Fotografija: iStock

Vanesa Buše, profesorka na TCU Univerzitetu u Teksasu, kaže da bi žrtve mogle biti u većoj opasnosti nego ikada pre.

Vanesa Buše je profesorka političkih nauka na TCU Univerzitetu, i proučava fenomen trgovine ljudima više od decenije. U petak smo razgovarali sa njom o seks trafikingu u Dalasu, uticaju pandemije korona virusa na trgovinu ljudima, i načinu na koji ona kreira nove prilike za zapošljavanje preživelih.

Šta su po Vašem mišljenju najveći problemi na lokalnom nivou u pogledu seks trafikinga?

Dalas definitivno ima veliki problem. Trgovina ljudima rasprostranjena je pojava, od nezakonitih salona za masažu, striptiz klubova, preko trgovine decom, do onlajn prostitucije. Ne postoji aspekt podzemne seks ekonomije koji se ne može naći u Dalasu i to u relativno velikim razmerama.

Kako COVID-19 pandemija utiče na seks trafiking?

Pre svega, što se tiče nelegalnih salona za masažu, svi su zatvoreni jer je država rekla da saloni za masažu, bili oni legalni ili ne, ne smeju da rade. S tim u vezi, u toku je izrada analize koja proučava održivost poslovanja nezakonitih salona za masažu nakon korona virusa, jer sada gube toliko novca. To povlači i pitanje rešenja koje su možda već pronašli. Očigledno je da su se neki, iz lokala sa neonskim reklamama, preselili u stambene komplekse ili privatne kuće, umesto na mesta gde bi policiji bilo očigledno da i dalje posluju.

Kako dobijate podatke? Da li informacije dolaze od samih žrtava ili od policije?

Ove informacije su stigle od istraživačke grupe pod nazivom Hejrik. Njihov fokus je na nelegalnim salonima za masažu. Obavljam konsultantske poslove za njih, i članica sam Savetodavnog odbora za Dalas. Oni su sproveli studiju održivosti u vidu brze procene, koja je i izvor ovih podataka.

Da li ste analizirali i način na koji su deca ugrožena?

Naravno. Između ostalog, članica sam odbora organizacije Traffick911 koja pruža usluge maloletnicima. Dakle, svaki maloletnik koji je spasen od strane policije biva upućen na Traffick911 koja pruža usluge zastupanja za tu decu. Traffick911 organizacija je skrenula posebnu pažnju na to da su sva deca koja su im upućena od početka pandemije rekla da su primoravana na interaktivne onlajn video pozive.

Da li su nedokumentovani radnici u većem riziku sada kada možda ni ne mogu da ostvare prihod za trgovce ljudima?

U nelegalnim salonima za masažu u Dalasu, radnice/žrtve su obično punoletne strane državljanke. Ova industrija veoma je snalažljiva u pribavljanju lažnih viza. Često su te lažne vize zapravo vize za negovateljice, te tim ženama ujedno urade i lažne diplome. Bilo je i slučajeva dobijanja viza na osnovu verskog progona. Posebno ako je reč o osobi iz Kine, oni će je predstaviti kao hrišćanku koju tamo progone. Usput će konstruisati celu priču koju će ta osoba morati da ponovi pred službenikom u konzulatu. Dakle, neke od njih imaju vize koje su dobijene pod lažnim okolnostima, a ostale borave na osnovu lažnih viza. Suština je u tome što one čak ni ne znaju da imaju lažne vize. Sve misle da su legalno ovde.

Kako pravite razliku između seks trafikinga i dobrovoljnog seksualnog rada?

To je odlično pitanje. Često me upravo ta dilema muči, jer postoji ozbiljan sukob mišljenja na tu temu. Zakonska definicija trgovine ljudima je vrbovanje, skrivanje, prevoz, pribavljanje ili držanje neke osobe, u ovom slučaju, u svrhu komercijalne seksualne eksploatacije. To je veoma široka postavka. Ako pažljivo analizirate tu definiciju, možete izneti argumente o tome kako i ‘seks na jedno veče’ među studentima predstavljaju seks trafiking. Ako momak odveze devojku u bioskop i plati joj večeru, a onda očekuje seks zauzvrat - jer je upravo definicija komercijalnog seksualnog čina razmena bilo kakve vrednosti za seks - film i večera se mogu tako shvatiti, i on je očekivao da će dobiti seksualnu uslugu. Ta je definicija toliko široka i kada je pomno proučite, može se primeniti na toliko različitih stvari. Upravo to je i razlog iz kog se krivično gone samo teški oblici seks trafikinga.

