Predstavljeno istraživanje o rodno zasnovanom nasilju

„Preko Fejsbuka su mi nudili da zaradim 1.000 evra mesečno“: Kakvo sve nasilje na internetu trpe devojke u Srbiji

Fotografija: By Liz Nichols Staff Illustrator Columbia Spectator

M. Radenković

10.06.2022. 14:21

Većina devojaka smatra da nisu jednako bezbedne u digitalnom prostoru kao i mladići. Većina ih je takođe doživela lii poznaje nekoga ko je bio izložen digitalnom nasilju. Ipak, tek deset odsto bi digitalno nasilje prijavilo policiji. Podjednako zabrinjavajuće je i to da tek malo više od polovine smatra da devojke nisu krive za digitalno nasilje koje dožive.

Ovo su neki od rezultata istraživanja  „Ispred ekrana“, koje je sprovela NVO Atina, na uzorku od 594 ispitanice uzrasta od 18 i 19 godina u Beogradu, Nišu i Subotici, a koje je predstavljeno danas na konferenciji za medije.

Bezbedne li smo?

Sa dolaskom pandemije vreme provedeno u digitalnom svetu je poraslo.

Skoro 80 odsto devojaka koje su učestvovale u istraživanju rekle su da provode više od tri sata u onlajn okruženju. Svetski prosek je 2,5 sata dnevno, što ispitanice iz Srbije prevazilaze.

Duže vreme provedeno u digitalnom okruženju povećava rizik od izloženosti rodno zasnovanom digitalnom nasilju.

Stoga ne čudi podatak da je više od polovine devojaka (53,2 odsto) navelo da su preživele nasilje u digitalnom prostoru, kao i da poznaju neku vršnjakinju koja je preživela digitalno nasilje.

Istraživanje je pokazalo i da ispitanice u najvećem procentu (78 odsto) smatraju da nisu jednako bezbedne kao i mladići.

One pri tome veruju da su više od svojih muških vršnjaka izložene nasilju jer su devojke i inače češće izložene osudi ukoliko njihovo ponašanje odstupa od nekog uvreženog ili očekivanog obrasca. Na drugom mestu, kao glavni razlog za to što devojke češće trpe nasilje u digitalnom prostoru, one navode to što su devojke inače izloženije nasilju, te da se nasilje samo preliva u digitalnu sferu.

Ovaj stav u izvesnoj meri deli i Zorana Parezanović, projektna koordinatorka u Udruženju građana Atina.

– Iako se radi o nasilju koje je sveprisutnije, sajber ili digitalno nasilje zapravo se ne razlikuje od drugih oblika nasilja nad ženama upravo zato što s njima deli osnovni cilj, a to je dominacija muškaraca nad ženama i očuvanje muške pozicije moći u odnosu na žene, uz posebnu kompleksnost što tragovi ovog zlostavljanja zauvek ostaju na internetu, rekla je Parezanović.

“Svako može da napiše šta hoće”

Ispitanice su najčešće prepoznavale verbalno nasilje kao nasilje koje žene u najvećoj meri trpe u digitalnom prostoru.

Pri tome pod verbalnim nasiljem podrazumevaju vređanje, ostavljanje pogrdnih komentara vezanih za izgled, omalovažavanje, ponižavajuće komentare. Pored toga ispitanice su bile izložene brojnim drugim neprijatnim situacijama kao što su nepristojni komentari, poslovne ponude putem privatnih poruka, deljenje nedozvoljenih sadržaja, uvrede itd.

– Dešavalo mi se da, na primer, na SnapChatu prihvatim nekoga zato što ne znam da li poznajem tu osobu. Prihvatim osobu i onda se desi da iz čista mira dobijem eksplicitnu fotografiju. Kao mlađa sam koristila Facebook, iako u tim godinama nisam ni smela da ga imam, pa sam dobijala razne poslovne ponude. Jedna od poslovnih ponuda bila je i da li želim da zaradim 1.000 evra mesečno – kazala je jedna od učesnica Jelena (19)

Tokom istraživanja ispitanice su često navodile da nakon objave fotografija na nekoj društvenoj mreži, dobijaju ponude od navodnih fotografa, da li mogu da ih slikaju ili im traže podatke o težini, visini. Pored različitih ponuda, nezaobilazni su uvredljivi komentari osobama ženskog pola na račun fizičkog izgleda, a ispitanice prepoznaju da su takvim komentarima izložene žene javne ličnosti (voditeljke, pevačice, sportistkinje).

– Ta mogućnost da svako može da napiše šta hoće, napravi lažni profil, to je najveća mana interneta – kazala je ispitanica Ana (18).

Njena vršnjakinja Sofija je istakla kako se muškarci i žene posmatraju na različit način.

