Fotografija: womensorganization.org

Covid-19 ima potpuno drugačiji ishod kod muškaraca i kod žena - i to ne samo u pogledu njihovog zdravlja. Ovaj virus inficira ljude bez diskriminacije, pa zašto pol ima takav efekat? Od vozača autobusa do premijera, ljudi iz svih slojeva društva oboljevaju od korona virusa. To je navelo na komentare da bolest ne diskriminiše. Korona virus je, na kraju krajeva, manje-više neživ komad plutajućeg genetskog materijala, i nije sposoban za aktivnu diskriminaciju.

Pa ipak, pokazalo se da virus ima različit uticaj na različite grupe ljudi.

Jedna od najizraženijih podela javlja se u pogledu roda. A, načini na koje Covid-19 različito utiče na muškarce i žene ne ogledaju se samo u načinu na koji se razboljevamo, već i u našoj dugoročnoj zdravstvenoj i ekonomskoj perspektivi.

Razlike u oboljevanju

Jedna od najupečatljivijih razlika koja se dosad pojavila ogleda se u stopi smrtnosti muškaraca i žena.

Na primer, u SAD-u umire dvostruko više muškaraca nego žena. Slično tome, 69% svih smrtnih slučajeva širom zapadne Evrope čine muškarci. Ovakvi obrasci primećeni su i u Kini i drugim državama.

Jedan tim istraživača, koji predvodi Ana Purdi sa Koledž Univerziteta u Londonu, radi analizu rodnih razlika u različitim državama kako bi dobili više informacija o uzroku ove pojave.

Za sada, razlozi nisu poznati.

Jedna od teorija govori u prilog tome da je imuni odgovor žena na virus jači, kaže Filip Gluder, profesor imunologije na Univerzitetu Oksford. "Imuni odgovor na vakcine i infekcije tokom života je obično agresivniji i efikasniji kod žena u poređenju sa muškarcima", kaže on.

To je delimično uzrokovano činjenicom da žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju samo jedan - što je važno kada je u pitanju korona virus. "Naročit uticaj ima protein pomoću kojeg organizam otkriva viruse poput korone, a koji je kodiran na X hromozomu", kaže Gluder. "Kao rezultat, ovaj protein se luči u dvostrukoj dozi na isti broj imunih ćelija kod žena u poređenju sa muškarcima, pa je i odgovor organizma na korona virus jači kod žena."

Druga mogućnost je da se razlika svodi na rodno zasnovane životne izbore. “Postoje važne razlike u ponašanju između polova, na primer kada je pušenje u pitanju, a koje utiču na razvoj postojećih bolesti kao što su srčana oboljenja, hronične bolesti pluća i karcinom”, kaže Gluder. “To može imati ogroman uticaj na ishod infekcija poput Covid-19.”

“Razlike u ponašanju između polova, recimo kada je u pitanju pušenje, posebno su izražene u nekim zemljama, poput Kine, gde puši 50% muškaraca u poređenju sa 5% žena.”

Ali, u ovoj fazi pandemije nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da li je to rezultat bioloških razlika, razlika u ponašanju, ili je više elemenata u igri.

Finansijske posledice

Međutim, postoje dokazi o još jednom načinu na koji virus različito utiče na muškarce i žene.

Mišel Tertilt, ekonomistkinja sa Manhajm Univerziteta u Nemačkoj, sarađuje sa kolegama na prikupljanju dokaza o tome kako pandemija utiče na muškarce i žene koji rade u SAD-u. Pandemija je već rezultirala velikim brojem osoba koje su ostale bez posla a mnoge ekonomije će uskoro biti suočene sa recesijom. (Pročitajte više o psihologiji gubitka posla tokom Covid-19 krize.)

Ali, nezaposlenost ne pogađa sve podjednako, što se delom dešava i zbog jedinstvenih okolnosti ove ekonomske krize. "Prilično je neobična i drugačija od tipične recesije", kaže Tertiltova.

