Kada  sam došla u Beograd, pisala sam prvi tekst. Vreme leti. Ja sam učila malo srpski. Dovoljno je da mogu da komuniciram, ali padeži su teški. Izvinite ako nešto nije tačno.

„Ja sam Nora, ja sam iz Nemačke i ja sam volonterka u Atini“, ovo je bila najkorisnija rečenica kada sam došla u februaru. Ali ubrzo sam morala da učim više. Sad mogu da pričam srpski mnogo više nego pre. Ja se vraćam u Nemačku u septembru i hoću da pričam samo na srpskom, zato što mi se jezik puno sviđa.

Ali šta ja sada radim ovde? Zapravo još uvek isto ono o čemu sam pisala u prvom tekstu.

Jednom nedeljno idem na radionicu u „Materinski dom“ (dom za majke i decu žrtve nasilja). Jedna od radionica koje držim tamo je o lepoti, i njen cilj je da pokaže da su svi ljudi lepi. Danas smo, na primer, imale radionicu o trgovini ljudima.

I dalje volim da držim edukativne radionice u Revi (romska zajednica), a ono što najviše volim je da smišljam igre i da učim sa decom.

Ali i druge vrste radionica su mi takođe interesantne.

 Časovi engeskog koje držim u „Bejglu“ idu sve bolje i bolje. Ja sam srećna kad otvorim vrata „Bejgla“ i sve moje učenice kažu: „Hello teacher Nora, how are you?“

U poslenjih pet meseci sam mnogo naučila. Osim što znam više reči, takođe sam naučila i kako stvari ovde funkcionišu, što mi je mnogo važnije.

I sada ja ne idem sa koleginicama da samo slušam i gledam, nego mogu i da napravim nešto sama. Kada imam ideju za radionicu, ja je pripremim i onda mogu da vidim kako to izgleda u realnosti. Naravno, moje divne koliginice mi pomognu.

 Ja sam srećna što je sada leto, zato što imam puno planova. Želim da idem na festivale i da još putujem po Srbiji. Takođe želim da provedem ostatak vremena sa svojim prijateljima u Beogradu. Posle toga će doći vreme za oproštaj, što će za mene biti tužno.

Ali u isto vreme, ja jedva čekam da nastavim da radim sve ono što sam ovde naučila. Kad se vratim u Nemačku, preseliću se u Berlin da studiram sociologiju i političke nauke.

Za NVO Atina, Nora Klingsporn