanTrafficking. Centar za saradnju u Mediteranu je jutros organizovao vebinar na temu Istraživanje rizika od trgovine ljudima u svetu koji se menja, o kome je Crveni krst Srbije obavestio svoje pratioce na društvenim mrežama.

ŠTA JE TRGOVINA LJUDIMA?

Trgovina ljudima podrazumeva oduzimanje slobode ljudima od strane moćnih pojedinaca ili grupa. Žrtve trgovine ljudima se primoravaju na različite aktivnosti, najčešće zbog materijalne dobiti. Bilo koji vid trgovine ljudima nesumnjivo ugrožava lično dostojanstvo žrtava i krši njihova osnovna ljudska prava. Nažalost, ovaj globalni problem poznat je još od najranijeg razvoja društva. Iako je bilo za očekivati da društvo od tada do danas evoluira po tom pitanju, još uvek postoje javni vidovi trgovine ljudima. Oni su naročito izraženi u sportu. Čuveni transfer sportista zapravo predstavlja prodavanje igrača za određenu novčanu sumu.

ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA NISU SAMO ŽENE

Nedovoljno širenje svesti o ovom problemu dovelo je do stereotipa da trgovina ljudima obuhvata samo seksualnu eksploataciju. Zbog toga je prisutno shvatanje da su samo žene izložene ovoj opasnosti. Organizacija ASTRA na svom zvaničnom sajtu objašnjava:  Jedan od uobičajenih stereotipa je da trgovci ljudima svoje žrtve izlažu isključivo seksualnoj eksploataciji, te da su samo žene i devojčice ugrožene, a zanemaruju se drugi oblici eksploatacije, kao što je radna eksploatacija, čije su žrtve najčešće muškarci.

Anica Stamenković tokom Programa borbe protiv trgovine ljudima 2019. godine; Izvor: Privatna arhiva

UDEO CRVENOG KRSTA SRBIJE U BORBI PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

Crveni krst Srbije sprovodi Program borbe protiv trgovine ljudima od 2005. godine. Na zvaničnom sajtu se navodi da je od 2005. do sada informisano više od 350.000 mladih, a da aktivan rad Programa podržava više od 250 edukovanih volontera.

Postoje razne vrste edukacija za različite uzraste. Ja sam slušao nekoliko predavanja o borbi protiv trgovine ljudima u CK Paraćin. Prisustvovao sam i predavanju ’Edukacija za nove edukatore’ na Zlatiboru, kaže Ognjen Gavrilović, volonter Crvenog krsta Paraćin. Sagovornik navodi da mu je motivacija za edukaciju o ovoj temi želja da pomogne kako sebi, tako i drugima prenošenjem stečenih znanja.

Pošto su okupljanja zabranjena usled pandemije, Crveni krst Srbije je u okviru pomenutog Programa danas organizovao onlajn radionice preko platforme Zoom. Radionici su se priključile organizacije Crvenog krsta širom Srbije, a među njima i Crveni krst Ćićevac. Današnju radionicu na Zoom-u smo vodili Nenad Salman i ja. To je bila ideja svih volontera naše jedinice. Ovim oblicima edukacije Crveni krst Srbije stvara mrežu obučenih volontera koji šire znanja u svojim lokalnim zajednicama i šire. Tako se smanjuje rizik da mladi budu uvučeni u lanac trgovine ljudima i širi se svest zajednice u celini, navodi Anica Stamenković, članica Crvenog krsta Ćićevac. Više o Aničinom radu i radu njenih kolega tokom pandemije pročitaj ovde.

U Srbiji se kontinuirano prepoznaju sve forme trgovine ljudima. Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022. godine je drugi strateški dokument koji Vlada donosi u rešavanju problema trgovine ljudima.

Crveni krst Srbije formirao je i preventivni paket sa priručnikom i društvenim igrama koji koriste vršnjački edukatori. Ognjen objašnjava da polaznici obuka nakon odslušanih predavanja postaju edukatori. Edukatori zatim polažu ispit za licencu trenera. Dužnost trenera je da edukuju nove polaznike učestvujući u Programu Crvenog krsta.

Anica Stamenković tokom Programa borbe protiv trgovine ljudima 2019. godine; Izvor: Privatna arhiva

KOJA JE SAZNANJA DONELO JEDNO OD ISTRAŽIVANJA?