U SAD-u, 1,4 miliona ljudi ostali su bez posla u martu, što je najveći skok u nezaposlenosti od 1975. godine. Žene su teže pogođene od muškaraca, sa 0,9% porasta nezaposlenosti u odnosu na porast od 0,7% kod muškaraca.

Jedan od načina na koji je aktuelna kriza neobična je i taj što tokom recesije muškarci obično čine veći procenat otpuštenih radnika. Razlog tome su industrije koje većinski zapošljavaju muškarce, a koje su usko povezane sa ekonomskim ciklusima - građevinarstvom i proizvodnjom. Suprotno tome, žene više dominiraju u industrijama koje nisu vezane za takve cikluse, kao što su zdravstvo i obrazovanje.

Ali, ovog puta drugi faktori imaju veći uticaj na radna mesta.

Prvi je pitanje da li je neko “ključan” ili “kritičan” radnik. Tertiltin tim klasifikovao je radnike u zdravstvu, transportu, zaštitnim službama (poput policije), poljoprivredi, ribarstvu i šumarstvu, održavanju i popravkama kao "kritične radnike".

Prema ovoj klasifikaciji, 17% zaposlenih žena radi na kritičnim pozicijama, u poređenju sa 24% svih zaposlenih muškaraca.

Drugi veliki faktor je pitanje da li su ljudi u mogućnosti da svoje poslove obavljaju na daljinu putem telekomunikacija. Tertiltova i njene kolege razvrstavale su poslove po tome da li ih je moguće obavljati od kuće ili ne - poslovni analitičar bi mogao da radi i na daljinu, ali barmen to definitivno ne može.

Tertiltova je otkrila da veći broj muškaraca ima poslove koje je moguće obavljati od kuće - ukupno 28% muškaraca, u odnosu na 22% žena.

“Bila sam pomalo iznenađena time”, kaže ona. “Očekivala sam da će više žena biti angažovano na ovakvim poslovima - na primer, žene koje rade u vladi, obavljaju kancelarijske poslove, i tako dalje.”

“Ali kada počnete da razmišljate o tome, logično je - veliki broj žena radi u restoranima, u turističkoj industriji. Restorani i barovi širom sveta su sada zatvoreni, a putovanje je veoma ograničeno."

Istraživanje koje je sproveo britanski Institut za fiskalne studije daje sličan prikaz. Ovo istraživanje otkriva da su za trećinu veće šanse da žene u Velikoj Britaniji rade u sektorima koji su teško pogođeni ili potpuno ugašeni zbog pandemije, poput trgovina na malo i ugostiteljstva.

„Iz ekonomske perspektive, poznato je da su najteže pogođene mlade žene na slabo plaćenim pozicijama”, kaže Nataša Mudar, izvršna direktorka i suosnivačica preduzeća “Svet kakav želimo“, čiji je cilj napredak usmeren ka UN ciljevima održivog razvoja.

Jaz u platama između polova pojačava tu nejednakost - ne samo da žene češće gube posao, već su i zarađivale manje novca.

“Za svaku funtu koju muškarac može da potroši na namirnice tokom ove krize, žena može da potroši samo 82 penija”, kaže Mudar. U SAD-u je razlika u platama između polova slična, jer žene zarađuju 85% onoga što zarade muškarci. U Australiji je to 86%, dok je u Indiji 75%.. Razlika je još veća za žene određenih rasa i etničkih grupa – u SAD-u, na primer, afroamerikanke zarađuju 21% manje od belkinja.

Samohrani roditelji su pogođeni još teže. Istraživanje koje sprovodi Tertiltova procenjuje da u SAD-u živi 20 miliona samohranih roditelja, od kojih su tri četvrtine žene. "Razmislite o tome - neće moći da rade", kaže Tertiltova. "Čak i ako su medicinske sestre ili lekarke, čak i ako imaju posao u kritičnoj infrastrukturi - one možda imaju decu kod kuće i ne mogu da ih ostave same."

