Čak 42 odsto žena i devojaka, koje su u nekom trenutku bile izložene trgovini ljudima preživelo je neki od oblika digitalnog nasilja, poput sajber proganjanja ili osvetničkog objavljivanja eksplicitnog/pornografskog sadržaja.

Ovo je jedan od glavnih zaključaka najnovije analize Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama – Atina.

Istraživanje pod nazivom “Iza ekrana: Analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju, urađeno je na iskustvu 178 devojaka i žena u periodu od 2015. do 2020. godine u Srbiji i pokazuje visoku frekventnost nasilja u digitalnoj sferi.

Analiza je urađena za vreme pandemije izazvane korona virusom, kada se veliki deo globalne komunikacije preselio u digitalni prostor i kada su se rizici od nasilja i eksploatacije povećali.

Rezultati ove analize pokazuju da žrtve trgovine ljudima u digitalnom okruženju najčešće trpe nasilje od nepoznatih osoba, odnosno osoba koje upoznaju putem interneta.

Međutim, po njihovom svedočenju, proganjanje je najčešći oblik nasilja koje su doživele u digitalnom okruženju, dok je progonilac u većini slučajeva osoba koju je žrtva upoznala u realnom životu.

“Od ukupnog broja ispitanica, 65 odsto je bilo izloženo i digitalnim pretnjama, koje su najčešće za cilj imale zastrašivanje u svrhu promene ili povlačenja iskaza ili izjave žrtve u krivično-pravnom postupku”, navodi se u analizi, koja pokazuje da je digitalni vid nasilja postao skoro neizostavan način prisile kojim se nasilnici i trgovci ljudima služe kako bi devojke i žene ucenjivali, pretili im, omalovažavali ih, neovlašćeno snimali ili distribuirali pornografski materijal čiji su akteri i deca.

Takođe, rezultati ovog istražovanja “Atine” pokazuju da u pogledu počinilaca zloupotreba u digitalnom okruženju, dominira nasilje koje je počinjeno od nepoznate osobe (40 odsto). Na drugom mestu počinioci su bile osobe poznate žrtvi, poput partnera (20 odsto) i članova porodice.

U analizi se naglašava da je proganjanje jedan od najčešćih vidova zloupotreba u digitalnom okruženju, te da ga je iskusilo čak 55 odsto ispitanica. Ukazuje se da su proganjanje najčešće vršili poznanici, potom članovi porodica (23 odsto), a zatim partneri (18 odsto).

Čak 63 odsto ispitanica pretrpelo je zloupotrebu snimanjem i daljim distributiranjem sadržaja bez saglasnoti. U pogledu sadržaja koji je distribuiran, u najvećem broju slučajeva (64 odsto) radilo se o sadržaju s elementima pornografije.

Jedan od zaključaka analize je da je 30 odsto žrtava trgovine ljudima bilo vrbovano preko interneta. Od ovog procenta, 70 devojaka i žena je vrbovano u svrhu dalje eksploatacije (trgovina ljudima), dok je 30 odsto vrbovano da bi se nad njima izvršio neki drugi oblik nasilja (silovanje, razbojništvo, fizičko nasilje…).

U pogledu počinilaca vrbovanja u svrhu dalje eksploatacije, analiza pokazuje da su to u većini slučajeva bile osobe poznate žrtvi (51 odsto).

Primer za vrbovanje su lažni oglasi, ali i upoznavanje putem interneta, nuđenje lažnih poslovnih ponuda od strane poznanika, pomoći u novcu i slično, koje u narednim fazama prelazi u eksploatisanje žrtve radi ostvarivanja koristi.

U analizi “Atine” se navodi da je 29 odsto od ukupnog broja ispitanica reklo da su bile ucenjivane tako što im je rečeno kako će eksplicitni sadržaj na kojem se nalaze ili informacija o njima biti upućena članovima porodice, a 21 odsto je doživelo pretnju da će sadržaj biti objavljen i na javnim portalima.

Na ovom linku možete pročitati celu analizu: http://www.atina.org.rs/sites/default/files/Iza%20ekrana%20Analiza%20zlo...

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.danas.rs/drustvo/trecina-zrtava-trgovine-ljudima-vrbovana-pr...