Novi izveštaj otkriva da je preko 70 procenata migranata koji prelaze centralni Mediteran eksploatisano ili zlostavljano.

Izbeglice na Siciliji nakon što su spasene sa čamca krijumčara u centralnom Mediteranu AFP/Getty

Izbeglice i migranti koji rizikuju svoje živote u očajničkim pokušajima da se domognu Evrope bivaju prisiljeni u “moderno ropstvo” od strane surovih trgovaca ljudima koji zarobljavaju, muče, i siluju osobe koje eksploatišu.

Novi izveštaj otkrio je šokantne razmere zlostavljanja od strane kriminalnih bandi koje vrebaju azilante koji putuju kroz Afriku – najčešće u Libiji, koja je postala glavna polazna tačka za čamce krijumčara u haosu koji je usledio nakon građanskog rata.

Istraživanje koje je sprovela Međunarodna organizacija za migracije (IOM) otkriva da je skoro tri četvrtine migranata tokom pokušaja da pređu centralni Mediteran doživelo eksploataciju i trgovinu ljudima.

Organizacija navodi da se ove prakse događaju “alarmantno često” i obuhvataju prisilni rad, pritvaranje, otmicu, otkup, i fizičko i seksualno zlostavljanje.

Dipti Pardeshi, šef misije IOMa u Velikoj Britaniji kaže da je Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima [utorak] pogodan trenutak da se ispita ovaj problem i utvrdi šta je tim povodom moguće uraditi.

“Moramo se setiti da, bez obzira na razloge iz kojih se ljudi odlučuju na putovanje, ili njihovu pozadinu, oni zaslužuju zaštitu”, rekla je ona. 

Skoro polovina muškaraca, žena i dece koji su spaseni u centralnom Mediteranu rekla je da su bili zarobljeni zbog otkupa tokom putovanja ka Evropi, najčešće u Libiji.

Istraživanje otkriva da migranti koji putuju kroz Libiju imaju između sedam i deset puta veće šanse da budu zlostavljani od onih koji u Evropu stižu iz Turske, dok se verovatnoća da se eksploatacija dogodi povećava sa vremenom koje provedu u tranzitu, u milosti krijumčara. 

Sve veći broj izbeglica koristi opasniju rutu otkako je ranije ove godine stupio na snagu dogovor između EU i Turske, koji za cilj ima sprečavanje prelaska preko Egejskog mora.

Otkrića IOMa zasnovana su na skoro 9,000 anketa sprovedenih sa izbeglicama koje su u Evropu doputovale morem, u prvom masovnom pokušaju da se kvantifikuju strahote koje već dugo prijavljuju one izbeglice koje stignu u Italiju.

Spasioci koji rade sa Lekarima bez granica (MSF) beleže priče o zlostavljanjima koje čuju na svojim brodovima za spasavanje, kada ukrcaju izbeglice koje su iz Libije započele put na pretrpanim čamcima.

Oni su rekli da je regresija Libije u potpuni haos, nakon što su Britanci podržali intervenciju za zbacivanje Muamera Gadafija sa vlasti u građanskom ratu, dovela do toga da se suparničke oružane grupe, kriminalne bande i ISIS bore za prevlast.

Naoružani krijumčari često drže migrante u pritvoru, u užasnim uslovima, zahtevaju otkup ili ih prisiljavaju na rad, dok biju i muče svakoga ko ne može da plati.

Menetvejos*, 23-ogodišnji muškarac iz Eritreje koji je pobegao od torture i mobilizacije u svojoj zemlji, rekao je da je bio kidnapovan i zarobljen četiri meseca u Libiji, i da su tražili 2,000 dolara (1,600 funti) za njegovo oslobađanje.

“Često su me tukli i mučili, ali nisam imao nikoga od porodice koga bih pozvao”, rekao je on.

“Tuku te dok ležiš na zemlji, i koriste šta god da imaju pred sobom. Ako imaju gvozdenu šipku, upotrebiće je.”

Migranti nakon iskrcavanja sa spasilačkog čamca Crvenog krsta u Pocalu, 12. avgusta (AFP/Getty Images)

“Oni koriste mnoštvo predmeta. Udaraju vas kundakom. Šta god da im se dopadne. Vezuju vam ruke i noge, i ostave vas da ležite na stomaku dan i noć.”

Neke izbeglice ušivaju novac u odeću u pripremi za ovakve situacije, dok drugi pribegavaju odavanju kontakt informacija porodice i prijatelja u zemljama porekla.

Drugi su rekli MSFu da su ih posrednici odvodili kod “brokera” za prisilni rad na gradilištima ili farmama, gde su zaključavani noću u skladištima, i tu ostajali sve dok ne bi platili svoj izlazak iz zarobljeništva.