Čak i za samohrane roditelje koji su na radnim mestima koje je teoretski moguće obavljati od kuće možda nije realno da rade dok su pored njih mala deca koja zahtevaju stalnu pažnju. "Posebno kada su u pitanju samohrane majke, nema izlaza", kaže Tertiltova. “One ne mogu zaposliti dadilju ili pitati komšiju ili baku za pomoć. One su te koje uglavnom gube posao."

Još jedan problem je što čak i u državama sa sistemom dozvoljenog odsustva (uključujući Veliku Britaniju, Nemačku i SAD) ovi roditelji možda neće ispuniti uslove za to ako napuste posao pre nego što im se odsustvo odobri. Štaviše, oni možda neće imati pravo na naknadu za nezaposlene ako daju otkaz.

"Čak i ako radnici dobrovoljno napuste radno mesto zbog nege dece, trebalo bi da imaju to pravo", kaže Tertiltova. “Zahtev da ljudi ‘aktivno traže posao’ treba privremeno ukinuti, sve dok se škole i obdaništa ne otvore ponovo. To nema smisla u trenutnoj situaciji.”

Razotkrivanje nejednakosti

To čini Covid-19 najnovijom u dugom nizu epidemija koje su u prvi plan dovele ekonomske nejednakosti, uključujući i rodne.

"Sve su epidemije imale rodno podeljene efekte”, kaže Kler Venham, vanredna profesorka globalne zdravstvene politike na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. “Problem je što niko o tome nije govorio, a kreatori politika toga nisu bili svesni.”

Venhamova i njene kolege istraživale su uticaje zike i ebole na muškarce i žene, a sada analiziraju i situaciju tokom Covid-19 krize.

Jedna od posledica epidemije ebole u Sijera Leoneu bio je dramatičan porast smrtnosti porodilja. Svetska zdravstvena organizacija naglasila je da su zdravstvene usluge za porodilje od suštinskog značaja tokom pandemije i da sve žene “imaju pravo na visokokvalitetnu negu pre, tokom, i nakon porođaja”. Ali, to se ne primenjuje uvek u praksi.

“Znamo iz ranijih epidemija da je sve (što se tiče resursa) usmereno na krizu”, kaže Venhamova. “To znači da je pružanje rutinskih usluga ugroženo. A, prvo što se ukida su zdravstvene usluge za majke."

Zdravstvene usluge za ostale žene, poput pristupa kontracepciji, takođe su neizvesne ukoliko ih vlade ne proglase neophodnim. Organizacija za planiranje porodice Mari Stoups procenila je da bi 9,5 miliona žena i devojaka širom sveta moglo da izgubi pristup kontracepciji i abortusima koje omogućava Mari Stoups tokom 2020. godine zbog pandemije.

I slučajevi nasilja u porodici su učestaliji tokom pandemije. U Francuskoj je bilo za trećinu više slučajeva tokom prve nedelje karantina, dok Australija beleži porast od 75%, a broj slučajeva u Libanu je sada duplo veći. Premda nasilje u porodici može da pogodi i muškarce i žene, žene su žrtve u nesrazmerno većem broju slučajeva; u SAD-u, one duplo češće doživljavaju partnersko nasilje i 14 puta je verovatnije da će biti silovane, na primer.

“Znamo da se nasilje u porodici obično dešava kod kuće", kaže Venhamova. “Onda zatvorite ljude u kuće u stresnom periodu kada nemaju novca i ne mogu da idu na posao. Ne morate da budete naučnik da biste shvatili zašto to rezultira većim brojem slučajeva nasilja u porodici."

Situacija je nesumnjivo sumorna - za oba pola i na različite načine.

Za muškarce, posebno one iz starijih starosnih grupa, neposredna opasnost od smrti je najveća briga. Za žene koje imaju veće šanse da se oporave od virusa, druge posledice Covid-19 krize mogu trajati godinama.