– Devojka koja objavi fotografiju na kojoj je otvorenija, odmah se karakteriše kao devojka niskog morala. Kada muškarac objavi sliku bez majice, on je frajer. Na TikToku, na primer, devojka koja je malo krupnija ili nije u standardu sa devojkama, nijednog lepog komentara nema, nego svi komentarišu kako izgleda, kako se obukla. U suštini su devojke te koje su na meti – rekla je Sofija (18)

Pored verbalnog učesnice istraživanja su navodile i psihološko nasilje, seksualno uznemiravanje, ucenjivanje sadržajem, slanje nepoželjnog sadržaja, kreiranje lažnih profila….

One su istovremeno propoznavale fizičke, emotivne i mentalne posledice ovakvog nasilja.

Čega nema? Stvarno nema?

Među najčešćim rizicima u digitalnom prostoru ispitanice su prepoznavale otkrivanje ličnih podataka.

Drugi najčešće navođeni izvor rizika predstavlja mogućnost komentarisanja fizičkog izgleda i uvrede na račun ličnosti i izgleda koje se pojavljuju ispod fotografija, video-snimaka.

-Zanimljivo je, u isto vreme, da ispitanice ne spominju rizik od osvetničke pornografije i ucenjivanja eksplicitnim sadržajem (porukama, fotografijama i slično). Imajući u vidu dominantno patrijarhalne društvene okvire, neprepoznavanje rizika od ovog oblika nasilja nad devojkama u digitalnom prostoru koje je rodno zasnovano može se tumačiti u kontekstu (auto)stigmatizacije kada je reč o ovoj temi, kao i dominantnom diskursu okrivljivanja žrtve za pretrpljeno nasilje. S druge strane, podaci drugih istraživanja ovo tumačenje dodatno potkrepljuju, jer o tome da žene koje su preživele nasilje u digitalnom svetu retko i progovore o svom iskustvu, najčešće zbog straha od osude i/li odmazde – piše u istraživanju.

Ko je odgovoran?

Samo 53,2 odsto ispitanica navelo je da devojke nisu krive za nasilje koje im se dešava, bez obzira na sadržaj koji postavljaju u digitalnom prostoru.

S druge strane, skoro četvrtina ispitanica (23,1 odsto) kaže da devojke imaju odgovornost i da treba da biraju sadržaj koji postavljaju jer se time štite od nasilja. Nešto manji procenat, 18 odsto smatra da devojke moraju da se zaštite koristeći šifre, zaključavanje profila te da je to dobar način da se zaštite.

Istovremeno, formalno bi nasilje u digitalnom prostoru prijavilo tek deset odsto ispitanica. Upitane da označe kome bi se obratile u slučaju nasilja u digitalnom okruženju, ispitanice su navele da bi se prvo obratile roditeljima, i to u 59,4 odsto slučajeva, ili nekoj starijoj osobi od poverenja dok bi se njih 21,7 odsto obratilo bi se prijateljima

– Za formalno prijavljivanje nasilja u digitalnom prostoru odlučilo bi se tek oko 10 odsto ispitanica, što još jednom potvrđuje da je pred svima nama važan zadatak – jačanje, pre svega, društvenog odgovora, koji ne svaljuje krivicu na žrtvu za pretrpljeno nasilje, kao i kreiranje prostora koji neguje iskustvo preživelih i sistemski sprečava ponavljanje istih praksi – zaključila je Zorana Parezanović, iz Udruženje građana Atina.

Šta dalje?

Istraživanje “Ispred ekrana” deo je šire incijative koju NVO Atina sprovodi uz pomoć Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji.

Kako je kazala Andrijana Radoičić Nedeljković, koja je pored Milice Glišić, autorka istraživanja ova analiza je pokazala da je u Srbiji malo kampanja čija je tema rodno zasnovano digitalno nasilje.

Same ispitanice su kazale da kada se budu pravile kampanje jedan od načina da stignu do ciljne grupe jeste da kampanje predvode influenseri, osobe koje već imaju veliku popularnost na društvenim mrežama.

Devojke su istakle i da je potrebna veća informisanost o tome na koji način je moguće i kome prijaviti nasilje. Manji broj je kazao i da bi kampanje trebalo da targetiraju same nasilnike odnosno da u prvi plan ističu kazne koje nasilnici dobijaju.

Tekst u originalu možete čitati putem linka: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/preko-fejsbuka-su-mi-nudili-da-zaradi...

Projekat Sa devojkama i za devojke – Podrška lokalnim kancelarijama za mlade u podizanju svesti o rodnoj ravnopravnosti, deo je zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama III“ koji sprovode UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, uz podršku Vlade Švedske.