Muškarac iz Somalije rekao je da ga je sudanski trgovac ljudima “prodao” Libijcu za 2,000 dolara (1,600 funti) za obavljanje poljoprivrednih poslova, i da je video nekoliko zarobljenika kako umiru u pritvornom centru gde su ih držali tokom noći.

Lami, 26-ogodišnji muškarac iz Senegala, jerekao da je posmatrao kako jedan čovek polako umire od bolesti, dodajući: “Ako u Libiji nemate novca da platite osobama koje vas napadnu, onda vas prebiju. Radije ću umreti na moru.”

Žene su često seksualno zlostavljane ili prisiljavane na prostituciju od strane trgovaca ljudima, i mnoge, kao posledica silovanja koje su pretrpele, u Italiju stignu trudne.

Maria* žena iz Kameruna spasena sa migrantskog broda u junu, bila je oteta od strane četvorice naoružanih muškaraca koji su je prisilili da se bavi prostitucijom i silovali je više puta.

Migranti prelaze Saharu vozeći se na gepeku pikapa izvan Agadeza, Niger, 9. maj 2016. (Reuters)

“Prodaja ljudi je normalna u Libiji”, rekao je 26-ogodišnjak. “Svi imaju pištolje u Libiji – čak i deca.”

“Proveo sam tri i po meseca u Libiji, u dve različite kuće. Jednoga dana, devojčica je umrla pred nama. Bila je bolesna, bez hrane, i bez vode.” 

Nagrada za one koji radom ili novcem isplate svoj izlaz iz zarobljeništva dolazi u vidu ukrcavanja na čamac koji će ih odvesti na put preko centralnog Mediterana – sada najopasnijeg morskog puta na svetu.

Više od 3,100 migranata umrlo je duž rute ove godine – udavili su se u moru ili ugušili u pretrpanim brodskim skladištima – što 2016. godinu dovodi u poziciju da postane najsmrtonosnija godina za izbeglice koje pokušavaju da se domognu Evrope.

Oni koji prežive putovanje često pristignu povređeni ili sa ožiljcima. Lekar koji radi u medicinskom centru na Siciliji prethodno je za The Independentshe izjavio da se dešavalo da pronađe metak u telu izbeglica, kosti polomljene usled batinanja, unutrašnje povrede od silovanja, i ožiljke od bičevanja.

Na ostalima je teže uočiti ožiljke – kod više od polovine tražilaca azila koji pristignu u Italiju dijagnostikovani su psihički problemi, uglavnom izazvani traumama u njihovim zemljama porekla ili tokom putovanja ka Evropi.

Izbeglice se bore da se ne udave dok čekaju da budu spaseni u Sredozemnom moru, severno od Libije, 4. oktobra 2016. (AFP/Getty Images)

Skoro 320,000 tražilaca azila stiglo je ove godine putem mora, dok je većina putovala preko centralnog Mediterana nakon što je kontroverzni dogovor između EU i Turske stupio na snagu u martu, i doveo do toga da svi koji stižu na grčka ostrva bivaju zadržani tamo pod pretnjom deportacije.

Oko 1,800 izbeglica stiglo je u Grčku ovog meseca, u poređenju sa skoro 13,000 onih koji su stigli u Italiju, gde većina dolazi iz Nigerije, Eritreje, Sudana, Gambije, Obale Slonovače, i drugih afričkih zemalja.

Kevin Hajland nosilac Ordena Britanske imperije, nezavisni komesar za borbu protiv trgovine ljudima u Velikoj Britaniji, rekao je da je neophodna hitna akcija kako bi se zaštitile izbeglice.

“Jasno je da migrantsku krizu koriste mreže za trgovinu ljudima kako bi targetirali i brutalno eksploatisali najranjivije”, dodao je on.

“Verujem da ključni fokus za Veliku Britaniju i ostale vlade mora biti saradnja sa partnerima kako bi prioritet bila zaštita od rizika modernog ropstva, kao deo odgovora na migrantsku i izbegličku krizu, pored pojačavanja ciljane zaštite od trgovine ljudima i delovanja policije.”

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je: “Napravili smo istorijsku investiciju u borbu protiv modernog ropstva od 33,5 miliona funti iz našeg budžeta usmerenog ka zemljama visokog rizika, iz kojih nam je poznato da se žrtve redovno trafikuju u Veliku Britaniju”. 

*Imena su promenjena da bi se zaštitili identiteti

Za NVO Atina text prevela Marija Pantelić

Text u originalu možete pronaći ovde:

http://www.independent.co.uk/news/world/africa/refugee-crisis-migrants-libya-europe-eu-italy-abuse-torture-slavery-forced-labour-iom-report-msf-a7366361.html