Ali, nije kasno da vlade reaguju i pomognu one koji su ekonomski najteže pogođeni, kaže Venhamova. Sada bi se moglo učiniti dosta za oporavak osoba koje su pretrpele najteže ekonomske posledice: “Trebalo bi da stvorimo ekonomski podsticaj za žene tokom i nakon pandemije, kako bi mogle da se vrate na posao”, kaže ona. “Da li već postoji mogućnost da one koje to pokušavaju dobiju dečiji dodatak?”

Uprkos lošoj situaciji, Tertiltova je svojim istraživanjem pronašla dve svetle tačke za rodnu ravnopravnost.

Prva je fleksibilnost u radu. “Milioni kompanija u hodu se prilagođavaju radu od kuće trenutno”, kaže Tertiltova. U nekim delovima SAD-a, u martu se dogodio skok od 200% u prelasku sa kancelarijskog na rad od kuće, u poređenju sa prethodnim mesecom. “Postoje određene šanse da će ovo donekle biti trajna promena norme, što će olakšati istovremeni fokus na karijeru i porodicu”, kaže ona. “Žene će imati više koristi od ovih promena u poslovnoj kulturi i fleksibilnosti na radnom mestu, jer su istorijski gledano one zadužene za brigu o deci.”

Druga tačka utiče na mali, ali značajan deo radne snage. Tertiltina studija proučavala je heteroseksualne parove, od kojih 8-12% može iskusiti zamenu rodnih uloga tokom karantina. “Uzmite recimo par u kom je ona doktorka, a on ima kancelarijski posao koji je moguće obavljati od kuće”, kaže ona. “U takvoj situaciji je vrlo verovatno da će otac odjednom preuzeti brigu o deci. Ona je u bolnici, a on je kod kuće, radi i čuva decu". S obzirom na to da je u SAD-u 60% brige o deci na ženama, otkriva Tertiltova, ova situacija bi mogla dovesti do značajnih promena.

Ove promene mogu dovesti do trajnih efekata u budućnosti. Politike u zemljama kao što su Nemačka i Švedska dovele su do otkrića da uvođenje porodiljskog odsustva za očeve povećava nivo njihovog uključivanja u brigu o deci tokom narednih godina.

"Na osnovu toga zaključila bih da čak i ako karantin traje samo mesec ili dva, izvesno će rezultirati dugoročnim efektima", kaže Tertiltova. "Ako bude trajao duže, efekti bi mogli biti još veći."

Zdravstvena kriza poput korona virusa naglašava i pogoršava nejednakosti svih vrsta, a rodni aspekt je samo jedna od njih.

“Sve se to ukršta sa drugim nejednakostima”, kaže Venhamova.

U SAD-u, na primer, gradovi u kojima se nalaze velike afroameričke zajednice osetili su najveći udar epidemije. Ali, to naglašava i problem koji je postojao pre korona virusa. Strukturalne nejednakosti na rasnoj osnovi blisko su povezane sa značajnim razlikama u zdravstvenoj situaciji. Životni vek afroamerikanaca u Čikagu u proseku je kraći za devet godina od životnog veka belaca, na primer, po rečima Komesarke za javno zdravlje Čikaga Alison Arvejdi.

A, kako smo dosad naučili od Covid-19 pandemije, veće su šanse da će osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima umreti od ovog virusa. U SAD-u oboljenja poput dijabetesa i kardiovaskularnih tegoba mnogo češće pogađaju afroamerikance.

"Znamo da se rod, rasa, veroispovest i invalidnost ukrštaju u ostalim oblastima zdravlja", kaže Venhamova. "Nema razloga da mislimo da se ovde neće dogoditi isto."

Iako virus ne diskriminiše, to ne znači da su svi delovi društva podjednako izloženi riziku.

Štaviše, sasvim je suprotno - ovaj virus naglašava zdravstvene nejednakosti širom planete, i to očiglednije nego ikada do sad.

 

Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Text u originalu možete čitati putem linka: https://www.bbc.com/future/article/20200409-why-covid-19-is-different-for-men-and-women