Da bismo mogli da okarakterišemo nešto kao težak oblik seks trafikinga, mora postojati sila, prevara ili prisila. Ali, ako je žrtva maloletna, onda ne mora postojati ni prevara ni prisila. To je, po definiciji, težak oblik seks trafikinga.

Deo poteškoće je i u tome što se neke žene dobrovoljno bave seksualnim radom, ali druge su prisiljene na tu opciju jednostavno zato što je to jedini način da zarade za život, jer možda nisu obrazovane ili nemaju druge mogućnosti zaposlenja. Vi nastojite i da pružite alternativne prilike za zapošljavanje. Kako je to počelo?

Tokom 2014. godine, počela sam da vodim studente u Indiju na transakcionu studiju trgovine ljudima. I, svaki put kada odemo, udružujemo se sa istim nevladinim organizacijama. Tako smo tokom posete 2017. godine sedeli na podu medicinske klinike u crvenom kvartu u Delhiju. Jedna od tih žena me je pitala: "Zašto bih vam ispričala bilo šta o sebi?". Ona mi je rekla: “Ovde stalno dolaze ljudi poput vas. Ponašate se kao da vam je stalo. Ponašate se kao da želite da nam pomognete, ali se zapravo ne razlikujete od osoba koje nas eksploatišu. Vi nas samo eksploatišete zbog naših priča”. Njene reči su me duboko pogodile. Jasno mi je bilo zašto se ona tako oseća.

Rekla sam joj: "Doneli smo vam i stvari za koje mislimo da će vam biti korisne, ali ako to nije ono što vam treba ili ono što želite, recite nam šta je to što vam je potrebno?" Ona je vrlo odlučno odgovorila: “Potrebno mi je dostojanstveno zaposlenje da bih izašla iz ove situacije”. Tog dana sam joj obećala da ću joj pomoći da pronađe posao.

Kako ste ispunili svoje obećanje?

Povezala sam se sa desetinama kompanija koje posluju u drugim delovima Indije i zapošljavaju osobe koje su preživele trgovinu. Niko nije imao informacije za Delhi. Šest meseci kasnije, odlučila sam da moram nešto da pokrenem. Osnovali smo Savheru, posao sa esencijalnim uljima. Imali smo tri razloga zbog kojih smo se odlučili za esencijalna ulja. Prvi razlog je bio taj što smo želeli nešto duboko ukorenjeno u indijskoj kulturi i tradiciji. A, esencijalna ulja su zaista ukorenjena u ajurvedskoj tradiciji lečenja koje potiče iz Indije. To je bio jedan od razloga.

Drugi razlog za esencijalna ulja bio je taj što smo želeli proizvod za zdravlje i dobrobit, jer smo smatrali da je svrha naše kompanije upravo dobrobit žena koje izlaze iz prostitucije. A, treći kriterijum je bio naša želja da se priključimo tržištu za koje se očekuje da će nastaviti da se razvija tokom naredne decenije. Tako smo doneli konačnu odluku i zaposlili prve žene koje su preživele trgovinu u oktobru 2018. godine u Delhiju. Sada zapošljavamo sedam njih u Delhiju, i imamo dve menadžerke. Ovde na području Dalasa takođe zapošljavamo jednu ženu, i spremamo se da ih zaposlimo još.

Teško je baviti se ovim problemom. Najteže. Kada ga neprestano analiziraš, i razgovaraš sa ljudima o tome, i podučavaš studente, nekako se osećaš kao da nemaš ništa dobro da kažeš. Ali, opet, znam da ne bih ništa menjala ni da mogu ponovo da biram. Moj angažman u Savheri, koji menja živote tih žena, zapravo je najbolja nagrada koju sam ikada mogla da dobijem. Nisam planirala da pokrenem posao, ali sada kada sam to uradila shvatam da ništa ne donosi veće zadovoljstvo. Vidite osobe čiji su se životi potpuno transformisali.

Sa engleskog za NVO Atina prevela Marija Pantelić. Text u originalu možete čitati putem linka: https://www.dmagazine.com/frontburner/2020/04/where-have-all-the-massage-parlors-gone-sex-trafficking-in-the-era-of-covid-19/