Fotografija: Ahmed akacha / Pexel

Zašto su devojčice u pokretu Pipi današnjice

Devojčice u pokretu, odnosno devojčice koje su napustile svoje zemlje porekla i koje su na putu migracije, veoma su različite i imaju širok spektar iskustava, ličnosti i priča. Međutim, svima im je zajednička jedna stvar: hrabrost. Upravo zbog toga, organizacija Save the Children i kompanija Astrid Lindgren promovišu kampanju Pipi današnjice, kako bi odale počast i skrenule pažnju na priče devojčica u pokretu.

Ko je Pipi?

Za mnogu decu i odrasle, Pipi Duga Čarapa je poznato lice. Sa prepoznatljivim dugačkim čarapama, crvenom kosom u pletenicama i pegama, Pipi je dugo bila simbol buntovnih i samostalnih devojčica svuda. Ona se ne plaši da kaže šta misli i poznata je po svojoj nadljudskoj snazi i otpornosti.

Priče o Pipi Dugoj Čarapi osvojile su publiku širom sveta, od njene rodne Švedske do Kine, i prevedene su na 77 različitih jezika. Odličan uzor mladim devojčicama, Pipi veruje u sebe i odlučna je da uvek bude što ljubaznija i otvorenog uma, iako nikome ne dozvoljava da je iskoristi.

Pošto je Pipi takva ikona zbog svoje snažne ličnosti, kompanija Astrid Lindgren i organizacija Save the Children su prepoznale Pipine osobine u devojčicama u pokretu, i upravo zbog toga su one Pipi današnjice.

Najsnažnije devojčice na svetu

U kontekstu kampanje Pipi današnjice, priče deset devojčica u pokretu predstavljene su kao primeri devojčica koje pokazuju snagu i otpornost jednaku kao Pipi Duga Čarapa.

Adriana je, na primer, 14-godišnja devojčica iz Venecuele koja trenutno boravi u Kolumbiji. Pobegla je iz svoje zemlje porekla zbog nestabilnosti, nasilja i nestašice hrane, ali situacija u pograničnom regionu Kolumbije je daleko od idealne. Međutim, Adriana nastavlja da se bori i misli samo na članove svoje porodice koji su i dalje u Venecueli: „Trenutno ne razmišljam o svojoj budućnosti. Samo želim da moje sestre napreduju u životu, da im Bog pomogne. Moj san je da svi ponovo budemo zajedno“, kaže ona.

Klaudija, 12-godišnja devojčica, takođe je bila prisiljena da napusti Venecuelu i sada je u Kolumbiji sa prijateljicom svoje majke, Marijanom. Iako su njena majka i mlađa sestra takođe u Kolumbiji, ne mogu sebi da priušte zajednički život. Klaudija shvata da je, iako je napustila Venecuelu, njen položaj i dalje nestabilan i da postoji pretnja od strane pripadnika organizovanog kriminala i gerilskih grupa. Ona se nada da će deca koja se nađu u sličnim situacijama dvaput razmisliti pre nego što urade nešto, jer su rizici brojni i situacija može lako da izmakne kontroli. Međutim, ona takođe smatra da su problemi koji pogađaju migrante i izbeglice poput nje posledica nedostatka političke volje. „Kada bih mogla nešto da kažem političarima u Venecueli i Kolumbiji, zamolila bih ih da zaborave na bes i da razgovaraju jedni sa drugima“, kaže ona i nada se da će jednog dana raditi u policiji i pomagati ljudima, naročito deci u uličnoj situaciji.

Lin je, s druge strane, inspirisana svojim roditeljima. Jedanaestogodišnjakinja živi u Švedskoj nakon što je pobegla od rata u Siriji. „Moji mama i tata su moji uzori“, kaže Lin, „Kad ih vidim, kao da gledam ‘mašinu budućnosti’. Imaju život kakav bih ja želela da imam.” Iako je u Švedskoj veoma kratko, Lin se već pridružila fudbalskom timu i lokalnim izviđačima.

Što se tiče Nav Si Si, ona je liderka u usponu. Četrnaestogodišnjakinja je pobegla od etničkog progona u Mjanmaru i sada živi u Tajlandu. Želi da postane doktorka i raduje se prilici da ide u školu. Ona takođe sada učestvuje u obuci za liderstvo za mlade izbeglice i migrante, a prema njenim rečima, ovo iskustvo ima pozitivan uticaj: „Danas se osećam snažnije. Ranije se nisam usuđivala da razgovaram sa svojim nastavnicima, ali nakon što je obuka počela, postala sam hrabrija.”

Priče Luize, Meri, Karme, Gazal, Ane, i Aje takođe ilustruju unutrašnju snagu devojčica u pokretu i kako se svaka od njih, na svoj način, nosi sa realnošću svog položaja ne gubeći iz vida odakle su došle, koliki je značaj porodice i prijatelja, i koji sve izazovi prate njihovu integraciju u novo društvo.

Ni “žrtve” ni “pobednice”

Devojčice u pokretu, poput Pipi, nisu jednodimenzionalne. Mnoge od njih su prošle kroz teška i traumatična iskustva, kako u zemljama porekla, tako i tokom migracionog puta. Rizici kojima su izložene su ogromni, a kreću se od pritvora do pljačke, zlostavljanja i seksualne eksploatacije.

Međutim, mnogim devojčicama u pokretu iskustvo migracije je omogućilo i da upotrebe svoje veštine. U zavisnosti od konteksta, devojčice ponekad imaju aktivnu ulogu u izboru ruta i planiranju svog putovanja. Ljudi koje sretnu tokom puta, prijateljstva koja sklapaju (naročito sa drugim devojčicama) i jačanje postojećih veza sa članovima porodice i drugim saputnicima – svi ovi faktori ukazuju na to da ne možemo da posmatramo iskustvo devojčica u pokretu samo kroz jednu perspektivu.

Zato je važno da slavimo snagu, otpornost i hrabrost devojčica u pokretu, i istovremeno se zalažemo za promene u politikama koje će pomoći da se bolje odgovori na njihove potrebe i ulaže u programe koji mogu da poboljšaju njihove živote.

Organizacije Atina i Save the Children godinama unazad ulažu napore u cilju poboljšanja položaja “devojčica u pokretu”, naročito kroz pružanje direktne pomoći i podrške koja je prilagođena njihovim potrebama. U sklopu projekta “Pipi danas” sprovode se opsežne aktivnosti na sveobuhvatnoj podršci ovim devojčicama da ostvaruju svoja prava, ali i zagovaračke aktivnosti usmerene na unapređenje njihovog položaja. Projekat je podržan od strane švedskog Save the Children-a i oslanja se na ideje koje je proklamovala najpoznatija književna ličnost švedske spisateljice Astrid Lindgren, devojčica Pipi Duga Čarapa.