Istraživanje Trgovina ljudima u Srbiji je akcija u okviru projekta BAN III – Balkans ACT Now III! koji realizuje ASTRA. Sprovedeno je u decembru 2019. godine. Istraživanje je usmeravala Jelena Zlatkova iz Udruženja građana Svet reči iz Velike Plane, inače profesorka srpskog u Gimnaziji Velika Plana. Sprovele su ga saradnice Udruženja: Marijana Miladinović Jovanović, Živkica Đorđević, Ksenija Janković, Aleksandra Dimitrijević, Jovanka Brkić i Ivana Lukić. Istraživanje je sprovedeno u opštinama: Velika Plana, Smederevska Palanka, Despotovac, Veliko Gradište, Kučevo i Požarevac. Policajci, socijalni radnici, psiholozi, sociolozi, prosvetni radnici, medicinski radnici i aktivisti su bili učesnici istraživanja. Ispitivalo se poznavanje pojave trgovine ljudima; obučenost zaposlenih i aktivista za njeno prepoznavanje; preventivni rad i pružanje pomoći žrtvama; saznanja o ustanovama, institucijama i udruženjima koja su angažovana u prevenciji.

KOLIKO JE DRUŠTVO ZAINTERESOVANO ZA OVAJ PROBLEM?

U diskusiji se navodi da ispitanici nisu bili zainteresovani za temu trgovine ljudima, te je dodatna motivacija bila potrebna kako bi popunili upitnik ili bili intervjuisani. Ispitanici su se plašili da se podaci ne iskoriste za uvlačenje u kriminal. Zato su saradnice Udruženja koje su sprovodile istraživanje morale da ih uvere da je svrha istaživanja daleko drugačija. Ono što nas je iznenadilo, bila je činjenica da su zaposleni u institucijama pokazali nezainteresovanost za učešće u istraživanju. Bila su potrebna odobrenja direktora, načelnika policije… Takođe, evidentno je da je veći broj ispitanika nezainteresovano odgovarao na pitanja, često i mehanički. Pošto je i to pokazatelj realnog stanja, nismo odustajali. Bilo je važno da projektom predviđeno istraživanje sprovedemo do kraja, navodi Jelena Zlatkova.

 Rezultati nisu zadovoljavajući, već zabrinjavajući. Pokazuju da čak ni stručna lica koja rade s osetljivim grupama nemaju dovoljno znanja o ovoj tematici. Ispitanici su pokazali slabo poznavanje OCD i državnih institucija koje se bave pitanjima trgovine ljudima. Ni edukacija nije na zavidnom nivou. Samo 4 od 60 policajaca ima završenu obuku. Edukacija stanovništva je još niža, izuzev učenika koji prisustvuju jednočasovnim tribinama o trgovini ljudima. Čak 92% ispitanika nije informisano o pravima na zdravstvenu zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Nedovoljnom poznavanju ove problematike doprinosi veći broj faktora – mediji, politička volja, nedovoljna obrazovanost i zainteresovanost stanovništva, obrazovni sistem koji se daleko više bavi obrazovnom materijom, a manje važnim smatra vaspitnu komponentu, objašnjava Živkica Đorđević, pedagog i predsednik Udruženja Kreativna pedagogija.  

MOŽE DA SE DESI SVAKOME – ZATO SE INFORMIŠI

NVO Atina na zvaničnom sajtu navodi da trgovci ljudima nisu samo nepoznate osobe, kako mnogi smatraju. To mogu biti i osobe od poverenja kao što su prijatelji, partneri, saradnici, pa čak i roditelji.

Važno je da rezultati istraživanja Trgovina ljudima u Srbiji budu povod i motivacija za ulaganje u edukaciju o prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima. Predlaže se edukovanje o ovoj temi još od nižih razreda osnovne škole: Bilo bi dobro da učitelji prođu obuku i sa decom u određenim nastavnim jedinicama koje su za to prigodne porazgovaraju o mogućoj trgovini decom, kao i nekim načinima zaštite. Na ovaj način počinju da prepoznaju manipulaciju i lažna obećanja, objašnjava Živkica Đorđević.

Ma, neće to meni da se desi, misao je koja svakog od nas neopravdano teši i daje potporu da bežimo od realnosti. Ipak, istina je da svako može da zapadne u kandže lanca trgovine ljudima. Ne treba bežati od ovog problema. Treba širiti svest i informisati se.

Ljilja zauvek, Sestre i Posmatrači su jedni od filmova čija se radnja bazira na trgovini ljudima. Postoji još mnogo različitih filmova i dokumentaraca na ovu temu. Dokumentarac Početak boljih priča, projekat NVO Atina, takođe može biti koristan pri upoznavanju s ovom problematikom.

Volonteri Ognjen Gavrilović i Anica Stamenković smatraju da ljudi nisu dovoljno informisani o problemu trgovine ljudima. Kažu da je zato tu Crveni krst da sa svojim volonterima/trenerima pomogne i prenese znanje na mlade.

Treba iskoristiti svaku priliku za prisustvo tribini, predavanju, radionici ili vebinaru posvećenom ovoj temi. Neophodno je da stalno budemo svesni opasnosti trgovine ljudima, a ne samo 30. jula.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://youthvibes.rs/trgovina-ljudima-globalni-problem-o-kome-se-ne-pri...